Kako su novinari izveštavali o ratu Izraela i Hamasa

Prošlo je godinu dana otkako je Hamas započeo nasilni napad na južni Izrael, i izazvao smrtonosni sukob i neviđeni broj smrtnih slučajeva novinara. Dvanaest meseci kasnije, novinari se snalaze kako da izveštavaju o sukobu.

Kada je Tarik Hadžadž, dopisnik novinske web stranice Mondoweiss iz Gaze, izašao na teren da izveštava, rekao je da je ponekad video izraelske ratne avione i dronove kako kruže i plašio se da će poginuti.

"Svaki put kada sam hteo da uradim neki izveštaj, osećao sam da je smrt tako blizu, da u svakom trenutku mogu da poginem", rekao je Hadžadž za Glas Amerike iz Kaira.

Ne propustite: Godina sukoba Izraela i Hamasa

Novinaru je u aprilu dozvoljeno da napusti Gazu i ode u Egipat, ali on i dalje izveštava o ratu odande.

Osnovana kao progresivna novinska stranica, Mondoweiss se suočio s kritikama zbog, kako neki kažu, antiizraelskih stavova i aktivističkog pristupa.

"Bilo je zaista opasno ići na teren. Bio je to smrtonosni put", dodao je on.

Brojke Komiteta za zaštitu novinara, ili CPJ, odražavaju tu opasnost.

Od 4. oktobra, najmanje 128 novinara i medijskih radnika je ubijeno od početka rata 7. oktobra prošle godine, što je rat učinilo najsmrtonosnijim sukobom koji je zabeležen za novinare.

Novinari u Gazi su podneli najveći teret nasilja. Od ubijenih novinara, njih 123 — ili oko 96% — bili su Palestinci, navodi CPJ.

Palestinski novinari nose lažne leševe kolega ubijenih tokom rata Izraela i Hamasa,

"Oni snose punu težinu odgovornosti za izveštavanje o uticaju rata na Gazu", rekla je izvršna direktorica CPJ Džodi Ginsberg za Glas Amerike u Njujorku.

Visoki broj ubijenih novinara izazvao je zabrinutost da izraelska vojska namerno cilja medije, smatra Ginsberg.

"To je posebno zabrinjavajuće jer su novinari civili i nikada ne smeju biti meta u ratu, a to bi predstavljalo ratni zločin", rekla je ona.

Dva izraelska novinara i tri libanska novinara takođe su ubijena od početka rata, navodi CPJ.

Dvojica izraelskih novinara bila su među oko 1.200 ljudi koje su ubili teroristi Hamasa u prvom napadu 7. oktobra. Hamas je takođe zarobio oko 250 talaca.

Izraelska kontraofanziva u Gazi je u međuvremenu ubila više od 41.600 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, koje ne pravi razliku između civila i boraca. Više od 95.000 ljudi je povređeno u izraelskim bombardovanjima, koja su Gazu skoro pretvorila u ruševine.

U odgovoru na zahtev za komentar, izraelsko ministarstvo spoljnih poslova uputilo je Glas Amerike na Izraelske odbrambene snage ili IDF. IDF nije odgovorio na zahtev Glasa Amerike za komentar.

Pretnje bezbednosti novinara, posebno u Gazi su među najhitnijim pitanjima s kojima se novinari suočavaju dok izveštavaju o ratu, prema medijskim stručnjacima. Dok se oni u Gazi bore za opstanak, novinari su takođe zaduženi da izveštavaju i objašnjavaju sve što se događa lokalnoj i međunarodnoj publici.

U prošlosti, Hamas je maltretirao i hapsio novinare u Gazi zbog izveštavanja, ali od kada je rat počeo, CPJ nije primio nikakve slične izveštaje o toj terorističkoj grupi, kako Hamas nazivaju SAD.

Glas Amerike u Gazi: Kako žive deca u ratu?

Prošle godine je izraelska vojska rekla da ne može da garantuje bezbednost novinara u Gazi. Vojska je takođe rekla da ne cilja novinare. Organizacije za slobodu medija i analitičari nisu uvereni u to.

"Nekada vas je štitilo ako nosite oznake na kojima je pisalo da ste predstavnik medija. Čini mi se sada da vas nošenje te vrste obeležja čini metom", naveo je Džon Daniževski, urednik u The Associated Pressu za Glas Amerike iz Njujorka.

On je dodao da je rat jedno od najtežih stvari o kojima je izveštavao u karijeri.

"I jedna i druga strana su veoma zabrinute da njihove žrtva nisu u centru pažnje", rekao je on.

Još jedno pitanje koje otežava izveštavanje o ratu je nedostatak pristupa, budući da Izrael strogo ograničava pristup medija Gazi. Jedini način da novinari uđu u Gazu je povezivanje sa IDF-om, ali ta retka putovanja su jako kontrolisana, pri čemu novinari vide samo ono što im izraelska vojska dozvoljava da vide.

Početkom septembra, Udruženje stranih novinara, ili FPA, u Izraelu ponovilo je pozive izraelskoj vladi da omogući veći pristup novinarima u Gazi.

"Ovo je krajnje preterana mjera koja je bez presedana po obimu i trajanju i protivna je načelima demokratije i slobode štampe", rekao je bivši predsedavajući FPA Den Peri za Glas Amerike o strogim ograničenjima. Sada kolumnista sa sedištem u Tel Avivu, Peri je ranije radio kao šef biroa u Jerusalimu za AP.

Povratak u Kan Junis

Ograničeni medijski pristup Gazi može da utiče na to kako međunarodna publika razume o tome šta se dešava na toj teritoriji, prema Ginsberg, i povećava prostor za dezinformacije.

"To znači da ne možemo nužno dobiti potpunu sliku onoga što se dešava u Gazi", rekla je ona.

Prošle godine izraelska vlada je takođe ciljala katarski medij Al Džazira.

U maju je izraelska vlada zatvorila taj medij zbog navodnih zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, potez koji su organizacije za slobodu medija osudile. Reporteri Al Džazire još ne mogu da izveštavaju iz Izraela.

Izraelska vojska je krajem septembra izvršila raciju na redakciju tog medija u gradu Ramala na okupiranoj Zapadnoj obali i prisilila ih da prestanu s radom najmanje 45 dana. Naredbom o zatvaranju Al Džazira se optužuje za podsticanje i podržavanje terorizma.

"Upad u redakciju i zaplena naše opreme nije samo napad na Al Džaziru, već uvreda za slobodu medija i same principe novinarstva", navodi Al Džazira u saopštenju.

Tokom racije, izraelski vojnici su srušili plakat američko-palestinske novinarke Širin Abu Akleh, koja je upucana u glavu i ubijena 2022. dok je izveštavala o operaciji izraelske vojske na okupiranoj Zapadnoj obali.

Izraelska vojska je rekla da je novinarku verovatno, ali nenamerno, ubio izraelski vojnik. Za njeno ubistvo niko nije odgovarao.

Mesto gdje je ubijena novinarka Al Džazire u gradu Dženin na Zapadnoj obali

"Gašenje Al Džazire deo je mnogo šireg pokušaja Izraela da cenzuriše medije", rekla je Ginsberg.

U Gazi, jedan od najvećih izazova sa kojima se novinari suočavaju su mnoge priče koje se mogu ispričati, kaže Hadžadž.

"Uvek ima još priča koje treba uraditi".

Iako je prošlo oko pola godine otkako je uspeo da napusti Gazu i ode u Egipat, on kaže da mu se ne čini da mu je dom tako daleko.

"Čak i da je moje telo napustilo Gazu, sva moja čula su i dalje tu", rekao je.