Eksplozije u blizini bejrutskog aerodroma, raste broj žrtava u Libanu

Izraeski udari u Libanu gde se vode borbe između ekstremista Hezbolaha i izraelskih snaga (REUTERS/Amr Abdallah Dalsh)

Nekoliko eksplozija potreslo je područje u blizini aerodroma u Bejrutu.

Libansko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da je šire područje aerodroma pogođeno najmanje jednom.

U poslednja dvadeset četiri sata poginulo je najmanje 37 ljudi, dok ih je ranjeno 151, objavilo je tamošnje Ministarstvo zdravlja.

Izrael je ranije tokom dana bombardovao centar Bejruta, nakon što su izraelske snage pretrpele najsmrtonosniji dan na libanskom frontu u proteklih godinu dana sukoba sa grupom Hezbolah koju podržava Iran.

Izrael navodi da je sproveo precizan vazdušni udar na Bejrut. Očevici Rojtersa kažu da su videli veliku eksploziju, a snage bezbednosti kažu da je meta bila zgrada u centralnoj četvrti Bejruta Bahura, blizu zgrade parlamenta.

Tri projektila su takođe pogodila južno predgrađe Dahije, gde je lider Hezbolaha Hasan Nasralah ubijen prošle nedelje.

Šef Svetske zdravstvene organizacije rekao je da je 28 zdravstvenih radnika ubijeno u poslednja 24 sata u Libanu.

„Mnogi zdravstveni radnici se ne javljaju na posao i pobegli su zbog bombardovanja“, rekao je prvi čovek SZO Tedros Gebrejesus na brifingu za novinare.

„Ovo ozbiljno ograničava pružanje zdravstvenih usluga“, rekao je on.

SZO neće moći da isporuči veliku pošiljku medicinskih zaliha u petak zbog ograničenja letova, dodao je.

Istovremeno, izraelska vojska izdala je naredbu o evakuaciji sela i gradova u južnom Libanu, koja se nalaze severno od bafer zone uspostavljene dogovorom u UN 2006. godine. To upozorenje nagoveštava da bi Izrael mogao da proširi svoje operacije u južnom Libanu koje su sada koncentrisane oko granice.

Više od 1,2 miliona Libanaca raseljeno je zbog izraelskih napada, a skoro 2.000 ljudi je ubijeno od početka izraelskih napada na Liban tokom prošle godine, većina u protekle dve nedelje, saopštile su libanske vlasti.

Dan pošto je Iran ispalio više od 180 raketa na Izrael, Izrael je u sredu saopštio da je izgubio osam vojnika u kopnenim sukobima na jugu Libana, kada su njegove snage ušle na teritoriju severnog suseda.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u video snimku je izrazio saučešće porodicama poginulih vojnika i poručio: "Na vrhuncu smo teškog rata protiv iranske osovine zla, koja želi da nas uništi. To se neće dogoditi jer ćemo stajati zajedno, i uz Božju pomoć, pobedićemo zajedno", rekao je.

Američki predsednik Džo Bajden razgovara sa medijima pred polazak u Južnu Karolinu, 2. oktobra 2024.

Američki predsednik Džo Bajden u sredu je snažno osudio iranske napade na Izrael, ali je rekao da "ne bi podržao izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja".

"Odgovor je ne", rekao je Bajden kada mu je postavljeno pitanje o mogućnosti da Izrael iz odmazde izvrši udar na lokacije koje su povezane sa iranskim nuklearnim programom.

Američki predsednik je rekao da će SAD razgovarati sa Izraelcima od tome kako da odgovore na raketni napad Irana, i da su se sve članice Grupe 7, sa kojima je telefonom razgovarao u sredu, saglasile da Izrael "treba da odgovori na srazmeran način".

Izraelski vojnici vode borbe sa ekstremistima Hezbolaha unutar Libana, nakon što je Izrael pokrenuo, kako navodi, "ograničene kopnene operacije" u toj zemlji. Izraelske snage takođe su izvršile nove vazdušne udare na ciljeve Hezbolaha u južnim predgrađima Bejruta.

Hiljade Libanaca i Sirijaca koji žive u Libanu prešle su granicu sa Sirijom, bežeći od izraelskih vazdušnih udara. Ekipa Asošijeted presa je videla stotine ljudi na jednom od graničnih prelaza u Siriju, a mnogi su rekli da putuju ka gradu Homsu, udaljenom tridesetak kilometara od granice.

Raseljeni Sirijci i Libanci prelaze granični prelaz Džusijeh na ulazu u sirijsku provinciju Homs, 2. oktobra 2024.

Cene nafte su skočile dok svet čeka da vidi kako će Izrael odgovoriti na raketni napad Irana.

MMF: Konflikt na Bliskom istoku može imati jak uticaj na svetsku ekonomiju

Međunarodni monetarni fond saopštio je da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla imati značajne ekonomske posledice po region i globalnu ekonomiju.

Portparolka MMF-a Džuli Kozak rekla je da Fond pomno prati situaciju u južnom Libanu sa velikom zabrinutošću i izrazila saučešće zbog gubitaka života.

„Potencijal za dalju eskalaciju sukoba povećava rizike i neizvesnost i mogao bi imati značajne ekonomske posledice za region i šire“, rekla je Kozak.

Generalni sekretar UN za Izrael "persona non grata"

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je hitnu sednicu na zahtev Izraela i Francuske.

Sjedinjene Države na sednici su uputile upozorenje Iranu: "Ne napadajte nas, niti Izrael", a generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je da se za samo sedam dana alarmantna situacija u Libanu pretvorila od "loše u mnogo, mnogo goru".

Savet bezbednosti UN zaseda u Njujorku, 2. oktobra 2024. (Foto: Rojters/Stephani Spindel)

“Krajnje je vreme za hitan prekid vatre u Gazi", poručio je Gutereš. "Krajnje je vreme za prestanak neprijateljstava u Libanu", dodao je i rekao da jedna eskalacija nasilja za drugom vodi stanovnike Bliskog istoka na ivicu provalije", i da to mora da prestane.

Američka ambasadorka u UN, Linda Tomas-Grinfild, poručila je da je podrška Irana militantnim grupama doprinela krizama u Gazi i Libanu, i pozvala Savet bezbednosti da osudi iranski raketni napad na Izrael.

Savet bezbednosti je duboko podeljen kada je reč o procenama uzroka eskalacije nasilja i malo je verovatno da će osuditi Iran a da ujedno ne osude i akcije Izraela.

Mnoge članice SB su oštro kritikovale Izrael zbog ubijanja palestinskih civila i masovnih uništenja u Gazi, kao i civilnih žrtava u Libanu.

Ranije u sredu, šef izraelske diplomatije Izrael Kac zamerio je generalnom sekretaru Guterešu na saopštenju koje je dao posle iranskog raketnog napada i objavio da mu je zabranjeno da ulazi u Izrael. Kac je rekao da je Guterešu zabranjen ulazak zato što nije "nedvosmisleno" osudio iranski napad.

Francuska i Nemačka uz Izrael, osuđuju Iran

Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je posvećenost Francuske zaštiti Izraela i rekao da je Pariz "mobilisao svoje vojne resurse na Bliskom istoku kako bi se suprotstavio iranskoj pretnji", navodi se u saopštenju francuskog predsedništva u sredu, javlja AP.

Makron je "najoštrije" osudio iranski napad na Izrael i pozvao sve zemlje uključene u "opasnu eskalaciju tenzija" na Bliskom istoku "da pokažu najveću uzdržanost". On je ponovio zahtev Francuske da "Hezbolah prekine svoje terorističke akcije protiv Izraela i njegovog stanovništva", navodi se u saopštenju.

Francuski predsednik je takođe pozvao Izrael "da okonča svoje vojne operacije (u Libanu) što je pre moguće" jer je "već previše civilnih žrtava", rekavši da se nada da će "suverenitet i teritorijalni integritet" Libana biti obnovljen nakon izraelskih vojnih operacija "u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom je okončan rat Izraela i Hezbolaha 2006. godine".

Nemački kancelar Olaf Šolc poziva Iran i Hezbolah da zaustave svoje napade na Izrael i kaže da Teheran rizikuje širi regionalni požar.

Šolc je u sredu izdao saopštenje u kojem oštro osuđuje iranski raketni napad na Izrael prethodne večeri. Rekao je da "tim Iran rizikuje da zapali ceo region — to se mora sprečiti pod svim okolnostima. Hezbolah i Iran moraju odmah da prekinu svoje napade na Izrael".

Kancelar je dodala da će Nemačka nastaviti da se zalaže za prekid vatre između Izraela i militantne grupe Hezbolah, za koji je rekao da mora da dovede do potpunog sprovođenja rezolucije Saveta bezbednosti UN koja poziva Hezbolah da se povuče iz oblasti blizu izraelske granice.

Dopisnica Glasa Amerike iz Pentagona Karla Beb, dopisnica iz UN-a Margaret Bešir i dopisnica iz Bele kuće Anita Pauel doprinele su pisanju ovog izveštaja.