Često korišćenje pritvora i rizik od zastarevanja predmeta predstavljaju ključne probleme koje je Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS) identifikovala tokom nadgledanja tamošnjeg pravosudnog sistema, navodi se u najnovijem izveštaju o stanju pravosuđa.
Ipak, prema oceni EULEKS-a, zabeležen je i napredak u određenim oblastima. Napredak je primećen u rešavanju nasilja zasnovanog na rodnoj osnovi, kroz uspostavljanje pravnog okvira koji uključuje Nacionalnu strategiju i protokole za postupanje u slučajevima seksualnog nasilja. Takođe, unapređeni su kapaciteti Kosovske policije i Specijalnog tužilaštva za rad na slučajevima ratnih zločina, iako i dalje postoje izazovi u vezi sa saradnjom sa Srbijom.
Predstavljanju izveštaja prisustvovali su visoki zvaničnici Kosovske policije, predsednici Kosovskog tužilačkog saveta i Sudskog saveta.
Šef Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, Đovani Pjetro Barbano, naglasio je da izveštaj predstavlja „poziv na akciju“ i pruža priliku Kosovu da se približi članstvu u Evropskoj uniji. On je istakao da je fokus ovogodišnjeg izveštaja na proceni sprovođenja ranijih preporuka, ukazujući na oblasti u kojima je postignut napredak, ali i na preostale kritične nedostatke u oblasti vladavine prava.
Your browser doesn’t support HTML5
EULEKS o problemima pravosudnog sistema na Kosovu
"Brojne su preporuke upućene institucijama u oblasti vladavine prava, kako bi se obezbedila bolja usklađenost pravnog okvira Kosova i međunarodnih standarda kada su u pitanju ljudska prava. Ovogodišnji Izveštaj nije samo rezime nalaza koji svedoče o stanju kosovskog pravosudnog sistema. Izveštaj se fokusira na evaluaciju sprovođenja naših prethodnih preporuka, naglašavajući oblasti u kojima je postignut napredak i skrećući pažnju na kritične praznine koje i dalje postoje“, naveo je Barbano.
Ključne nalaze i preporuke izveštaja predstavio je šef EULEKS-ove Jedinice za praćenje predmeta, Hubert van Ek Koster. On je ukazao na ozbiljan rizik od zastarevanja važnih slučajeva.
“Smatramo ročište produktivnim kada se održi po planu i kada se postigne značajan napredak ka donošenju presude, dok je ročište neproduktivno kada se odlaže u poslednjem trenutku bez ikakvog napretka, čime se resursi koriste uzalud. U periodu od septembra 2022. do maja 2024, od 821 praćenog sudskog ročišta, 230 ih je bilo neproduktivno, što iznosi 28% neproduktivnih ročišta. Za poređenje, u našem prethodnom izveštaju iz 2022. ovaj procenat je bio niži, 26%, dok je u izveštaju iz 2021. iznosio 30%, a kada je Misija započela aktivnosti praćenja sudova 2018. godine, taj procenat je iznosio čak 50%”, rekao je Ek Koster.
EULEKS je takođe ukazao na sistematsko i često neopravdano određivanje pritvora, koji se neretko produžava, pri čemu je broj pritvorenih osoba na duže od dve godine porastao sa 37 koliko je bilo 2022.godine, na 61 osobu ove godine.
“Pored prekomerne upotrebe pritvora, Misija je izrazila zabrinutost zbog prekomernog trajanja pritvora. U izveštaju iz 2021. godine navedeno je da je ukupno 10 osoba bilo u pritvoru duže od dve godine, pri čemu je broj osoba pritvorenih duže od dve godine povećan sa 7 na 12, pri čemu je veći broj osoba pritvorenih veoma dugo, ako ne i predugo”, naglasio je Hubert van Ek Koster.
Ne propustite: Korupcija i nesprovođenje reformi problemi Crne Gore i Kosova, navodi se u izveštaju Fridom hausaEk Koster se osvrnuo i na problem vođenja zapisnika sa sudskih ročišta.
"Naša analiza iz 2021. godine pokazala je da se sudska ročišta nikada nisu snimala, a zapisnici su uglavnom vođeni doslovno", rekao je on.
Izveštaj beleži napredak u oblastima kažnjavanja ratnih zločina.
“U 2018. godini, Specijalno tužilaštvo Kosova i Kosovska policija počeli su da rade na nekoliko ovih slučajeva, ali uglavnom u odsustvu optuženika. Međutim, zbog nedostatka međusobne pravne saradnje sa Srbijom, nekoliko ovih slučajeva do sada nije uspelo ispuniti standarde poštenog suđenja - ostaje da se vidi da li će ovi postupci omogućiti naknadu za žrtve”, naveo je Ek Koster.
U izveštaju se navodi da ostvarivanje imovinskih prava i dalje predstavlja izazov. Iako su mnogi podnosioci zahteva dobili sudske odluke koje im priznaju pravo na imovinu, njihova puna realizacija otežana je zbog stalnih kašnjenja u uklanjanju nezakonitih objekata.
Visok broj nerešenih zahteva za rušenje ukazuje na to da problem još uvek nije adekvatno rešen i da predstavlja trajni izazov, uprkos ustavnoj zaštiti prava na imovinu. Takođe, se naglašava potreba za tehničkim i fizičkim unapređenjem sudova, uključujući uvođenje audio i video snimanja suđenja, što bi značajno doprinelo efikasnosti i tačnosti sudskih postupaka