Ljudi širom sveta održali su bdenja, komemoracije i proteste obeležavajući prvu godišnjicu Hamasovih napada na Izrael koji su pokrenuli rat u Gazi. Upad Hamasa na izrealsku teritoriju 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, pretežno civila, a palestinska militantna grupa povela sa sobom 251 taoca, razorio je Jevrejima osećanje da su bezbedni u svojoj državi, i prerastao u rat na dva fronta kome se ne nazire kraj.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu upalio je sveću na komemoracijui u Jerusalimu, dok je ispred njegove kuće oko 300 ljudi koje su predvodile porodice talaca održali minut ćutanja za žrtve napada, držeći fotografije svojih najdražih.
Na mestu gde je održan muzički festival Nova, gde su ekstremisti Hamasa ubili stotine učesnika a desetine ljudi uzeli za taoce, predsednik Isak Hercog pridružio se ožalošćenim porodicama i prijateljima. Oni su saslušali poslednju pesmu koja je puštena na festivalu pre nego što je naglo zaustavljen, u zoru 7. oktobra 2023. "To je mesto gde je bila, tu je bila srećna u poslednjim trenucima svog života", rekla je Anat Regev, tetka devojke ubijene u napadu.
Porodice su se okupile i na trgu u Tel Avivu koji se sada zove trgom talaca. Žene su formirale živi zid na strani auotputa, u čast talaca koji se i dalje nalaze u zatočeništvu Hamasa u Gazi.
Hamas je, pak, obeležio godišnjicu svog napada na Izrael ispaljujući seriju raketa na Tel Aviv. Libanski Hezbolah, koji je počeo da ispaljuje projektile na Izrael 8. oktobra u znak podrške svom savezniku, Hamasu, ispalio je više od 170 raketa upkos nedavnim gubicima.
Dok je premijer Benjamin Netanjahu obećao da će nastaviti izraelske vojne operacije na svim stranama, izraelska vojska je bombardovala južni Liban izvršivši više od 120 udara u toku jednog sata, navodeći da gađa pozicije Hezbolaha. U ranijem napadu je ubijueno najmanjn 10 libanskih vatrogasaca a libansko ministarstvo zdravlja navodi da su u nedavnim izraelskim napadima nastradale desetine vatrogasaca i radnika službi hitne pomoći.
Američki predsednik Džo Bajden upalio je sveću na ceremoniji u Beloj kući dok su on i potpredsednica Kamala Haris ponovili pozive da se uspostavi mir na Bliskom istoku.
Na kratkoj ceremoniji u Beloj kući, 81-godišnji predsednik i prva dama Džil Bajden stajali su u tišini dok je rabin izgovarao molitvu za mrtve, a Bajden je zatim upalio sveću u znak sećanja na poginule.
"Previše civila je stradalo do sada u konfliktu", saopštio je Bajden, koji je osudio "neizrecivu brutalnost" napada 7. oktobra i rekao da su on i Haris "potpuno posvećeni" bezbednosti Izraela i njegovoj zaštiti od Irana i njegovih regionalnih saveznika - Hamasa u Gazi, Hezbolaha u Libanu i Hutija u Jemenu.
Međutim, američki predsednik je 7. oktobar takođe opisao kao "mračan dan za palestinski narod" i rekao da Haris i on "neće prestati da rade na postizanju dogovora o prekidu vatre u Gazi".
Potpredsednica Kamala Haris objavila je saopštenje u kome se navodi: "Moramo da se postaramo da se užasi 7. oktobra nikada ne ponove. Učiniću sve što je u mojoj moći da osiguram da pretnja Hamasa bude eliminisana i da oni nikada više ne vladaju Gazom."
Iz Bele kuće je saopšteno da je Bajden telefonom razgovarao sa izraelskim predsednikom Isakom Hercogom i ponovio da je rešen da pomogne u postizanju sporazuma o prekidu vatre u Gazi kako bi se osigurao povratak talaca kući, ublažile patnje Palestinaca i zaštitila bezbednost Izraela.
Komemoracije i protesti
Od Sidneja preko Rima i Varšave do Vašingtona, građani i lideri su izrazili žaljenje zbog poginulih i pozvali na oslobađanje talaca, dok su takođe održani protesti na kojima je pozvano na mir na palestinskim teritorijama.
Izrael je održao minut ćutnje u sedištu Ujedinjenih nacija u Ženevi na ceremoniji kojoj je prisustvovalo više od stotinu diplomata iz Indije, Kenije i zapadnih zemalja.
Jevrejski studenti ostavili su fotografije talaca koje drži Hamas kod glavnih spomenika u Rimuk, uključujući Koloseum.
Britanski premijer Kir Starmer je poručio: "Godinu dana posle užasnih napada, moramo da nedvosmisleno podržimo jevrejsku zajednicu i budemo jedinstveni kao zemlja.
Šef francuske diplomatije Žan-Noel Baro posetio je mesto napada na učesnike muzičkog festivala Nova, a zatim i Jerusalim, gde je izjavio: "Diplomatija mora da zameni silu. Mesecima već apelujemo da se sklopi primirje". Predsednik Emanuel Makron napisao je na Eksu. "Bol se oseća podjednako živo kao pre godinu dana. Bol izraelskog naroda, i naša. Bol ranjenog čovečanstva".
Za to vreme, propalestinski protesti održani su širom sveta, uključujući Australiju, Indiju, Pakistan i Jemen.
Hiljade ljudi marširale su u Karačiju, noseći transparente sa parolama "Zaustavite genocid" i "Ne morate da budete musliman da stojite uz Palestinu, samo treba da budete čovek". Neki su gazili izraelske zastave.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan napisao je na platformi Eks: "Ono što umire u Gazi, Palestini a sada i Libanu nisu samo žene, deca, bebe i nedužni civili, umire humanost i međunarodni sistem koji bi trebalo da služi čovečanstvu".
Uoči godišnjice Hamasovog napada u ponedeljak, izraelski premijer Benjamin Netanjahu posetio je u nedelju trupe na severu Izraela.
"Pre godinu dana zadobili smo užasan udarac", rekao je Netanjahu, navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta. "Za 12 meseci od tada, promenili smo realnost u celini. Ceo svet je zapanjen udarcima koje zadajete našim neprijateljima. Pozdravljam vas i kažem vam: Vi ste generacija pobede".
Američki sekretar za odbranu, Lojd Ostin, ponovio je podršku SAD samoodbrani Izraela u telefonskom razgovoru u nedelju sa izraelskim ministrom odbrane Joavom Galantom, navodi se u saopštenju Pentagona.
Ostin je "ponovio nepokolebljivu posvećenost SAD bezbednosti Izraela, prekidu vatre u Gazi i diplomatskoj rezoluciji koja omogućava građanima da se bezbedno vrate svojim domovima sa obe strane granice između Izraela i Libana", rekao je sekretar za štampu Pentagona, general-major Pat Rajder.
U izraelskoj vojnoj kampanji vazdušnih i kopnenih napada od 7. oktobra prošle godine ubijeno je skoro 42.000 Palestinaca i ranjeno više od 97.000, podaci su Ministarstva zdravlja u Gazi. Ministarstvo kojim upravlja Hamas ne navodi koliko je poginulih civila, a koliko militanata, ali tvrdi da su više od polovine ubijenih žene i deca.
Sjedinjene Države, Britanija, Evropska unija i drugi zapadni saveznici označili su i Hamas i Hezbolah, za terorističke organizacije.
Američke sankcije Hamasu
Sjedinjene Države su u ponedeljak uvele sankcije međunarodnoj mreži za finansiranje Hamasa, optužujući j da igra ključnu ulogu u prikupljanju sredstava za palestinsku militantnu grupu u stranim zemljama.
Na prvu godišnjicu rata u Gazi, američki Sekretarijat za finansije saopštio je da uvodi sankcije troje pojedinaca, i kako je navedeno, lažnoj humanitarnoj organizaciji, koje optužuje da su istaknuti finansijeri Hamasa, kao i banci Al-Intaž u Gazi koju, prema američkim navodima, kontroliše ta grupa.
Sankcije su uvedene i jednom državljaninu Jemena koji živi u Turskoj, koji je dugogodišnji pristalica Hamasa, i devet njegovih kompanija, navodi sekretarijat za finansije.
