Posle uništenja iz Drugog svetskog rata, jugoslovenske arhitekte prionule su na posao obnove zemlje, koja je, u hladnom ratu, stajala na razmeđu istoka i zapada. Njena arhitektura sadržala je stilove obe strane kao i viziju budućnosti svojih tvoraca. Njihov rad je tema izložbe u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MOMA) nazvane „Ka betonskoj utopiji“.
Prostrana i futuristička, smela i inspirativna... izložba u Muzeju moderne umetnosti posvećena je arhitekturi Jugoslavije.
Glavni kustos za arhiktekturu i dizajn u MOMA-i Martino Stierli objašnjava:
"Pred nama je zaista fantastično izobilje izuzetnog arhitektonskog materijala, zadivljujući projekti koji stoje na ravnoj nozi sa najboljim što je stvoreno u arhitekturi posleratnog perioda bilo gde, rekao bih”.
Predstavljene strukture građene su u periodu posle Drugog svetskog rata, sve do 1980-te, deceniju pre raspada Jugoslavije. Kustos Martino Stierli ističe da izložba dočarava na koji način arhitektura može da se koristi kao sredstvo stvaranja jednog boljeg društva.
U ovom slučaju, različiti uticaji u regionu kombinovani su da bi se stvorio novi dizajn, okrenut ka budućnosti.
"Želeo sam da naglasim društvenu vrednost i značenje koje arhitektura može da ima, jer se svest o tome sve više gubi u savremenom svetu”.
Izložba odbacuje ideju da je komunistička arhitektura bila uniformna i glomazna. Kustosi naglašavaju da je Jugoslavija stvorila sopstveni stil, kombinovanjem savremenih trendova sa regionalnim karakteristikama. Narodna biblioteka Kosova je dobar primer jugoslovenskog doprinosa modernoj arhitekturi, kaže gostujući kustos Vladimir Kulić:
"Modul, jedinica iz koje se ova zgrada sastoji je kocka, a na vrhu svake kocke je kupola, koja je svojevrsni zajednički imenilac balkanskog nasleđa, još od Aja Sofije u Istanbulu, od perioda Vizantije... Ta zgrada je osvrt na davnu prošlost, na balkansku, a posebno kosovsku arhitekturu, ali uz to projektuje budućnost, svojim referencama na pokušaje avangardnih umetnika da zamisle budućnost koju će pokretati nauka, geometrija i kompjuteri“.
Međutim, u bivšoj Jugoslaviji ne odnose se prema svakoj od predstavljenih građevina sa poštovanjem koje zaslužuje, kažu kustosi muzeja. Neka remek dela arhitekture postala su žrtva, kako kažu, „pogrešnih emotivnih razloga“.
"Ono što se dogodilo u Skoplju je verovatno najočigledniji primer gde je, u nerazboritom pokušaju da se stvori neki imaginarni novi identitet Makedonije, izbrisan ceo segment njenog pravog, modernog identiteta, koji je prikriven veštačkom, lažno-klasičnom arhitekturom“, objašnjava Kulić.
Od raspada Jugoslavije prošlo je više od dvadeset godina ali ove građevine i dalje se uzdižu, kao podsetnik na jedno važno poglavlje u istoriji moderne arhitekture.