“Klevetničke kampanje su izuzetno opasne. Njihova svrha je da ućutkaju kritičare vlasti Srbije, nezavisne - a ne opozicione - medije i organizacije civilnog društva”, izjavio je za Glas Amerike Patrik Batler potpredsednik Međunarodnog centra za novinare (ICFJ) povodom napisa u tabloidnoj štampi i nepotkrepljenim tvrdnjama poslanika vladajuće koalicije, predvođene
Dojčinović: Najopasnija situacija u kojoj se nalazimo
Stevan Dojčinović, urednik KRIK-a, situaciju u kojoj se taj medij našao na meti kampanje kleveta u nedavnom razgovoru za Glas Amerike označio je kao najopasnijom u kojoj se nalaze.
"Novinari su uvek ugroženi kada se piše o njima, jer uvek može neki ludak da se pojavi. Ovo je malo drugačija situacija jer imamo dve kriminalne grupe koje su u otvorenom ratu, koje se ubijaju bez ikakvih granica, članovi porodice, advokati su stradali. Znači, u takvim okolnostima nas svrstavaju na jednu stranu i to je najopasnija situacija u kojoj novinar može da se nađe, da vas nazivaju saradnikom jedne kriminalne grupe koja je u ratu sa drugom", rekao je Dojčinović za Glas Amerike.
Srpskom naprednom strankom (SNS), o navodnim vezama istraživačkih medija i nevladinih organizacija sa kriminalnim miljeom u Srbiji.
Ta kampanja na naslovnicama provladinih tabloida i sa skupštinskih govornica u Srbiji aktuelizovana je, i ne jenjava od početka marta, kada je obelodanjeno hapšenje osoba osumnjičenih za pripadnost kriminalnom klanu Veljka Belivuka, koje policija smatra odgovornim za najteža krivična dela - uključujući i brutalna ubistva.
Tada je nekoliko prorežimskih tabloida objavilo navode da su novinari portala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), koji dugo pišu o kriminalnoj grupi Belivuka, povezani sa njegovim klanom.
Posle toga usledilo je i iznošenje neosnovanih tvrdnji o nevladinoj organizaciji CRTA, čiji je delokrug rada usmeren na razvoj demokratske kulture i građanskog aktivizma.
Kulminaciju takvog narativa predstavljaju tvrdnje koje je Aleksandar Martinović, poslanik iz redova SNS-a, izneo nedavno u nacionalnom parlamentu Srbije - najvišem državnom predstavničkom telu, o čelnicima KRIK-a i CRTA-e.
„Dobijaju novac iz inostranstva, jednim delom ga ovde troše, ono što ne uspeju da potroše na skupocene automobile, stanove, odela, mobilne telefone, lažne projekte koji nikada nisu napravljeni, onda taj novac iznose u inostranstvo. To nisu nevladine organizacije, to su, u stvari, da se ne lažemo i da govorimo otvoreno ljudski, a ne ptičijim jezikom - to su kriminalna udruženja“, poručio je sa svog poslaničkog mesta.
Patrik Batler, zvaničnik ICFJ, vašingtonske nevladine organizacije usredsređene na promociju novinarstva, upozorava da su takve kampanje opasne u, kako se izrazio, dvostrukom smislu.
Ne propustite: Stevanu Dojčinoviću uručena nagrada ICFJ-a: Srbija primer diktatorskog urušavanja demokratije
“Prvo po ljude koji rade u Kriku i Crti. Lažnim povezivanjem Stevana Dojčinovića sa mrežom organizovanog kriminala, na primer, vlada i njeni saveznici izlažu njega i njegove kolege ekstremnom riziku. Drugo, sve to je opasno po građane Srbije. U zemlji u kojoj je toliko medija i drugih institucija pod vladinom kontrolom, građanima su potrebni nezavisni mediji i organizacije civilnog društva od poverenja koji mogu tražiti odgovornost od vlasti”, rekao je Batler, predstavnik organizacije koja je uredniku KRIK-a Dojčinoviću krajem 2019. dodelila nagradu Međunarodni vitez novinarstva.
Inače, Evropski parlament koji je u četvrtak usvojio izveštaj o Srbiji, u taj dokument uvrstio je i amandman kojim se osuđuje, kako je navedeno, napad na Krik i Crtu.
Ne propustite: EP usvojio izveštaj o Srbiji: Zabeležen napredak, neophodne političke promeneU njemu se ukazuje da vređanje, zastrašivanje političkih protivnika i predstavnika medija što čine narodni poslanici Skupštine Srbije, predstavlja kršenje demokratske prakse i temeljnih vrednosti, što bi trebalo najoštrije osuditi.
Takođe, navodi se da je Evropski parlament, kako je ocenjeno, zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida na istraživačke novinare i članove civilnog društva, uključujući i KRIK i nevladinu organizciju CRTU i Otvoreni parlament, u kojima se prikazuju kao saradnici kriminalnih grupa i optužuju za pokušaj državnog udara.
Nedeljkov: Mislim da se niko posle Vučićevog obraćanja ne oseća bezbednije
Raša Nedeljkov, programski menadžer nevladine organizacije CRTA, rekao je da ne smatra da je sigurniji nakon javnog obraćanja predsednika Srbije.
„Ja mislim da se niko, niti od nas, niti od novinara, drugih aktivista, nakon takvog obraćanja ne oseća bezbednije, jer i dalje strepimo da li u senkama ima nekoga ko će da zaskoči i da li će neki poslanik, koristeći drugu priliku, napasti nekog drugog ili nekog od nas“, rekao je Nedeljkov.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se, u deklarativnom smislu, stavio u zaštitu Mreže za istraživanje krinimala i korupcije (KRIK) - zatraživši od, kako je rekao, svih u vlasti da poštuju novinare tog medija.
„Kažite im - izmišljate, ne govorite istinu, licemerni ste, ali niko nema pravo da novinarima preti“, rekao je javnom servisu Vučić, u jednom od odgovora povodom tvrdnji koje tabloidi i njegove stranačke kolege iznose u javnosti.
Istim povodom, Maja Gojković ministarka kulture i informisanja Srbije, pozvala je, kako se izrazila, sve učesnike u javnom životu da se suzdrže od pritisaka na medije.
„Retorika koja je ovih dana upućivana novinarima nije primerena ozbiljnim akterima političke scene“, prenelo je u saopštenju to ministarstvo - ne pomenuvši konkretno nijedan medij ili organizaciju koja se poslednjih nedelja našla na meti.
Mihael Martens, novinar nemačkog Frankfurter Alemanje Cajtunga (FAZ), primećuje da je velika razlika u tome šta bi vlasti Srbije trebalo da urade i šta će zaista uraditi.
“Prihvatljivo je da političari kritikuju novinare zbog njihovog rada ili mišljenja, ali nije u redu optuživati ih za povezanost sa organizovanim kriminalom bez ikakvih dokaza. Političari koji to čine treba da odgovaraju za klevetu, a njihove vlade ili stranke treba da ih disciplinuju”, smatra Martens - poznavalac balkanskih prilika koji je pišući za konzervativni nemački list istraživao sprege politike, sporta i organizovanog kriminala u Srbiji.
“Samim tim što sam živeo u Rusiji i Turskoj, to su zemlje na koje pomislim kada vidim najnovije napade na novinare u Srbiji. Situacija u Erdoganovoj Turskoj i Putinovoj Rusiji je još gora nego u Srbiji, ali to ne znači da je situacija u Srbiji dobra. Ukoliko razmotrimo druge zemlje, ne bi trebalo da previdimo, da se klevetničke kampanje protiv novinara mogu dogoditi i na zapadu. Iako u tim zemljama vlasti ne pokušavaju da zastraše ili ućutkaju novinare - već to čine moćne lobi grupe, ili čak njihove sopstvene kolege”, ukazuje Martens u pisanom odgovoru za Glas Amerike.
Poslednji u nizu tekstova čiji je autor nosi naziv Toter Stern Belgrad ili Mrtva beogradska Zvezda (aluzija na ime beogradskog kluba na nemačkom jeziku Roter Stern Belgrad) u kom se bavi serijom brutalnih ubistava u Srbiji za čije se počinioce smatraju pripadnici radikalnih navijačkih grupa.
Martens u tekstu istražuje njihove moguće veze sa državom.
Pismo predsedniku i premijerki
Apel najvišim državnim zvaničnicima Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić, uputilo je i deset međunarodnih organizacija čija je delatnost usredsređena na slobodu medija.
Organizacije potpisnice pisma
Član 19 (Article 19)
Komitet za zaštitu novinara (CPJ)
Evropski centar za medije i medijske slobode (ECPMF)
Evropska federacija novinara (EFJ)
Neograničena sloboda štampe
Međunarodni institut za štampu (IPI)
OBC Transeuropa
Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP)
Reporteri bez granica (RSF)
Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO)
U pismu kojim su im se obratili izrazili su, kako je saopšteno, ozbiljnu zabrinutost zbog izostanka odlučne reakcije vlasti povodom kampanje blaćenja kojoj je izložena Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugi nezavisni mediji u Srbiji.
“Pozivamo vlasti Srbije da u saradnji sa novinarima i medijskim radnicima, novinarskim udruženjima, sindikatima i civilnim društvom ispune obaveze u smislu pospešivanja bezbednosti novinara, medijskih radnika i medijskih kuća. To podrazumeva punu osudu kampanje blaćenja KRIK-a i drugih nezavisnih medija u Srbiji i preduzimanje neophodnih koraka u zaustavljanju i kažnjavanju diskreditacija i pretnji svim dostupnim institucionalnim sredstvima”, istaknuto je u pismu koje je, osim Vučiću i Brnabić, poslato i zvaničnicima Evropske komisije (EK), Evropskog parlamenta (EP), Saveta Evrope (SE), Ujedinjenih nacija (UN) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Ne propustite: Pismo Vučiću i Brnabić: Međunarodne organizacije traže prekid pretnji KRIK-u i drugim nezavisnim medijimaMeđutim, deluje da se situacija ne stišava - pošto je nevladina Koalicija za slobodu medija upozorila je da se u najvišem državnom predstavničkom telu nastavlja kampanja protiv novinara i nevladinih organizacija.
“Opasne tvrdnje javnih funkcionera i optuživanje novinara da vode kriminalne, partijske i druge kampanje protiv funkcionera na vlasti samo je nastavak urušavanja medijske scene u Srbiji”, saopštila je ta nevladina organizacija u petak.
Lidija Gal, predstavnica za Istočnu Evropu i Zapadni Balkan nevladine organizacije Hjuman rajts voč (HRW) upozorava da sve što se događa ukazuje da se klevetničke kampanje protiv neistomišljenika u Srbiji odobravaju sa najviših nivoa.
“Takvo ponašanje ne samo da se odobrava, već se podstiče i određeni stepen saglasnosti, što je posebno neprihvatljivo za one koji se nalaze na prvoj liniji udara”, podvlači Gal za Glas Amerike.
“Vlasti bi odmah trebalo da prestanu sa blaćenjem i demonizovanjem aktivista i novinara zbog primene slobode govora i obavljanja svog posla. Umesto toga treba da rade na stvaranju okruženja koje im omogućava da rade svoj posao bez uticaja i mešanja vlasti”, ističe predstavnica Hjuman rajts voča.
Podsetimo, značajan deo nevladinog sektora u Srbiji - ukupno 37 organizacija i udruženja, kao i 20 pojedinaca, jula 2020, našlo se na spisku entiteta za čije finansijsko poslovanje se zainteresovala Uprava za sprečavanje pranja novca koja radi pod okriljem Ministarstva finansija Srbije.
Ne propustite: „Potez vlasti nas nije uplašio – već razgnevio“To je izazvalo burnu reakciju većine organizacija koje su se našle na listi, poput Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), portala Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugih, kao i predstavnika civilnog sektora, koji su ocenili da se radi o pritisku na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.
Evropska unija, Sjedinjene Države i Ujedinjene nacije, neke su od strana koje su tada od srpskih vlasti zatražile razjašnjenja o proveri koju je tada najavila Uprava.
Fanula Niaolin, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma, u januarskom intervjuu Glasu Amerike, pošto su joj srpske vlasti dostavile obrazloženje, izjavila je da su kriterijumi provere finansijskog poslovanja neprofitnog sektora u Srbiji ostali nejasni.
Ne propustite: Specijalna izvestiteljka UN: Nejasni kriterijumi provere finansijskog poslovanja neprofitnog sektora u SrbijiJelena Sesar, predstavnica nevladine organizacije Amnesti internešnel (AI) zadužena za Balkan i Evropsku uniju, zaključuje da država, osim fizičke zaštite novinara i pripadnika civilnog društva, ima obavezu da prepozna i pruži javnu podršku njihovom radu.
“U zemljama razvijene tradicije građanskih sloboda i ljudskih prava postoji tendencija visokog nivoa zaštite prava na slobodu izražavanja. U tim zemljama zvaničnici se suzdržavaju od neutemeljenih klevetničkih kampanja protiv medija i novinara - čime svojim postupcima ne podstiču kršenje slobode izražavanja ili medija. Brzom osudom bilo kakvih represivnih dela šalju jasan signal da se napadi neće tolerisati. Istovremeno, time se i javno zalažu za vrednosti slobode izražavanja i štampe, pokazujući javnu podršku novinarima ne samo rečima, već stvaranjem bezbednog okruženja za njihov rad”, rekla je Jelena Sesar za Glas Amerike.
Tokom poslednjih nekoliko godina Srbija, prema kriterijumima međunarodnih posmatrača, konstantno nazaduje u smislu političkih prava, građanskih i medijskih sloboda. Prema poslednjem izveštaju nevladine organizacije Fridom haus “Sloboda u svetu 2020” nazadovala je za još dva poena i nalazi se među delimično slobodnim zemljama.
Ne propustite: Fridom haus: Srbija i SAD među državama sa najvećim padom prava i slobodaIstovremeno, od svih država Balkana, Srbija je 2020. zabeležila najznačajnije nazadovanje na listi međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica - usredsređene na očuvanje medijskih prava i sloboda. Na listi objavljenoj prošlog aprila, nazadovala je za tri pozicije, našavši se na 93. mestu, od ukupno 190 država sveta.