Predugi sudski procesi i preblage kaznene mere glavni su izazovi kosovskog pravosudnog sistema, pokazuje izveštaj Misije OEBS-a o “Presudama u predmetima nasilja u porodici u sudovima na Kosovu”.
Prema izveštaju, u većini presuda, osnovni sudovi su izricali prerblage mere, kao što su uslovne kazne ili druge altrenativne mere. Prosečna efektivna kazna zatvora iznosila je nešto više od pet meseci, dok je prosečan iznos novčane kazne iznosio 350 evra.
Majkl Devenport, šef OEBS-a na Kosovu naglasio je da nasilje u porodici i nad ženama spadaju u najčešće vidove nasilja i kršenja osnovnih ljudskih prava na Kosovu.
“Sudovi obično izriču altrnativne i blaže kazne, kao što su uslovne kazne, ili samo novčane kazne. Tako da ovo odstupa od onih smernica koje je usvojio Vrhovni sud po pitanju odmeravanja kazni. Posebnu zabrinutost predstavlja što imamo alternativne i blage kazne. Verovatno to utiče na to da se žrtve obeshrabre da prijave takve slučajeve, i svakako utiče na to da se ovakvi počinioci ohrabre da nastave da vrše takva krivična dela i dalje”.
Ne propustite: NVO Aktiv: Ljudska prava na severu Kosova se ne poštuju ili se kršeIzveštaj Misije OEBS-a je zasnovan na nalazima iz 141 građanskog i krivičnog predmeta nasilja u porodici tokom 2023, prateći više od 300 sudskih rošišta, pred sedam osnovnih sudova na Kosovu.
Ministarka pravde u Vladi Kosova Aljbuljena Hadžiu rekla da su nalazi ovog izveštaja “alarm za pravosudne i druge institucije”, kao i za građane.
“U 2019. godini, uspeli smo da nasilje u porodici registrujemo kao zasebno krivično delo u Krivičnom zakonu Kosova, i kazna za ovo krivično delo je do tri godine zatvora. Dakle, zatvorska kazna i novčana kazna. Međutim, na osnovu ovog izveštaja, ali i na osnovu predmeta koje smo nadgledali, što su pominjale i druge organizacije građanskog društva, koje su pratile ove predmete, nemamo ni jedan slučaj gde je najveća kazna propisana za nasilje u porodici”, rekla je Hadžiu.
OEBS izražava zabrinutotost i u vezi sa sudskim procedurama prilikom obrade zahteva za naloge za zaštitu žrtava od nasilja u porodici. Procena je pokazala da su kosovski sudovi ostavlili skoro četvrtinu žrtava bez pravovremenog rešenja, čime su ih potencijalno izložili daljem nasilju.
“Pored nedostatka blagovremenosti u odlučivanju o zahtevima za ovakve zaštitne naloge, takođe predstavnici Centra za socijalni rad su bili odsustni u 60 odsto ovakvih ročišta, koje je Misija OEBS-a pratila”, rekao je Devenport.
Predsednik Vrhovnog suda Kosova Fejzulah Redžepi, ukazao je da problem rešavanja slučajeva nasilja u porodici nije samo na pravosudnom sistemu
"U izveštaju se spominje da ne funkcionišu sve karike u lancu kako treba. Imamo problem sa malim kapacitetom Centra za socijalni rad i ne mogu da pruže sve usluge koje bi trebalo. Imamo problema sa Kancelarijama za zaštitu žrtava i advokatskim kancelarijama, koje nemaju dovoljno stručnih kapaciteta. Ovo su informacije koje dobijam od sudija. Dakle, nisu stručno spremni da obezbede odgovarajuću zaštitu i odbranu žrtvama", naveo je Redžepi.
Ne propustite: Istraživanje: Građani Kosova nezadovoljni napretkom dijaloga, traže i veće učešće žena u procesuDodao je i da često druge institucije nemaju kapaciteta da obezbede odgovarajuću podršku sudovima.
"Konstantno imamo problema sa nadgledanjem psihijatriskog lečenja i ovo je problem koji postoji od kad sam ja u pravosuđu i dalje je problem za pravosuđe. Međutim, ako se vratimo na izveštaj i problematiku koja se spominje, mogu da potvrdim da ti problem su takođe i Sudskog saveta i Vrhovnog suda i celokupnog sistema“, rekao Redžepi.
Izveštaj takođe naglašava da većina žena koje su doživele nasilje u porodici nisu kontaktirale nijednu službu, najviše zbog straha od osvete partnera, nedostatka poverenja u institucije, stida, ekonomske zavisnosti i što ne žele da budu odvojene od svoje dece.
Ministarka Hadžiu navodi i da patrijarhalni mentalitet i dalje predstavlja prepreku u suprotstavljanju ovom društvenom problemu.
"Zbog patrijarhalnog mentaliteta koji preovladava u društvu, nasilje u porodici smatra se i dalje, nažalost, privatnom stvari koja bi trebalo da ostane pitanje u okviru porodice, odnosno kuće, i nešto što je normalno za život onih koji su u braku. Smatram da se odnedavno, društvena svest o nasilju u porodici, kao neprihvatljivoj pojavi pojačava i sada ne samo da institucije rade na suzbijanju, već i Kosovo kao zemlja”, rekla je Aljbuljena Hadžiu.
U izveštaju se podseća da je prema podacima Ministarstva pravde Kosova broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici porastao sa 1.915 u 2019. godini na 2.638 u 2023. godini. Takođe se navodi i da je u periodu od 2010. do 2023. godine ubijeno 55 žena od strane njihovih partnera ili rođaka.