„Odnosi između Republike Srbije i Sjedinjenih Država su jako dobri i vremenom postaju sve bolji“, izjavio je u intervjuu Glasu Amerike Vladimir Orlić, predsednik Skupštine Srbije koji boravi u Vašingtonu.
Orlić je ukazao da su strateško opredeljenje Srbije i njen spoljnopolitički prioritet, da odnosi sa Sjedinjenim Državama budu dodatno unapređeni u, kako je ukazao, najširem spektru tema i oblasti.
„Progres koji smo napravili, na primer kada je reč o ekonomiji i robnoj razmeni je dobar pokazatelj. I to pre svega podrazumeva unapređen politički dijalog koji imamo. I o tom opredeljenju rekao bih značajno svedoči činjenica da je predsednik Srbije razgovarao sa savetnikom za nacionalnu bezbednost predsednika Amerike i sa velikim brojem kongresmena drugim važnim i istaknutim činiocima, odnosno predstavnicima američkog društva. Uz to činjenica da je ovaj moj boravak u Vašingtonu moja prva poseta bilo kojoj stranoj zemlji od konstituisanja Narodne skupštine rekao bih pokazuje čvrstinu tog opredeljenja“, ukazao je predsednik Skupštine Republike Srbije u intervjuu Glasu Amerike.
Ne propustite: Marko Đurić: Odnosi Srbije sa Rusijom ne pobuđuju nepoverenje i podozrenje SADOrlić je istakao da se u okviru tih nastojanja planira uspostavljanje, kako ga je označio, strateškog dijaloga kao novog okvira u odnosima Srbije i SAD.
„Rekao bih i otvaranja jedne važne nove faze u izgradnji tih odnosa. Ovih dana otvaramo i novu zgradu ambasade Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama što i suštinski i simbolički šalje važnu poruku o našem opredeljenju“, precizirao je Orlić dodajući da očekuje da će odnosi dve države u budućnosti biti još sadržajniji i kvalitetniji.
Glas Amerike: Jedan od komentara koji smo nedavno dobili od Stejt departmenta jeste bila možda, rezignacija, pa i čuđenje američke administracije povodom nedavnog potpisivanja diplomatskog sporazuma Srbije i Rusije na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Takođe, učestali su pozivi Srbiji da se kao država na putu članstva u Evropskoj uniji, uskladi sa svojim partnerima Sjedinjenim Državama i EU u pogledu sankcija i politike koju vodi prema Rusiji. Da li je to trenutno najveći kamen spoticanja u odnosima Srbije i SAD?
Orlić: Što se tiče odnosa prema krizi u Ukrajini, ukupno gledano, usklađenost pozicije Republike Srbije, od samog početka, od prvog dana - postoji. Reč je o usklađenosti sa međunarodnim javnim pravom, sa pitanjem poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država. I kao što znate, to je naš principijelni stav. Vrlo jasan stav, vrlo glasno saopšten tako da bude razumljiv svima i sadržan je u zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije.
Ne propustite: SAD: Sporazum Srbije sa Rusijom iznenađujući i korak u pogrešnom smjeruTaj stav i te zaključke lično je prezentovao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i mislim da je tu naša pozicija potpuno jasna – dakle poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta bezuslovno i nesporno da, i to važi za svaku državu sveta, sve članice Ujedinjenih nacija. Uključuje i Ukrajinu naravno. I po tom pitanju smo uvek bili maksimalno dosledni i jasni. Pri čemu naravno, Republika Srbija postavlja i pitanje: Šta se dešava kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje? Jer kao što je poznato ne poštuju ga svi. I oni koji su rešili da priznaju takozvano Kosovo upravo su na primeru Srbije te principe narušili. I Srbija s punim pravom, baš zbog toga što ima jasan i principijelan stav i poštuje ga dosledno o kojoj god državi sveta da je reč, ima pravo da ta pitanja postavi.
Glas Amerike: Ulozi se povećavaju i deluje da se stvara trenutak da Srbija mora da donese neku odluku o tome kako će se odnositi prema krizi s obzirom na to kuda je odabrala sama da se kreće – prema Evropskoj uniji. A vidimo kakav stav Evropska unija i partner Sjedinjene Države, gde se sada trenutno nalazite, imaju o tome. Međutim, umesto da zauzme decidiniji stav, Srbija potpisuje protokol o saradnji sa Moskvom u Njujorku…
Orlić: Evropsko opredeljenje Republike Srbije je takođe nesporno. I to je naše strateško opredeljenje pod rednim brojem jedan. I bukvalno tako, od reči do reči. I to ste čuli od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od naših zvaničnika u svakoj prilici i na svakom mestu. Bez ikakve razlike. Da li te reči izgovaramo u Beogradu, ili u Briselu, ili u Berlinu, Vašingtonu, ali i u Moskvi, Pekingu, bez ikakve razlike. I to je vrlo jasno i poznato svima.
Glas Amerike: Ali to su reči, potrebna su i dela…
Orlić: Dela su vrlo jasna. Naše vrlo jasno delo je ako na primer govorimo o poštovanju međunarodnog prava i ovih principa o kojima smo govorili. Naša vrlo jasna dela su i glasanje, upravo u skladu sa tim stavom, i pred Ujedinjenim nacijama u nekoliko navrata. I ne samo tamo. Ali, ako govorimo o jasnim delima i principima, logično je naše pitanje: Šta se dešava sa delima kada je reč o suprotnom smeru? Dakle, kada je reč o Republici Srbiji? Da li svako može da kaže da poštuje naš suverenitet i teritorijalni integritet? Znamo svi kako taj odgovor glasi. Kada je reč o našem opredeljenju za evropske integracije, delima smo to pokazali. Srbija je veliki posao uradila. Više od polovine pregovaračkih poglavlja smo otvorili. Kako? Tako što smo istim delima sprovodili reforme. Tako što smo politike usklađivali, tako što smo posao uradili sa svoje strane u svakom pogledu, u toj meri da bude nesporno prihvatljiv za naše evropske partnere.
Glas Amerike: Da li taj proces trpi sada s obzirom na to da Srbija ima indeferentan stav prema mogućnosti da sankcioniše Rusku Federaciju zbog invazije na Ukrajinu?
Orlić: Rekao bih ne indeferentan stav. Srbija ima svoj jasan, državni stav koji je sadržan u zaključcima našeg Saveta za nacionalnu bezbednost.
Glas Amerike: Prema sankcijama…
Orlić: I prema sankcijama. Jer ako pogledate sadržaj tih zaključaka – tamo lepo kaže, rukovodićemo se uvek svojim vitalnim, državnim i nacionalnim interesima. I ti interesi ne podrazumevaju učešće u režimu sankcija, a obrazloženo je i zašto. Dakle, to je ne samo naš odnos prema nekome ko pruža podršku našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, ne priznajući takozvano Kosovo i tu podršku takođe reflektuje na nivou Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je i naš odnos prema vrlo konkretnim praktičnim razlozima i potrebama našeg naroda. Što, da vas podsetim, nije nikakav izuzetak, ako govorimo o odnosima u današnjem svetu, ako govorimo baš o toj Evropskoj uniji.
Ne propustite: Eksperti: Putin se hvata za slamku, Srbiji nije u interesu da sarađuje sa Rusijom koja gubiPa nisu li upravo države članice Evropske unije same napravile ne jedan, nego mnogo izuzetaka izuzimajući same sebe iz mera koje provode, sankcija koje uvode Ruskoj Federaciji. Zašto? Obrazložili su to na sledeći način – mi imamo određene specifične potrebe, mi moramo da obezbedimo našim građanima benzin, gas, različite druge životne, vitalne namirnice i potrebe. I zbog toga isključili su različite države članice Evropske unije iz tih paketa koje uvode, odnosno onih mera koje preduzimaju. Ako je to tako, rekao bih da je potpuno legitiman stav i države kao što je Srbija da kaže: da, i mi svoje interese imamo, i uz dužno poštovanje svima, mi ćemo uvek tim svojim interesima da se rukovodimo. I jedna od važnijih stvari koju smo uspeli da promenimo, da izborimo za svoju zemlju je to da vodimo sopstvenu politiku – slobodnu, nezavisnu, suverenu politiku koja je definisana upravo na interesima našeg naroda, naših građana i naše države. A da su pritisci veliki, jesu. I da se danas bukvalno svaki detalj, nešto što bi u bilo koje vreme možda bila potpuno benigna i nimalo značajna stvar, danas koristi kao razlog za dodatne pritiske – to jeste tačno.
Videli ste da je došlo do verifikacije – nije to sporazum. To je jedan potpuno beznačajan dokument koji nema suštinskog sadržaja, politički nikakvog. Tehnička stvar, birokratska, koja govori o tome da će između dva ministarstva – jednog srpskog i jednog ruskog u narednom periodu biti organizovani susreti, kako su već decenijama unazad organizovani, na kojima se ništa ne usaglašava i ne vodi se nikakva zajednička politika. Nego dve strane, svaka u svoje ime, obrazlažu svoje stavove koji su vezani za bilateralna pitanja. I svi danas znaju da je to to. I da tu nikakve dublje suštine nema.
Ne propustite: Hil imao uvid u plan konsultacija Srbije i Rusije: Ništa posebno, Rusija bi da opravda ratGlas Amerike: Veliki deo međunarodne zajednice to ne posmatra kao beznačajan sporazum, već da jedna država s drugom državom koja vrši agresiju na treću državu sklapa sporazum na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija…
Orlić: Potpuno sam svestan na koji način se tumači, ali ja vam kažem šta je suština. I šta je razlog da se tumači na taj način. To je upravo ovaj odnos – mi hoćemo da Srbija provodi onu vrstu politike kakvu smo mi definisali i kakvu mi vodimo sa svoje strane. I ako smo mi rekli da ne želimo nikakve odnose sa tom državom tamo, onda očekujemo da Srbija nikakve odnose nema, ni o čemu ne razgovara i ništa ne razmatra. Ali još jednom da vas podsetim – ta Srbija ima svoju politiku koja je zasnovana na strogom poštovanju principa međunarodnog prava što ne može mnogo ko da kaže – svi ne svakako. Ali tu postoji još jedna paralela. Pošto je tu reč o političkom stavu, jasno je da se ne tiče mnogo ni ekonomije, ni energenata. Politički stav – mi ne želimo da se potpisuje bilo kakav papir sa onima tamo kako god se zvali. Pošto je to strogo politički stav, da li onda postoji i identičan aršin? Da li onda očekuje svako da Srbija nema nikakve odnose i nikakve relacije ni sa kim ko krši osnovne principe međunarodnog prava? I znate da je tu odgovor ne. Jer niko zaista ne misli da Srbija treba da uništava svoje odnose sa svima koji su kršili međunarodno pravo.
Ne propustite: Sličnosti i razlike Kosova i UkrajineGlas Amerike: Pomenuli ste pritiske – povodom potencijalnog uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji zbog vojne agresije na Ukrajinu. I primećujem da zvanični Beograd često govori o pritiscima – da se nalazi pod kontrinuiranim pritiskom Zapada. Da li se ovde uopšte može govoriti o pritisku kada partneri Srbije, kako ih sama označava, jednostavno traže od nje da se usaglasi sa blokom kom politički i ekonomski nastoji da se priključi?
Orlić: Dakle, kao što sam vam rekao – za nas je važno da je Srbija usaglašena sa našim interesima sa zaključcima naših relevantnih institucija, kao i bazičnim vrednostima međunarodnog javnog prava. Dakle, onim vrednostima koje se nalaze u samoj povelji Ujedinjenih nacija, kao o obavezujućim rezolucijama Saveta bezbednosti UN – kao što je Rezolucija 1244. To je ono što sam vam obrazlagao malopre, ali niste želeli da više ili detaljnije govorimo o toj temi. Što se tiče apsolutne, stoprocentne usklađenosti sa evropskom politikom, kao što je
Ne propustite: Diplomate: Putinova odluka o mobilizaciji pojačaće pritisak na Srbiju oko Kosovapoznato, ona važi za države članice. Srbija želi da postane punopravna članica Evropske unije, ali svi znaju da se to neće dogoditi u ovom trenutku. Da li neko može da tvrdi da će to biti za mesec ili dva meseca od danas, pa da u tom trenutku mora da bude sto odsto usklađena – to je, kao što vam je poznato sada više pitanje za naše prijatelje i partnere iz Evrope koji sa svoje strane ne čine baš sve što bi mogli – a šteta je što je tako. Srbija je zaslužila da još značajnije napreduje na svom evropskom putu i mi bismo želeli da status punopravnog člana imamo u najkraćem mogućem roku. I kada se to desi onda se podrazumeva stoprocentna usklađenost. Do tada Srbija radi ono na šta se obavezala i što je, rekao bih sa naše strane, vrlo ozbiljno shvaćena obaveza. A sadržana je u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji kaže postepeno usklađivanje sa zajedničkom politikom. I mi to tokom godina radimo, naravno – stoptocentno usklađenost važiće u trenutku punopravnog članstva. Za nas je važno da smo mi na vrednosnoj strani usklađeni sa međunarodnim pravom u svakom trenutku – bezuslovno.
Glas Amerike: Da li to onda znači da bi Srbija, na primer, mogla uvesti sankcije Rusiji kada postane članica Evropske unije? Da li je to taj trenutak – ukoliko do tada bude trajao….
Ne propustite: Ambasador Hil: Srbija mora da se okrene ZapaduOrlić: U tom trenutku - ono što je važeće za države članice Evropske unije, ako je Srbija država članica Evropske unije, podrazumeva se. Šta god bilo. A da li će biti – ili neće biti… danas, nažalost, niko ne može da vam kaže šta će da bude sutra. Malopre ste pomenuli i to je, nažalost tačno. Situacija postaje sve teža – i moram da kažem, nažalost, za sve nas u Srbiji je tako. Jer Srbija se sve vreme zalaže za pronalaženje, ako je ikako moguće, rešenja koje podrazumeva mir, dijalog i prekid stradanja. Zbog toga u našoj zemlji možete da pronađete hiljade, ako ne i desetine hiljada ljudi, koji su i etnički Ukrajinci i Rusi i dolaze odakle god. Ukrajinskom i ruskom narodu želimo mir, kao što to želimo i svima ostalima. Sukob koji se trenutno odigrava na istoku Evrope odavno je dobio širi kontekst i potencijalno je veliki problem za sve. Već sada jeste. Nadamo se da neće eskalirati na način da bude gore za sve. To sigurno ne želimo.
Glas Amerike: Primetio sam da se kao argumentacija ili obrazloženje za neuvođenje sankcija Rusiji – čujem da se kaže: „Mi znamo šta znači koliko to patnje donosi“, ali sa druge strane Rusija nije imala to razumevanje prema Saveznoj Republici Jugoslaviji kada su se 1991. i 1992. sankcije uvodile. Nego su, bez pogovora, tada podržali odluku Ujedinjenih nacija da se bivšoj SRJ uvede embargo. Kako sad to tumačiti?
Ne propustite: Mihajlović: Lavrov zloupotrebljava neuvođenje sankcija RusijiOrlić: To je tačno i Rusija nije imala problem sa tim da ne samo podrži taj režim sankcija, nego i da ih uvede. I to su uradili u roku od nekoliko dana. Vidite, mi značajno veći broj dana, više od 220 dana, nismo takav potez napravili. Sve vreme se rukovodimo onim što je za nas najvažnije. A to je naš vitalni, državni i nacionalni interes. Nije se naša zemlja nikada postavljala, a danas se svakako ne postavlja, na način da problemi iz prošlosti budu nešto što će da uništi svaku mogućnost da gradimo neke dobre odnose u ovom trenutku. Srbija je zemlja na evropskom putu. Iako postoje važna pitanja o kojima se ni najmanje ne usaglašavamo, niti možemo da se usaglasimo… Dakle, više od 20 članica Evropske unije priznaje takozvano Kosovo i time direktno krše naš suverenitet i integritet. Ali, ne znači da ćemo zbog toga da budemo zarobljeni i da ne razvijamo najbolje moguće ekonomske i političke odnose sa tim državama. Pokušavamo da se postavimo na način koji bi bio najbolji i najpraktičniji za sve. I za Srbiju svakako, ali i za sve ostale. Da vas podsetim samo na inicijativu Otvoreni Balkan. To je, rekao bih, suštinski doprinos politici koja znači mir i stabilnost i zajednički razvoj. Na najbolji mogući način. Tako da to bude nesporno korisno za sve. Veoma smo ponosni na činjenicu da je takva inicijativa nastala u našoj zemlji i da je stvorena na predlog predsednika Srbije. To je najbolji pokazatelj u praksi kakvu politiku vodimo i zašta se zalažemo.
Glas Amerike: Ne podržavaju ga sve države sa područja Zapadnog Balkana – nekoliko njih imaju rezerve…
Orlić: Nažalost ne. Ali ako pogledate razloge i oni su čisto politički. U obrazloženjima za to nema esencije. Ne obaziru se na ono što je poenta.
Glas Amerike: Radi se o državama koje nisu dobro prošle tokom balkanskih sukoba devedesetih godina...
Ne propustite: Lideri Otvorenog Balkana o "teškoj zimi", potpisan Sporazum o prehrambenoj sigurnostiOrlić: Upravo zbog toga bi trebalo da se pridruže takvoj inicijativi. Pogledajte šta je Otvoreni Balkan u praksi uradio: današnje odnose između Srbije i Albanije. Najbolji su u našoj zajedničkoj istoriji koja je viševekovna. Zato što smo ih relaksirali. Znate za more problema i sukoba koji su postojali između Albanaca i Srba. Postigli smo ne samo ekonomsku dobrobit i univerzalne vrednosti koje su evropske – protok ljudi, kapitala i usluga. Mi smo postigli relaksiranje odnosa i unapređenje saradnje i međusobnog razumevanja.
Glas Amerike: A šta sa tvrdnjama da je to instrument srpske hegemonije?
Orlić: Eto, vidite na osnovu onoga što smo uradili sa Albanijom i Severnom Makedonijom koliko je tako nešto tačno i utemeljeno u realnom životu.
Glas Amerike: Podrška Sjedinjenih Država, na neki način, uslovljena je time da se čitav Zapadni Balkan u to uključi?
Orlić: Imamo podršku Sjedinjenih Država za inicijativu Otvoreni Balkan.
Your browser doesn’t support HTML5
"Otvoreni Balkan za sve ravnopravno"
Glas Amerike: Samo ako ista pravila važe za sve.
Orlić: I važe, kao što ste videli.
Glas Amerike: Pa tamo su samo tri države?
Orlić: I otvoren je poziv za sve ostale. Koji će, verujem, u nekom trenutku postati članovi te inicijative i učestvovati u svim blagodetima tog procesa o kojima govorimo. Postoji podrška SAD – ona je važna i zahvalni smo na njoj. Uostalom, kao i podršku SAD našem evropskom putu – koja je nedvosmislena. Otvoreni Balkan je inicijativa otvorena za sve. I jako je dobro, rekao bih, što su predstavnici više država koje trenutno nisu članice – Crne Gore i Bosne i Hercegovine, takođe prisustvovali poslednjim sesijama koje smo imali u Beogradu. Kao i ministri spoljnih poslova više drugih zemalja.)
Glas Amerike: Vraćamo se nečemu što je aktuelizovano proteklog vikenda – a to je priča o navodnoj ponudi Srbiji da prihvati Kosovo u UN i ne blokira njegov prijem u međunarodne institucije - zarad članstva u EU i ekonomske podsticaje. Kakva vi saznanja imate o tom dokumentu?
Ne propustite: Lajčak i savetnici na Kosovu za ubrzanje briselskog procesaOrlić: O njemu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O tome da takva ponuda postoji. Ali, čuli ste sigurno i veoma jasno kakav je odgovor države Srbije saopšten kroz reči predsednika države. Srbija apsolutno ne želi i neće priznati, sa bilo kakvim ponudama i varijantama o kojima se govorilo u javnosti, takozvanu nezavisnost Kosova. Dakle, svoj suverenitet i teritorijalni integritet poštujemo. Svoju državu takođe poštujemo. I čuli ste sigurno u više navrata otvoreno i pitamo – postoji li neka razlika? I kakva bi to razlika uopšte mogla da bude između suvereniteta bilo koje druge države i našeg suvereniteta. Danas kada vam mnogo govore o tome da je, na primer, važan suverenitet Ukrajine – mi kažemo, da tako je, saglasni smo potpuno. Ali pitamo, ima li razlike između toga i suverereniteta naše zemlje.
Glas Amerike: Oprostite što vas prekidam – shvatio sam da se ne traži priznavanje Kosova nego saglasje sa članstvom u UN…
Orlić: Nego da mi zažmurimo na oba oka – pa da takozvano Kosovo postane član Ujedinjenih nacija.
Glas Amerike: Samo pokušavam da utvrdim da li sam to tačno shvatio?
Orlić: Tako je, čuli ste od predsednika Srbije, naš jasan odgovor je - ne. Tako nešto mi nećemo da podržimo. Uostalom, zar baš to ne bi bilo u direktnoj suprotnosti sa temeljnim vrednostima Ujedinjenih nacija o kojima govorimo svi. I zar mora jedna mala Srbija da bude ta koja podseća da pravila moraju da važe jednako za sve ili onda nemaju smisao?
Glas Amerike: Nisam video ponudu, ne znam da li ste je vi videli – predsednik Srbije je, verujem, video. Da li takva navodna ponuda predstavlja zgodnu priliku da se stavi tačka na pitanje koje Srbiju sprečava da odlučnije iskorači na putu ka EU, ali i relacijama sa međunarodnim parnerima… da se stavi tačka na jedno bolno pitanje, jer sve su sumnje uperene ka tome da bi Kosovo moglo biti reintegrisano u Srbiju – ili bilo koje drugo rešenje. Ta priča se odigrala i završila 2008. godine. U međunarodnoj zajednici je de fakto prihvaćena, Međunarodni sud je presudio da kosovska nezavisnost nije bila u neskladu sa međunarodnim pravom. Da li je ovo neka vrsta izlazne karte za Srbiju da se okrene prema budućnosti?
Ne propustite: Rusko ministarstvo spoljnih poslova događaje u četiri oblasti Ukrajine pravda slučajem KosovaOrlić: Čuli ste i to od predsednika Srbije Aleksandra Vučića – mi ćemo da se borimo za svoju zemlju. Kao što su mnogima danas kada kažu granice ove ili one zemlje svetinja – tako su i nama naše granice svetinja. Ne, naravno da nećemo da osdustanemo od borbe za Kosovo i Metohiiju i za svoj narod koji živi tamo. To da je sve završeno i prihvaćeno od strane sveta – pa upravo ono što se dešava pred Ujedinjenim nacijama vam je pokazatelj da nije završeno. Nego, smo naprotiv, važne promene uspeli da napravimo – i preokrenemo odnose. Sada, većina članica UN stoji na stajalištima Srbije. Podržava naš suverenitet i kaže da Kosovo i Metohiju vide kao deo naše zemlje. Govorim o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova.
Glas Amerike: Toga je bilo osam ili deset…
Orlić: Ne, toga je bilo osamnaest da vi znate, da sada pogledate u vestima kako se zovu države koje su napravile povlačenje. Kada pogledate totalne brojeve, vidite da je većina članica Ujedinjenih nacija na stajalištima Srbije.
Glas Amerike: Tu ne mogu nikako da se saglasim sa vama, a nije ni previše važno šta o tome mislim.
Orlić: Znate li koliko je država priznalo nezavisnost Kosova?
Glas Amerike: Da li znam koliko je država priznalo Kosovo?
Orlić: Da, da. I koliko ih ne priznaje sa druge strane?
Glas Amerike: Stotinak država je priznalo Kosovo.
Orlić: Ne, dakle sada već značajno manje od toga. Upravo kroz ovih dvadeset i nešto povučenih prethodno datih priznanja. Tako da je sada taj broj manji, a broj onih koji stoje na pozicijama Srbije je veći.
Glas Amerike: Da se vratimo na ponudu - da li bi se njeno odbacivanje moglo tumačiti kao potez sličan onome koji su na početku krize u bivšoj Jugoslaviji povukli Milošević i Tuđman - odbacivši prečicu za članstvo u EZ i znatne ekonomske podsticaje - ponuđene kako bi se kriza u tadašnjoj Jugoslaviji neutralisala. Umesto toga - na Balkanu su se deset godina vodili ratovi… Tu priču jesu potvrdili Kiro Gligorov i Raif Dizdarević bivši visoki jugoslovenski zvaničnici. Deluje kao nešto slično što se već desilo u prošlosti, kao i da bi Srbija mogla da napravi iskorak, sa čime se vi ne slažete – to potpuno razumem i u suprotnosti je sa proklamovanom politikom države Srbije – i to mi je potpuno jasno. Da li bi ponovo mogla da bude napravljena greška, kao uoči ratova devedesetih godina?
Ne propustite: Građanima Srbije ekonomsko blagostanje važnije od očuvanja KosovaOrlić: Time što Srbija poštuje temeljne principe međunarodnog prava tako što ne odustaje od svojih interesa i svoje države – ne bi mogla da bude odgovorna za bilo kakav sukob. Naprotiv, ko danas vodi politiku mira i stabilnosti, između ostalog, i po pitanju Kosova i Metohije. Ko sve vreme, u tom dijalogu, ima odgovoran i ozbiljan stav.
Glas Amerike: Nisam ciljao isključivo na sukob.
Orlić: Pomenuli ste i njega.
Glas Amerike: Pomenuo sam ga kao posledicu koja se dogodila tada.
Orlić: Sukob kao posledica sigurno ne može danas da se desi – ako pitate Srbiju. Naprotiv…
Glas Amerike: Ali, propuštena šansa – to me zanima.
Orlić: Na svakodnevne pokušaje da se sukob napravi, generiše i da se dovede do eskalacije opasnim, neozbiljnim i jednostranim potezima Prištine – kako mi odgovaramo: uvek pokušavajući da sačuvamo dijalog. Boreći se za mir.
Glas Amerike: Ne bismo mogli u tom smeru – predstavnici Prištine nisu ovde.
Orlić: Da li sam nešto pogrešno rekao? Možemo li da pričamo da se poštuje integritet Ukrajine – iako nikoga iz Ukrajine ovde nema u studiju. Naravno da možemo da govorimo istinu – bez obzira na to ko je prisutan.
Glas Amerike: Postoje strukture koje tvrde da Srbija eskalira krizu na Balkanu i da je za to odgovorna…
Orlić: Ko kaže? Kurti (Aljbin Kurti, premijer Kosova, prim. nov.)?
Glas Amerike: Ne samo Kurti, postojala je zabrinutost Sjedinjenih Država prilikom jedne od prethodnih kriza na granici Srbije i Kosova, kada se ruski ambasador tamo pojavio sa ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem. Pitali su se šta ruski ambasador radi tamo….
Ne propustite: Tablice i politika kao brana dijaloguOrlić: Ja sam čuo, ne samo od američkog ambasadora, nego i drugih američkih zvaničnika da su posebno zahvalni predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zbog njegovog odnosa i političkog liderstva – koji je neposredno omogućio da sačuvamo i mir stabilnost uz sve katastrofalne poteze Prištine – i uz sve probleme koje smo imali.
Glas Amerike: Mislim da je tu ulogu imala Amerika i Evropska unija, a ne samo predsednik Vučić, ali udaljili smo se od teme.
Orlić: Nisam rekao samo, nego su mu izrazili zahvalnost kao čoveku koji je zaslužan za to što smo uspeli da napravimo. To je veoma važno – jer suštinski govori o tome kakva je čija uloga i kako se postavljamo prema potrebama da se čuva mir.
Glas Amerike: Nisam vas to pitao – već da li Srbija rizikuje, ukoliko je ta ponuda istinita i merodavna, da propusti priliku da zakorači napred ili izabere, poput u Jugoslaviji devedesetih godina, pogrešan put sukoba, netrpljivosti, žrtava?
Orlić: Ne biramo put sukoba i netrpeljivosti. Biramo put saradnje što vidite kroz sve postupke koje činimo svakodnevno. Vidite to kroz Otvoreni Balkan koji implementiramo u praksi i nastavak našeg zalaganja za evropski put. Uostalom, zar naše zalaganje za uspostavljanje strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama ne govori da smo ona strana koja je spremna da radi na rešenjima. Da smo oni koji žele da se bore za više budućnosti, ne samo za našu zemlju, nego za sve u regionu kom pripadamo.
Ne propustite: Evropski parlament će pozvati na suspenziju pristupnih pregovora sa Srbijom zbog RusijeGlas Amerike: Sada je opet u izvesnim krugovima aktuelizovano pitanje potencijalnog prekidanja procesa evropskih integracija što bi bila posledica vođenja politike koja je nesaglasna sa tom zajednicom i partnerima Srbije unutar nje. Da li je realan scenario i imate li bilo kakvih saznanja da bi se tako nešto moglo dogoditi?
Orlić: Ne, ne vidim kako bi to mogao biti realan scenario. Kada govorite o određenim krugovima – pretpostavljam da upućujete na izjave nekih poslanika Evropskog parlamenta. Za koje znate da imaju svoj veoma rigidan i ostrašćen stav kada je reč o Srbiji. Maltene u svakoj situaciji, maltene o svakoj temi. Što je njihovo pravo…
Glas Amerike: Njihov glas i utisci se čuju…
Orlić: Nisu pokazatelj onoga što će da bude zvanična zajednička, obratite pažnju to je veoma važno, evropska politika prema našoj zemlji. Tako da ne vidim razloge da se bilo šta zaustavi i blokira. Mislim da tako nešto nije moguće – jer je za takvu odluku potreban konzenzus svih članica. Kao što znate, daleko smo od tako nečega. Naravno, svako od pojedinaca i u Evropskom parlamentu i na bilo kom drugom mestu ima pravo da saopšti svoj politički stav. Kao što mi imamo svoje pravo da na takve reagujemo. I kada smo suočeni sa neistinama i nekorektnim potezima da jasno kažemo šta o tome mislimo. Mi ćemo nastaviti da se borimo samo za svoje vitalne, nacionalne i državne interese u svakom pogledu.