Pet meseci pre novembarskih izbora i bez diplomatskog rešenja za ratove u Ukrajini i Gazi, predsednik Džo Bajden skreće pažnju glasača sa američkog mešanja u inostranstvu i fokusira se na domaće prioritete.
Bajden, koji je 2020. godine vodio kampanju za okončanje "večnih ratova", jedva da je spomenuo globalne izazove sa kojima se suočava vojska te zemlje u govoru pred diplomcima vojne akademije Vest Point u subotu.
"U Ukrajini nema američkih vojnika u ratu. Rešen sam da tako i ostane", rekao je Bajden. "Ali čvrsto stojimo uz Ukrajinu".
U izjavama o Izraelu samo je naglasio humanitarne operacije za pomoć Palestincima u Gazi i pohvalu generala Erika Kurila, diplomca Vest pointa, koji je vodio američku operaciju zaštite Izraela od iranskih napada dronovima u aprilu.
Umesto toga, Bajden je ponovio svoja upozorenja iz izborne godine o nadolazećim pretnjama američkoj demokratiji, implicitno napadajući pretpostavljenog republikanskog kandidata, bivšeg predsednika Donalda Trampa, za kog je rekao da predstavlja pretnju demokratskim institucijama u zemlji.
"Ništa nije garantovano za našu demokratiju u Americi", rekao je on. "Svaka generacija ima obavezu da je brani, štiti, čuva, bira".
Analitičari kažu da je pomeranje narativa sa spoljne politike strateški potez u trenutku kada se u Gazi i Ukrajini ne očekuje uskoro neki veći diplomatski prodor.
"Ako Bajden želi da osvoji drugi mandat, to će morati da bude na domaćim pitanjima, a ne međunarodnim", smatra Lari Sabato, direktor Centra za politiku Univerziteta u Virdžiniji.
"Mora da poveća podršku u ključnim neopredeljenim državama. Dakle, mora da se fokusira na ona (pitanja) koja se poistovećuju sa demokratskim stanovištima", rekao je Sabato za Glas Amerike.
Poslednjih nedelja, Bajden je pojačao angažovanje u kampanji, fokusirajući se u svojim govorima na ekonomiju i druga domaća pitanja, uključujući zaštitu prava na abortus, otpis studentskog duga, borbu protiv skrivenih troškova za potrošače, jačanje proizvodnje i druge prioritetne oblasti za svoju bazu.
"Jasno je da žele da se fokusiraju na oblasti za koje veruju da su njihova snaga", rekao je Mat Dus, izvršni potpredsednik Centra za međunarodnu politiku, progresivnog tink-tenka koji se zalaže za "mirniji, pravedniji i održiviji" američki pristup spoljnoj politici.
Međutim, Bajden ne može da vodi kampanju samo na domaćim pitanjima, rekao je on za Glas Amerike.
Zaglavljeni u nekoliko ratova
Skoro dve i po godine od invazije Moskve na Ukrajinu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacio je mogućnost da ustupi teritoriju i direktno pregovara sa Rusijom.
U međuvremenu, sporazum o prekidu vatre za oslobađanje talaca u Gazi izgleda nedostižan, uprkos tome što Bajdenovi ciljevi idu dalje od samo prekida neprijateljstava, i odnose se na postavljanje temelja za rešenje sa dve države i diplomatsko priznanje Izraela od strane Saudijske Arabije i drugih arapskih susednih zemalja.
"Svakako postoji ta ironija da je Bajden vodio kampanju na izlasku iz ratova, a sada je umešan i zaglavljen u nekoliko", kaže Ema Ešford, viša saradnica Programa za novu veliku američku strategiju u Stimson centru.
Od stupanja na dužnost, predsednik je pokušao da svoje domaće i inostrane prioritete ugradi u centralnu temu čiji je zajednički okvir - odbrana demokratije. On je povezao različite teme sa ovom, centralnom temom, od proširenja biračkih i reproduktivnih prava, naglašavanja opasnosti od negiranja rezultata izbora i političkog nasilja za koje kaže da ga Tramp predstavlja, do zaustavljanja ekspanzionističkih ambicija stranih lidera.
"Jedan od narativa na kojoj se Bajdenov tim nadao da će on zasnivati svoju kampanju bio je: Bajden kao branilac demokratije na globalnom nivou", rekla je Ešford za Glas Amerike. "Uzvraćanje Donaldu Trampu u zemlji, uzvraćanje autokratama u inostranstvu".
Ponašanje Izraela u ratu "podriva narativ demokratije", rekla je ona. "U medijskoj strategiji, Bajden sada mora da pokuša da nekako poveže sve te veoma neujednačene poruke."
Kao rezultat toga, Bajden se manje fokusirao na ciljeve u inostranstvu, čak i kada je postigao veliku spoljnopolitičku pobedu u aprilu obezbeđujući usvajanje dvopartijskog zakona o pomoći inostranstvu koji je uključivao 61 milijardu dolara za Ukrajinu i 26 milijardi dolara za Izrael.
Nakon što je paket finansiranja usvojen, Bajdenova administracija se "na neki način nadala" da će se rat u Ukrajini manje biti prisutan u razmišljanjima ljudi, rekao je Ešford. "Umesto toga, videli smo eskalaciju na obe strane".
Čini se da nedavne akcije Kremlja šalju signale da je ruski predsednik Vladimir Putin rešen da nastavi da vodi rat i narednih godina, ako bude potrebno, uključujući otvaranje novog fronta u ukrajinskom severoistočnom regionu Harkov.
Kako se čini da je Ukrajina zaglavljena u ratu iscrpljivanja, Bajden će platiti političku cenu, rekao je Dus. Sve više Amerikanaca se pita da li milijarde dolara poslate Ukrajini "popravljaju situaciju", dodao je on.
Pored toga, predsednik se suočava sa gnevom progresivnog krila svoje stranke, koje je frustrirano zbog njegove čvrste podrške Izraelu. Anketa Rojters/Ipsosa ranije ovog meseca pokazala je da samo 32 odsto Amerikanaca odobrava Bajdenovo vođenje rata u Gazi.
Među onima koji to ne odobravaju je 44 odsto upisanih demokratskih birača.
Manje je verovatno da će ova grupa reći da bi ponovo glasala za Bajdena, što bi moglo predstavljati problem za njegov izborni štab, jer pokušaavaju da ponovo osvoje koaliciju različitih glasača na koju se Bajden oslanjao pre četiri godine da bi pobedio Trampa.
Ipak, na kraju krajeva, domaća pitanja su ta koja diktiraju dnevni red, rekao je Kliford Jang, predsednik Ipsos istraživanja javnog mnjenja u SAD, što bi moglo da bude objašnjenje zašto je u meču protiv Trampa Bajden "slab" u ovom trenutku.
"Mnogo se spekuliše o spoljnopolitičkim zapletima i u Gazi i u Ukrajini", rekao je Jang za Glas Amerike. Međutim, za američku javnost to su sekundarna pitanja, u poređenju sa primarnim pitanjem koje nanosi štetu Bajdenu - a to je ekonomija.
Od anketiranih, 46 odsto je reklo da je inflacija ili povećanje troškova najvažnije pitanje sa kojim se zemlja suočava, a zatim politički ekstremizam ili pretnje demokratiji, 24 odsto. Samo 12 odsto kaže da su sukobi u inostranstvu ili terorizam glavna tema.
