Broj ljudi u Sjedinjenim Državama koji kod kuće govore jezik koji nije engleski utrostručio se između 1980. i 2019. godine, prema podacima Biroa za popis stanovništva. Skoro 68 miliona ljudi koji žive u SAD, što je skoro svaki peti građanin, kod kuće govori drugim jezikom. Taj broj je 1980. godine bio 23 miliona.
"To nam govori po čemu je zemlja poznata, ovo je raznolika zemlja“, kaže Dina Arid, kalifornijska majka troje odrasle dece, koja kod kuće govori i arapski. "Pa, dobro je što nije samo engleski. Ovde je mnogo imigranata", kaže ona.
Arapski je jedan od pet drugih jezika kojima se govori u SAD. Arid, koja govori uglavnom engleski sa svojom decom, pokušava da ih nauči malo arapskog.
"Dok sam odrastala, iskreno, imala sam rođake koji nisu mogli da uče arapski kao ja i oni su uvek, na neki način, ne prezirali svoje roditelje, ali su uvek želeli da njihovi roditelji više razgovaraju sa njima na arapskom, kako bi znali taj jezik“, kaže ona.
Španski je daleko najpopularniji drugi jezik u Sjedinjenim Državama, koji govori više od 41 miliona ljudi – 12 puta više od ostalih najčešćih drugih jezika, koji se govore kod kuće. Hispanci su najveća manjinska grupa u SAD. Više od polovine - 55 odsto - rođeno je u Sjedinjenim Državama.
Koloud Kej Tarapolsi pokazuje na držač za maske koji je napravila njena ćerka i na kome je na arapskom napisana fraza "Za vaše zdravlje", u njenom domu u Redmondu, u državi Vašington. (Foto: AP/Ted S. Warren)
Ostali jezici u prvih pet su kineski, tagalog (filipinski) i vijetnamski.
"Moji roditelji su takođe govorili engleski kod kuće, ali su se stvarno trudili da zadrže i vijetnamski. Recimo, ja bih govorila engleski u školi tokom dana, a uveče vijetnamski, samo da bih mogla da sačuvam jezik i da ga ne izgubim“, kaže Dženi Ngujen, studentkinja stomatologije iz Virdžinije, čiji su roditelji emigrirali iz Vijetnama. "Kada sam bila mlađa nisam razumela važnost, ali sada mislim da mi je veoma drago da mogu da govorim i pišem na tako visokom nivou".
Uspela je da iskoristi svoje jezičke veštine kada je putovala u Vijetnam da ponudi besplatnu stomatološku negu siromašnim i nedovoljno usluženim zajednicama. Mnogi njeni vršnjaci volonteri su takođe američki Vijetnamci.
"Oni nisu mogli istinski da komuniciraju sa pacijentima zato što nisu imali taj osnovni nivo sposobnosti da govore i razumeju“, kaže Ngujen. "Bila sam jedna od retkih mladih volontera koji su mogli da razgovaraju sa pacijentima i komuniciraju sa njima".
Oni koji govore kineski, vijetnamski, filipinski i arapski uglavnom su naturalizovani državljani SAD, nego da uopšte nemaju američko državljanstvo, navodi biro za popis.
Znak u okolini Los Anđelesa u Kaliforniji pruža informacije o glasanju na kineskom, hindu, japanskom, kmerskom, korejskom, španskom, tagalogu, tajlandskom, vijetnamskom jeziku.
Rejmond Džon "Ar Džej" Mosuela, regruter u zdravstvu države Virdžinije, čiji su roditelji sa Filipina, ne govori svoj rodni jezik, ali kaže da razume kada mu se obrate.
"Tagalog, glavni filipinski dijalekt, govorio se u kući, ali se to takođe mešalo sa engleskim“, kaže Mosuela. "Ja sam najmlađi od tri brata. Dva moja starija brata su rođena na Filipinima. Moji roditelji su rođeni na Filipinima i kada su došli ovamo, moja majka bi razgovarala sa mnom na tagalogu, a ja bih joj odgovarao na engleskom."
Prenošenje domorodačke kulture svojih roditelja svojoj deci je važno za za Mosuelu.
"Kada se oženim jednog dana i budem imao decu, možda ne ih budem učio jezik, ali barem želim da očuvam hranu i našu kulturu i tradiciju“, kaže on.
Keti Ervej, spisateljica o hrani iz Njujorka, koristi aplikaciju za jezik kako bi pokušala da bolje govori mandarinski - jezik svoje majke.
"Smešno je to što moj otac, koji je američki belac, takođe govori kineski“, kaže Ervej. "I tako su moji roditelji govorili kineski između sebe kada nisu želeli da deca, ja i moj brat, čuju šta pričaju. Tretirali su ga kao tajni jezik".
I dok sve više ljudi govori drugi jezik kod kuće, Biro za popis stanovništva izveštava da se broj ljudi koji govore samo engleski kod kuće takođe povećao – za oko 25 odsto – sa 187 miliona 1980. na 241 milion 2019. godine.