Poslanici u Skupštini Srbije započeli su u ponedeljak sednicu na čijem je dnevnom redu predlog 86 opozicionih poslanika o izmeni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim se traži zabrana primenjenih geoloških istraživanja, eksploatacije i prerade rude bora i litijuma.
U obrazloženju predloga Zakona navodi se da bi se ruda koja bi se vadila - jadarit, "nakon usitnjavanja tretirala koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije."
Navodi se da će proces eksploatacije litijuma "nagrizati zeleni pokrivač, pluća i kožu ljudi i životinja", kao i da domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i viši od desetina kilometara u zavisnosti od vetra.
Ističe se da ne postoje informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se ispuste u reku Jadar, a da će se usled izlivanja reke, zagađene vode iz Jadra izlivati i u plodna polja i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište.
"Usvajanjem predloženih izmena Zakona izbeći će se posledice po ugrožavanje živote sredine, ugrožavanje zdravlja ljudi i biljnog i životinjskog sveta, a koji bi posledično uticala na socijalna, ekonomska i demografska pitanja", navodi se u analizi efekata zakona.
Poslanica Ekološkog ustanka i ovlašćena predstavnica predlagača Zakona Danijela Nestorović je, obrazlažući predlog, rekla da bez litujuma "neće ništa stati, a da je za ljude u Nedeljicama važno da žive u zdravim uslovima."
"Bez litijuma neće biti nikakve apokalipse, niti bilo kakve nemaštine. A sa litijumom nećemo biti okićeni zlatom i parama.", kazala je ona i dodala da se Zakon koji predlaže opozicija odnosi na istraživanje i rudarenje isključivo litijuma i bora.
"Predlog je i da se iskopavanje trajno zabrani, ne do narednih vlasti, već do narednih generacija. Za sada je na nama da svoj našoj deci ostavimo čistu vodu, vazduh i zemlju, što im je i Ustavom zagarantovano", dodala je Nestorović ističući da kompanija Rio Tinto nigde u sveti nema dozvolu za ekstrakciju litijuma.
Ona je ukazala na "dugu i sramotnu istoriju Rio Tinta" i njihovih rudnika na različitim krajevima sveta, kao i slučaj rudnika u Papui Novoj Gvineji u kojem je, kako je navela, prilikom rudarenja zagađenje hemikalijama bilo takvo da je izazvalo bolesti ili smrt.
"U Jadru je planirano da se koristi 17 vagona sumporne kiseline svaki dan tokom 10.000 dana da traje ekstrakcija rude iz podzemlja", ukazala je.
Nestorović je kritikovala izjave predstavnika vlasti u vezi sa ovom temom i osvrnula se na odluke Ustavnog suda i istakla da je među njima bilo dosta kontradiktornosti, te da je donošenjem raznih odluka u vezi sa projektom Jadar, kako tvrdi, više puta povređen i Ustav Srbije.
"Postupak Ustavnog suda po kojem je ukinuta uredba Vlade o stavljanju van snage projekta Jadar je nejasan i sporno je to što nije prethodno bila pokrenuta bilo kakva rasprava", kazala je.
Dok je Nestorović obrazagala predlog zakona, poslanik Aleksandar Jovanović je držao papir na kome piše "Nećete kopati".
Poslanici Zeleno levog fronta (ZLF) su tokom sednice najavili da će podneti krivičnu prijavu protiv predsednice parlamenta Ane Brnabić, ukoliko ne bude otkrila kako je, kako su rekli, pre dve godine "ukradena" Narodna incijativa o zabrani iskopavanja litijuma.
"Grupa ekoloških orgnizacija je u maju 2022. godine prikupila više od 38.0000 potpisa građana i predali su ih u formi Narodne incijative za zabranu iskopavanja litijuma parlamentu. Nakon prijema te incijative na pisarnici , ona je trbalo da bude upućena u odgovarajući skupštinski Odbor pa u Mnistarstvo za državnu upravu i lokalnu samaoupravu kako bi se to pitanje našlo na dnevnom redu parlamenta", rekao je šef poslaničke grupe ZLF Radomir Lazović i dodao da je u prethodnom periodu pribavio "zvanična dokumenta" koja, kako je kazao, " potvrđuju da je "nakon prijema narodne inicijative na pisarnici ona ukradena".
Predlog zakona suprotan "strateškim interesima Srbije"
Pošto su iz vladajuće koalicije ocenili da je predlog "štetan", a predlagači "dilentanti", ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović od Skupštine tražila da predlog opozicije ne prihvati i da za to postoji više razloga, ocenjujući da bi zabrana iskopavanja litijuma značila da tržište Srbije nije otvoreno, a nije ni slobodno i da ne postoji sloboda preduzetništva, kao ni tržišne privrede.
Kazala je da je predlog Zakona loše napisan, ima mnogo netačnih i pogrešnih informacija.
"Predlog ovog zakona je u suprotnosti sa strateškim interesima Srbije, a svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležišta kritičnih-strateških mineralnih sirovina i podstiče dugoročna održiva rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških i geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom mineralnih sirovina odnosno da ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac njihovog snabdevanja. Rude bora i litijuma to svakako jesu", rekla je
Dodala je i da autori predloga Zakona nisu pročitali nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, dodajući da ništa nije tačno što su poslanici opozicije naveli o korišćenju sumporne kiseline, zagađenju vode i vodosnadbevanju, odlaganju otpada, jalovine i deponijama.
"Planirane deponije Rio Tinta imaće složenu hidroizolaciju i biti bezbedne, a otpadne vode će se prečišćavati i biti u stanju običnog rečnog toka", rekla je i istakla da je rudnik planiran na dubini od 380 do 650 metara ispod zemlje i da se neće prostirati na nekoliko hiljada hektara.
Dodala je da su kritične mineralne sirovine neophodne za zelenu energetsku tranziciju, borbu protiv klimatskih promena i očuvanje planete, za razvoj savremenih tehnologija, mobilne telefone, računara, veštačku inteligenciju, solarne panele, vetrogeneratore.
"Potražnja za njima raste svakoga dana i zemlje koje raspolažu ovim sirovinama se utrkuju da iskoriste svoje dominantne pozicije u globalnim lancima snabdevanja da bi stekle međunarodnu konkurentsku prednost i bolje se pozicionirale u geopolitičkim odnosima u svetu. Kritične i strateške mineralne sirovine će biti od vitalnog značaja za društvo i rudarsku industriju u narednih 30 godina, a samim tim i od vitalnog značaja za razvoj privrede Srbije", dodala je.
Đedović Handanović je ukazala da je rudna renta na mineralne sirovine pet odsto, a ne tri odsto, kako tvrdi opozicija, i da bi, u slučaju da se rudnik otvori - to bio "samo jedan od prihoda koji bi država imala".
"Planirana investicija bi bila minimum 2,5 milijardi evra, u fazi izgradnje otvorilo bi se 3.500 radnih mesta, dok bi 1.300 radilo na eksploataciji. A ceo lanac proizvodnje, do fabrike električnih automobila, imao bi uticaj od 11 milijardi evra ili oko 15 odsto na BDP", istakla je.
Đedović Handanović je ocenila da je Srbija zemlja koja vodi pristupne pregovore za članstvo u Evropskoj uniji, i da se moraju zadovoljiti standardi iskopavanja litijuma kao da je država članica EU. "Neće biti projekta Jadar dok se ne ispune svi ekološki i socijalni standardi naše zemlje, ali i EU", zaključila ministarka rudarstva i energetike.
Popodnevni deo sednice o litijumu obeležila je polemika predsednice Skupštine Ane Brnabić, koja je nastupala kao ovlašćeni poslanik poslaničke grupe Alekandar Vučić - Srbija ne sme da stane, i poslanika Demokratske stranke Srđana Milivojevića oko toga ko je doveo Rio Tinto u Srbiju.
Brnabić je kazala da je vlast Demokratske stranke (DS) i Demokratske stranke Srbije (DSS) 2006. godine promovisala zakon o rudarstvu, i da je tadašnji ministar Radomir Naumov rekao da pravo eksploatacije ima isključivo investitor koji je dobio pravo istraživanja, a da je to kompanija Rio Tinto.
"Demokratska stranka je 2011. godine predala zakon, koji je kasnije usvojen, a prema kojem nosilac eksploatacije rudnih bogatstava može isključivo biti nosilac istraživanja. Tada su DS, DSS i G17 plus isključivo pravo eksploatacije dale Rio Tintu", dodala je.
Poslanik DS Srđan Milivojević demantovao je njene tvrdnje, navodeći da u vreme vlasti DS niko nije dao bilo kojoj kompaniji eksploatacionu dozvolu za rudarenje litijuma.
Narodni poslanici završili su oko 18 časova rad, a nastavak sednice o rudarenju litijuma zakazan je za utorak u 10 časova.