Rusija je iskoristila atentat na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da napadne američke liberalne vrednosti, nazivajući ono što se dogodilo "samoubistvom demokratije" i predviđajući građanski rat i raspad Sjedinjenih Država.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su američki predsednik Džo Bajden i Demokratska stranka doveli Trampov život u "očiglednu" opasnost i isprovocirali pokušaj njegovog ubistva u neuspešnom nastojanju da ga uklone iz predsedničke trke, "koristeći prvo pravne alate, sudove, tužioce, pokušaje političke diskreditacije i kompromitovanja kandidata".
Ne propustite: FBI istražuje atentat na Trampa, bivši predsednik stigao na konvencijuFBI je saopštio da je Tomas Metju Kruks (20), stanovnik Betel Parka u Pensilvaniji, osumnjičen za pokušaj ubistva Trampa. Bajden je u nedelju rekao da je pucnjava bila "suprotna svemu za šta se zalažemo kao nacija, svemu. Nismo to ko smo mi kao nacija. Nije američki. I ne možemo dozvoliti da se to dogodi".
Suprotno tvrdnjama Kremlja, koncept podele vlasti nije samo paragraf u američkom Ustavu, već funkcionalni sistem, a predsednik Bajden nema kontrolu nad pravosuđem ili zakonodavnom granom vlasti.
Niz visokorangiranih ruskih zakonodavaca, diplomata i novinara izneo je narativ da je atentat na Trampov život "potvrdio" da je "američki tip demokratije" pogrešan i da je "duboko nagrižen".
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da je atentat na Trampov život bio povezan sa američkom demokratijom, koju su "liberali doveli do samoubistva". "Raspad Sjedinjenih Država više ne liči na tako nemoguće proročanstvo", rekla je Zaharova.
Arhiva - Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Maria Zaharova, razgovara sa predstavnicima medija u Moskvi, Rusija, 2. novembra 2022.
Ruska državna novinska agencija RIA Novosti objavila je analizu svog glavnog propagandiste Pjotra Akopova.
Akopov je priču vrteo oko Trampovog predizbornog obećanja iz 2016. da će "isušiti vašingtonsku močvaru".
Demokratska stranka nije planirala da ubije Trampa, već je napad rezultat atmosfere mržnje koju neguju poslednjih osam godina, napisao je Akopov.
Zatim je spekulisao da nije iznenađen time što je Tajna služba "videla strelca tek nakon što je ispalio osam hitaca", jer je sa Trampovom rastućom popularnošću "ubistvo postalo scenario bez alternative za duboku državnu močvaru Vašingtona".
Ne propustite: Tajna služba istražuje kako je atentator uspeo da se toliko približi TrampuAkopov je pet puta ponovio teoriju zavere da je "ubistvo Trampa", kako kaže, "jedina opcija" tokom svog izlagnja od 600 reči.
Dok je "analiza" Akopova tek hibrid propagande, dezinformacija i teorija zavere, to predstavlja suštinu poruka koje Kremlj šalje domaćoj javnosti. Hiljade lokalnih novinskih agencija i veb-sajtova prenose publikacije agencije RIA Novosti širom Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza u Centralnoj Aziji i Istočnoj Evropi.
Za stranu publiku, Rusija koristi platforme društvenih medija kao što je Eks, kao i mrežu od više od 270 naloga ruskih ambasada i konzulata širom sveta, što sve podstiče narative Kremlja na mnogo različitih jezika.
Ambasada Rusije u Južnoj Africi je jedan od najistaknutijih propagandnih profila na Eksu.
Na fotografiju Trampovog okrvavljenog lica, diplomatska misija je dodala komentar u kojem optužuje "demokrate" da nisu u stanju da tolerišu, ali da su sposobne da počine "bilo koji zločin... zarad svog 'krajnjeg cilja'".
Ne propustite: U Americi više sajtova sa lažnim vestima, nego pravih medijaKorisnici Eksa podsetili su ambasadu u Južnoj Africi na smrt Alekseja Navalnog, najžešćeg protivnika ruskog predsednika Vladimira Putina, u zatvoru ranije ove godine.
Udovica Navaljnog, Julija Navalnaja, i brojne međunarodne institucije i vlade optužile su Putina da je naručio ubistvo Navalnog. Nemačka i Organizacija Ujedinjenih nacija za zabranu hemijskog oružja saopštile su da je ruski FSB trovao Navalnog vojnim nervnim agensom novičok 2020.
Zaštitnici ljudskih prava navode da je tokom dve decenije Putinove vladavine Rusija doživela sistematsko ugnjetavanje političkih i građanskih sloboda i eroziju ljudskih prava i slobode štampe.