Ukrajina se suočava sa jednom perspektivom u slučaju da predsednik SAD postane Donald Tramp i potpuno drugačijom ako u novembru pobedi Kamala Haris. Međutim, dok se dve kampanje pripremaju za izbore, nijedan kandidat nije tačno objasnio kako planira da se izbori sa ruskim ratom protiv Ukrajine.
Eksperti kažu da se - istovremeno - bojno polje u Ukrajini radikalno promenilo i da Ukrajina sada ima veću moć da sama odredi svoju sudbinu.
Drevna prestonica Ukrajine, Kijev, dobro zna kako je to kada te nose talasi i iznenadne odluke moćnih sila. Zato analitičari u Ukrajini imaju pomešana mišljenja u vezi sa mogućim drugim mandatom bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Your browser doesn’t support HTML5
Nastavak pomoći Ukrajini zavisi od toga ko će da osvoji Belu kuću
Oleksij Melnik, analitičar iz Centra Razmkov kaže da
“preovladava mišljenje da povratak Trampa u Belu kuću nije najbolji scenario za Ukrajinu, iako postoje i oprezna mišljenja da to možda nije tako loše".
Tramp je izjavio da bi veoma brzo okončao rat u Ukrajini, ali je njegov potpredsednički kandidat Džej Di Vens ranije rekao da ga zapravo i nije briga za Ukrajinu, što je dovelo do toga da Ukrajinci ne znaju šta da misle.
Zbog toga se potencijalna pobeda Kamale Haris u trci za Belu kuću smatra boljom kombinacijom za Ukrajinu, koja veoma dobro poznaje i Trampa i predsednika Džoa Bajdena.
Haris se sastala sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i zastupala predsednika Bajdena na važnim transatlantskim samitima o bezbednosti.
Međutim, Haris je tada samo kratko pominjala Ukrajinu i kako se njeno viđenje razlikuje od Trampovog.
“On je ohrabrio Putina da napadne naše saveznike, rekao je da Rusija može, citiram, da radi šta god hoće. Pet dana pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, sastala sam se sa predsednikom Zelenskim da ga upozorim na ruski plan da izvrši invaziju. Pomogla sam da se mobiliše globalni odgovor više od 50 zemalja, da bi se Ukrajina odbranila od Putinove agresije. I kao predsednica, ostaću čvrsto uz Ukrajinu i naše NATO saveznike", rekla je Haris.
Analitičari veruju da će Haris najverovatnije pratiti politiku podrške Ukrajini predsednika Bajdena, dok Trampova velika saopštenja o spoljnoj politici ostaju nejasna, kao i uvek.
Jedan od primera je Trampovo obećanje da će prekinuti rat za jedan dan.
Endrju Pejn sa Univerziteta Sent Džordž u Londonu ističe da nije sasvim jasno kako će to da uradi.
"Strah je, naravno, da će to učiniti tako što će jednostavno napustiti Ukrajinu, ukinuti sredstva i prisiliti Zelenskog na pregovore u vreme kada bi Putin imao apsolutnu prednost u pregovorima".
Međutim, kaže Pejn, bojno polje se promenilo odlukom ukrajinskih snaga da pređu granicu i zauzmu deo ruske teritorije.
Iako analitičari uglavnom predviđaju da Ukrajina neće ni tražiti ni uspeti da zadrži tu teritoriju, to je pozicija za pregovaranje koja će pomoći Kijevu ko god da pobedi na američkim predsedničkim izborima.
Bajden bi takođe mogao da ima odlučujuću ulogu u ključnom stadijumu pregovora.
“Ne bih očekivao nikakvu promenu stava Sjedinjenih Država u pogledu vojnih operacija Ukrajine pre novembra, ali bih posmatrao između novembra i januara - bez obzira na ishod, da vidim da li će Kijev dobiti malo veći manevarski prostor", kaže Pejn.
I dok predizborna kampanja ulazi u završnicu, ono što bi moglo da se desi u Ukrajini, na kraju možda neće zavisiti od američkog predsednika, bila to ona ili on.