Izrael je u četvrtak odbacio globalne pozive na primirje u sukobu sa Hezbolahom, suprostavljajući se svom najvećem savezniku Americi, i nastavio napade u kojima su stradale stotine u Libanu i povećana strahovanja od izbijanja šireg regionalnog rata.
Izraelski ratni avion pogodio je predgrađa Bejruta, gde su poginule dve osobe a 15 povređeno, među kojima je i jedna žena koja je u kritičnom stanju, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja. Time je broj žrtava u udarima tokom noći i četvrtka porastao na 28, prenosi agencija Rojters.
U napadu je poginuo komandant jedne od vazduhoplovnih jedinica Hezbolaha, Mohamed Surur, saopštila su dva bezbednosna izvora za Rojters. Prethodno je ubijeno više komandanata te ekstremističke grupe.
Na izraelskoj strani granice sa Libanom, vojska je organizovala vežbu za kopnenu ofanzivu - potencijalnu narednu fazu nakon vazdušnih napada i eksplozija pejdžera i voki-tokija.
Izraelske vazduhoplovne snage planiraju da budu podrška trupama u slučaju kopnene operacije i zaustaviće isporuke oružje iz Irana, rekao je u četvrtak komandant vazduhoplovnih snaga Tomer Bar.
Izrael je prethodno odbacio predloge o prekidu vatre sa Hezbolahom, prkoseći saveznicima, uključujući Sjedinjene Države, koji su pozvali na trenutni tronedeljni prekid borbi kako bi diplomatija sprečila širi rat.
"Neće biti prekida vatre na severu", rekao je ministar spoljnih poslova Izrael Kac na Eksu. "Nastavićemo da se borimo protiv terorističke organizacije Hezbolah svom snagom do pobede i bezbednog povratka stanovnika severa svojim domovima".
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku rekao novinarima da će vojska nastaviti da udara na Hezbolah "punom snagom" i da se neće zaustavljati dok se "ne postignu svi ciljevi, pre svega bezbedan povratak stanovnika u svoje domove na severu".
Izraelski stav je uništio nade u brzo rešenje, nakon što je premijer Nadžib Mikati izrazio nadu da bi uskoro moglo da se postigne primirje u Libanu, gde je stotine hiljada ljudi napustilo svoje domove tražeći sigurnost.
Svetski lideri izrazili su zabrinutost da sukob – koji teče paralelno sa izraelskim ratom u Gazi – ubrzano eskalira.
Najteže borbe u skoro dve decenije između Izraela i grupe Hezbolah koju podržava Iran izazvale su strahove od nove izraelske kopnene ofanzive preko libansko-izraelske granice.
Sukob sa rizikom regionalne eskalacije
Evropska unija, Sjedinjene Države, Francuska i osam drugih zemalja pozvale su u sredu na trenutni prekid vatre u trajanju od 21 dan duž granice između Izraela i Libana, rekavši da je sukob tamo "predstavlja neprihvatljiv rizik od šire regionalne eskalacije".
U zajedničkom saopštenju se navodi da će prekid vatre omogućiti pregovore o diplomatskom rešenju u skladu sa postojećim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje pozivaju na prekid neprijateljstava između Izraela i militantne grupe Hezbolah sa sedištem u Libanu, kao i sprovođenje primirja između Izraela i Hamasovih militanata u Pojasu Gaze.
Australija, Kanada, Nemačka, Italija, Japan, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar takođe su se pridružili pozivu na prekid vatre, u kojem se navodi da širi regionalni sukob "nije ni u čijem interesu, ni naroda Izraela, ni naroda Libana".
"Zato smo spremni da u potpunosti podržimo sve diplomatske napore da se zaključi sporazum između Libana i Izraela u ovom periodu, nadovezujući se na napore u poslednjih nekoliko meseci, čime se ova kriza u potpunosti okončava", navodi se u saopštenju.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je ranije u sredu Savetu bezbednosti da će se kasnije ove nedelje uputiti u Bejrut da radi sa lokalnim zainteresovanim stranama na diplomatskom rešenju sukoba.
Ovo se događa nakon nekih od najsmrtonosnijih dana u Libanu od okončanja građanskog rata ranih 1990-ih.
Izraelska vojska (IDF) saopštila je u četvrtak da je izvela vazdušne napade na 75 ciljeva Hezbolaha u južnom i istočnom Libanu, uključujući skladišta oružja i raketne bacače.
Izraelski borbeni avioni u četvrtak su takođe pogodili infrastrukturu na libansko-sirijskoj granici kako bi zaustavili prebacivanje oružja iz Sirije u Hezbolah u Libanu, saopštila je izraelska vojska.
"Hezbolah koristi ova sredstva ratovanja protiv građana države Izrael" saopštila je vojska. "IDF će nastaviti da vrši udare i deluje protiv pokušaja terorističke organizacije Hezbolah (sprečavajući je) da se naoružava i prebacuje oružje u Liban sa sirijske teritorije".
Libanski ministar saobraćaja Ali Hamije rekao je ranije Rojtersu da je u izraelskom napadu pogodio sirijski kraj malog mosta koji obezbeđuje prelaz u Liban.
"Recimo svim stranama jednim jasnim glasom: zaustavite ubijanje i uništavanje. Umanjite retoriku i pretnje. Odmaknite se od ivice", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš Savetu bezbednosti u sredu. "Sveopšti rat se mora izbeći po svaku cenu. To bi sigurno bila sveopšta katastrofa".
Kopnena invazija?
Šef izraelske vojske rekao je u sredu da bi njegove trupe trebalo da budu spremne za moguću kopnenu invaziju na Liban, pošto su izraelski borbeni avioni treći dan zaredom bombardovali ciljeve militanata Hezbolaha, a militanti lansirali balističku raketu na sedište izraelske obaveštajne agencije Mosad u blizini Tel Aviva, koju je Izrael oborio.
Privremeni premijer Libana otputovao je u Njujork da prisustvuje sastanku Saveta bezbednosti.
"Izrael narušava naš suverenitet tako što šalje svoje ratne avione i bespilotne letelice na naše nebo; ubija naše civile, uključujući mlade, žene i decu; uništava domove i tera porodice da beže od teških humanitarnih uslova", rekao je Nadžib Mikati. "Štaviše, oni šire teror i strah među građanima Libana pred očima sveta koji mirni posmatra".
On je odbacio izraelske tvrdnje da ciljaju samo militante i imovinu Hezbolaha, napominjući da su bolnice u zemlji preplavljene žrtvama. Mikati je apelovao na Savet bezbednosti za akciju.
"Ja sam danas ovde u nadi da ću sa ove sednice izaći sa ozbiljnim rešenjem, zasnovanim na zajedničkim naporima svih članica Saveta bezbednosti da izvrše pritisak na Izrael da postigne trenutni prekid vatre na svim frontovima i da povrati stabilnost i bezbednosti u našem regionu", rekao je Mikati. "Libanski narod odbacuje rat".
Ambasador Izraela rekao je da njegova vlada ne traži rat u punom obimu i da je otvorena za diplomatsko rešenje. Deni Danon je rekao da Izrael radi samo ono što bi bilo koja druga zemlja uradila da su njeni građani ugroženi.
"Od 8. oktobra, 70.000 civila je bilo primorano da napusti svoje domove. Pretvoreni su u izbeglice [u svojoj] zemlji", rekao je Danon. "Oni ne znaju kada će moći da se vrate kući, da ponovo počnu svoje živote ili kada će njihova deca moći da se vrate u svoje škole".
Hezbolah je prekinuo relativan mir duž granice nakon što je Hamasov teroristički napad 7. oktobra na Izrael pokrenuo rat u Gazi. Izrael tvrdi da je Hezbolah od tada ispalio skoro 9.000 raketa na zajednice na severu Izraela. Militantna grupa kaže da deluje u znak solidarnosti sa Palestincima i svojim drugim saveznikom Hamasom, koji takođe uživa podršku Irana. U borbama je poginulo 49 ljudi u Izraelu, u Libanu poginulih na stotine, a desetine hiljada raseljeno je sa obe strane granice.
Izrael je takođe saopštio da je aktivirao rezervne trupe kao odgovor na borbu protiv militanata Hezbolaha koje podržava Iran.
Iranski ministar spoljnih poslova boravi u Njujorku na Generalnoj skupštini.
"Iran neće ostati ravnodušan u slučaju rata u Libanu u punom obimu", rekao je Abas Aragči novinarima. "Stojimo uz narod Libana, svim sredstvima".
Još ima vremena za diplomatiju
U Vašingtonu, vojni zvaničnici su insistirali da još ima vremena za diplomatiju i deeskalaciju.
"Ne izgleda da je nešto neizbežno", rekla je zamenica sekretara za štampu Pentagona Sabrina Sing na pitanje o izgledima velike izraelske kopnene operacije protiv Hezbolaha.
"Želimo da vidimo diplomatsko rešenje i želimo da ga vidimo hitno", dodla je Sing, napominjući da američka vojska ne pruža Izraelu nikakvu obaveštajnu ili vojnu podršku za njegove operacije u Libanu.
Ona je rekla da su razgovori sa Izraelom bili stalni i da Vašington veruje "da Izrael sluša".
Američki zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi borbe, u kombinaciji sa pogrešnim procenama i pogrešnim koracima, mogle da dovedu do većeg, opasnijeg sukoba.
"Moguć je sveopšti rat", rekao je predsednik Džo Bajden za Ej-bi-si (ABC).
"Ono što ja mislim je, takođe, da je još uvek u igri prilika da imamo rešenje koje bi moglo suštinski da promeni ceo region", rekao je on.
Rat u Gazi počeo je Hamasovim napadom na južni Izrael u oktobru 2023. godine, u kojem su palestinski militanti ubili oko 1.200 ljudi i zarobili oko 250 talaca. Još uvek drže oko 100 zarobljenika, od kojih je, kako se veruje, jedna trećina mrtva.
U izraelskim vazdušnim i kopnenim napadima ubijeno je više od 41.400 Palestinaca, uglavnom žena i dece, prema Ministarstvu zdravlja Gaze, a izraelska vojska je saopštila da broj poginulih uključuje hiljade boraca Hamasa.
Hamas su Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija i drugi proglasili terorističkom grupom. Hezbolah je takođe teroristička grupa za SAD.
