Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu objavio je danas analizu "Javni puls", o efektima liberalizacije viznog režima na migracije i ekonomske aspekte. Analiza je usredsređena na promene koje su nastale nakon što je Kosovo 1. januara 2024. godine dobilo bezvizni režim za putovanja u zemlje Evropske unije, koje su deo šengenskog prostora.
Analiza ukazuje na zabrinjavajući trend među mladima, jer 35,6% ispitanika od 18 do 24 godine razmišlja o iseljavanju. Ovaj procenat drastično opada među starijim grupama. Samo pet odsto ispitanika između 45 i 54 godine razmatra mogućnost migracije, a tri procenta ispitanika od 55 do 64 godine razmišlja o odlasku s Kosova.
Jedan od glavnih zaključaka analize pokazuje optimizam građana u pogledu ekonomskih efekata.
Većina ispitanika (72,7%) smatra da će liberalizacija viznog režima imati pozitivan uticaj na ekonomiju Kosova, a čak 26,4% njih veruje da će efekat biti vrlo pozitivan. Ovaj optimizam je naročito izražen u urbanim područjima, gde 76,9% ispitanika deli ovo mišljenje.
Takođe, preko 92% ispitanika veruje da će liberalizacija viznog režima dovesti do rasta direktnih stranih investicija na Kosovu.
Ne propustite: Manjinska prava, sloboda medija, reforma javne uprave, među izazovima Kosova na putu ka EUKad su u pitanju poslovni subjekti i institucije, koje su najviše pogođene migracijama, analiza ukazuje da su sektori zdravstva i obrazovanja pretrpeli ozbiljne posledice zbog emigracije mladih profesionalaca i medicinskih sestara, koji sve više traže prilike u inostranstvu zbog boljih plata i radnih uslova.
Loši radni uslovi, nezaposlenost, niske plate i ograničene mogućnosti za profesionalni razvoj glavni su faktori koji podstiču emigraciju u svim sektorima.
“Sektori kao što su zdravstvo, obrazovanje i energetika suočavaju se s ozbiljnim posledicama emigracije. Mnogi mladi profesionalci i medicinske sestre napustili su Kosovo u potrazi za boljim radnim uslovima i višim platama u inostranstvu. Nedostatak kvalifikovanih radnika u zdravstvu, posebno u sekundarnoj i tercijarnoj nezi, stvorio je velike probleme, uključujući duga čekanja i smanjenje kvaliteta usluga”, navodi se u analizi.
Ispitanici ističu potencijalne koristi od vizne liberalizacije za turistički sektor, pri čemu 35 % smatra da će liberalizacija viznog režima značajno uticati na turizam, dok dodatnih 40,3% očekuje umereni uticaj.
Većina ispitanika (95,3%) tačno je povezala liberalizaciju viznog režima sa mogućnošću putovanja bez viza, dok manji broj (2,5%) smatra da to uključuje pravo na rad u EU, a 1,5% veruje da to znači i pravo na stalni boravak.
Kad su u pitanju demografske razlike u percepciji, Albanci pokazuju viši nivo svesti o viznim ograničenjima (75,5%) u poređenju sa Srbima (25%), dok ostale etničke zajednice imaju umerene stavove.
Analiza “Javni puls” o uticalu liberalizacije viznog režima na migracije, bazirana je na istraživanju 1.306 ispitanika iz sedam kosovskih regiona, odražavajući polnu i etničku raznolikost. Analiza uključuje i nalaze iz šest fokus grupa sa predstavnicima lokalnih i centralnih institucija, preduzetnicima i sektorima pogođenim migracijama.
Projekat "Javni puls", pokrenut 2002. godine, finansirala je Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) na Kosovu.