Milijarde ljudi će se u budućnosti suočiti sa nestašicom vode jer reke u svetu presušuju, glečeri se tope, a jake vrućine i ekstremni vremenski uslovi zbog klimatskih promena stvaraju velike promene, kada je u pitanju dostupnost vode, navodi se u Izveštaju o stanju rezervi vode u svetu, koji je u objavila Svetska meteorološka organizacija (SMO).
„Voda je rani pokazatelj posledica klimatskih promena. Voda je osnova života na ovoj planeti, ali može biti i sila uništenja“, rekla je Selest Saulo, generalna sekretarka SMO.
Ona je novinarima na brifingu u Ženevi rekla da rezerve vode postaju sve nepredvidljivije, što se naziva nepravilnim hidrološkim ciklusom, i dovodi do ekstremnih padavina, iznenadnih poplava, ali i jakih suša.
„Klimatske promene su jedan od uzroka ovih ekstremnih dešavanja. Otapanje leda i glečera dugoročno ugrožava rezerve vode za mnoge milione ljudi. Međutim, mi ne preduzimamo neophodne hitne mere“, rekla je ona, napominjući da ovi ekstremni događaji nanose težak danak životima, ekosistemima i ekonomijama.
„Da bismo ublažili uticaj potencijalnih katastrofa, moramo prikupiti pouzdane podatke. Na kraju krajeva, ne možemo na odgovarajući način da rešavamo ono što ne merimo“, rekla je ona, dodajući da naučni podaci koje je prikupio SMO ukazuju da će se situacija pogoršati u narednim godinama.
U izveštaju se navodi da je 2023. bila najsušnija godina za reke u svetu u poslednje 33 godine, poslednja u nizu od pet uzastopnih godina u kojma su zabeležene vrednosti ispod normalnih za rečne tokove, čime se smanjuje količina vode za domaćinstva, poljoprivredu i ekosisteme.
Ističe se da je 2023. bila druga uzastopna godina u kojoj su svi regioni u svetu sa glečerima prijavili topljenje leda, godina u kojoj su glečeri pretrpeli najveći gubitak mase u poslednjih 50 godina.
„Glečeri se brzo tope. Poslednji podaci za ovu godinu zapravo pokazuju da se taj trend u švajcarskim Alpima nastavlja i da je sve manje glečera. Ako se glečeri sve više tope, to znači da će voda nizvodno da se povlači. Međutim, ako glečeri nestanu za nekoliko decenija, to će biti dramatično jer će tada nestati letnji visoki tokovi iz glečera koji se otapaju. Ako glečer nestane, to potpuno menja hidrološki režim. To u potpunosti menja ekosisteme. To u potpunosti menja rezerve vode za poljoprivredu. Dakle, to ima zaista teške posledice“, rekao je Stefan Ulenbruk, direktor SMO za hidrologiju i vodu.
Čovek nosi drva kako bi pregradio reku Negro kod svog čamca, tokom suše u Manausu, država Amazonas, Brazil, 16. oktobra 2023.
Švajcarska i Italija ponovo su prošle nedelje morale da iscrtaju deo zajedničke granice u Alpima jer je topljenje glečera usled klimatskih promena pomerilo njihovu davno definisanu nacionalnu granicu.
Izveštaj navodi da se 3,6 milijardi ljudi trenutno suočava sa neadekvatnim pristupom vodi najmanje mesec dana godišnje, a očekuje se da će se to povećati na više od 5 milijardi do 2050. godine. Iako nijedan region nije pošteđen katastrofalnih hidroloških ekstremnih nepogoda, dodaje se da su poplave i suše najviše pogodile Afriku u smislu ljudskih žrtava.
U izveštaju se navodi da je u velikim poplavama u Libiji zbog dve srušene brane, izazvane olujom Danijel, poginulo više od 11.000 ljudi. Poplave su takođe pogodile Veliki rog Afrike, Demokratsku Republiku Kongo, Ruandu, Mozambik i Malavi.
Your browser doesn’t support HTML5
Aljaska: Topi se glečer koji privlači hiljade turista dnevno
„Jordan je jedna od zemalja sa najvećom nestašicom vode zbog velike gustine naseljenosti i sušnih perioda", primetio je Ulenbruk, dodajući da mnogi delovi Azije, Severne i Južne Amerike i Rusije, između ostalih regiona, mogu biti veoma pogođeni zbog klimatskih promena.”
Izveštaj SMO poziva na hitnu akciju i međunarodnu saradnju u rešavanju problema nestašice vode. Saradnja putem razmene podataka i izgradnjom poverenja između država, ključna je za upravljanje vodenim resursima.
"Moramo popuniti praznine u znanju, da proširimo hidrološka merenja, posebno u regionima gde su podaci oskudni. Ne možemo priuštiti crne rupe kada su u pitanju naši vodni resursi“, rekla je šefica SMO Saulo.
„Pozivam države da ulažu u hidrološki monitoring i obavežu se na deljenje svih ključnih podataka, jer bez njih smo bez mape puta".
Ona je naglasila važnost sistema ranog upozorenja u rešavanju klimatskih katastrofa kao što su poplave i ekstremne vremenske nepogode.
„Ovi globalni izazovi prevazilaze granice i sukobe jer je voda ponovo osnova života na Zemlji, tako da moramo da radimo zajedno na rešavanju problema vode“, rekla je ona.