Desetine hiljada ljudi na klimatskom protestu u Njujorku

  • Asošijeted pres

Aktivisti slušaju obaćanje govornika, dok obeležavaju početak Klimatske nedelje u Njujorku, tokom demonstracija sa kojih je upoćen poziv vladi SAD da preduzme akciju u vezi sa pitanjem klimatskih promena i odbaci upotrebu fosilnih goriva, u Njujorku, 17. septembra 2023.

Uzvikujući da budućnost i njihovi životi zavise od ukidanja upotrebe fosilnih goriva, desetine hiljada demonstranata je u nedelju obeležilo početak sedmice u kojoj će lideri još jednom pokušati da obuzdaju klimatske promene, prvenstveno izazvane ugljem, naftom i prirodnim gasom.

Ali demonstranti poručuju da to neće biti dovoljno. Svoj gnev usmerili su direktno na američkog predsednika Džoa Bajdena, pozivajući ga da prestane da odobrava nove naftne i gasne projekte, da postepeno ukine postojeće i proglasi vanredno klimatsko stanje.

"Mi imamo moć naroda, moć koja će vam biti potrebna da pobedite na ovim izborima", rekla je sedamnaestogodišnja Ema Bureta iz Bruklina, članica omladinske protestne grupe "Frajdejs for fjučer" (Fridays for Future - Petci za budućnost).

"Ako želite da pobedite na izborima 2024. i ako ne želite da vidite krv moje generacije na vašim rukama, zaustavite upotrebu fosilnih goriva", navela je Bureta.

U šetnji za kraj upotrebe fosilnih goriva učestvovali su političari, kao što je članica Predstavničkog doma Kongresa Aleksandrija Okasio-Kortez, te glumci Suzan Sarandon, Itan Houk, Edvard Norton, Kira Sedžvik i Kevin Bejkon. Ipak, prava akcija na Brodveju bila je na mestima gde su se demonstranti gomilali na ulicama, moleći za bolju, ali i ne tako vruću budućnost.

"Imamo ljude širom sveta na ulicama, koji zahtevaju ukidanje onoga što nas ubija", rekla je obraćajući se okupljenima Okasio Kortez. "Moramo da pošaljemo poruku da će neki od nas živeti na ovoj planeti i za 30, 40, 50 godina od sada i da nećemo prihvatiti 'ne' kao odgovor", istakla je Okasio Kortez.

Ovaj protest bio je daleko više fokusiran na fosilna goriva i industriju od prethodnih. Skup u nedelju privukao je veliki deo demonstranata koji su prvi put učestvovali na protestu, njih 15 odsto. Veliki deo činile su žene, rekla je sociološkinja sa američkog univerziteta Dejna Fišer, koja inače proučava proteste i anketira učesnike.

Od ljudi sa kojima je ona razgovarala, 86 odsto je navelo da je nedavno doživelo ekstremne vrućine, 21 odsto poplave i 18 odsto tešku sušu, rekla je Fišer, istakavši da se većina anketiranih oseća tužno i ljuto.

Među učesnicima šetnje bila je i osmogodišnja Atina Vilson iz Boka Ratona na Floridi. Ona i njena majka Malija doletele su sa Floride na nedeljni protest.

"Zato što nam je stalo do naše planete", rekla je Atina. "Zaista želim da se Zemlja oseća bolje".

Ljudi na jugu, posebno tamo gde je naftna industrija, i na globalnom jugu, "ne osećaju da ih političari čuju", rekla je 23-godišnja Aleksandrija Gordon, poreklom iz Hjustona. "To je frustrirajuće".

Organizatori protesta su istakli koliko su razočarani što je Bajden, koga su mnogi od njih podržali 2020. godine, dozvolio povećanje iskopavanja nafte i fosilnih goriva.

"Predsedniče Bajden, naši životi zavise od vaših akcija danas", rekla je Šeron Lavin, ekološka aktivistkinja iz Luizijane. "Ako ne zaustavite fosilna goriva, naša krv je na vašim rukama", istakla je ona.

Ne propustite: Napad na luksuz: Kako klimatski aktivisti uništavaju jahte, terene za golf i avione

Skoro jedna trećina svetskih planiranih bušenja nafte i gasa od sada do 2050. godine je u korist SAD, navode ekološki aktivisti. Tokom proteklih 100 godina, Sjedinjene Države emitovale su više ugljen-dioksida u atmosferu nego bilo koja druga zemlja, iako sada Kina emituje više zagađenja ugljenikom na godišnjem nivou.

Ali zvaničnici industrije nafte i gasa kažu su da su njihovi proizvodi od vitalnog značaja za ekonomiju.

"Slažemo se sa hitnošću zajedničkog suočavanja sa klimatskim promenama bez odlaganja, ali je pristup da se to rešava eliminisanjem američkih energetskih opcija pogrešan i ostavio bi američke porodice i preduzeća zavisnim od nestabilnih stranih tržišta, višim troškovima i daleko manje pouzdanom energetskom perspektivom", saopštio je Amerikan Petroleum.

Protestna šenja, u kojoj je prema procenama organizatora učestvovalo 75.000 ljudi, prethodio je početku Nedelje klime u Njujorku, na kojoj se okupljaju svetski lideri u biznisu, politici i umetnosti, kako bi pokušali da spasu planetu, što je naglašeno na novom specijalnom samitu Ujedinjenih nacija.

Ipak, mnogi od lidera zemalja koje izazivaju zagađenje ugljenikom, koji najviše zadržava toplotu, neće biti prisutni i neće govoriti na samitu koji je organizovao generalni sekretar UN Antonio Gutereš.