Rat između Ukrajine i ruskih okupatora eskalirao je uoči inauguracije Donalda Trampa, pri čemu predsednik Džo Bajden žuri da pošalje milijarde dolara vojne pomoći pre nego što podrška SAD odbrani Kijeva bude dovedena u pitanje pod novom administracijom.
Rusija, Ukrajina i njihovi globalni saveznici se trude da se postave u najbolju moguću poziciju za bilo kakve promene koje Tramp može da donese u američku politiku prema ratu koji traje skoro tri godine. Novoizabrani predsednik je poslednjih dana insistirao da Rusija i Ukrajina odmah treba da postignu prekid vatre i rekao da bi Ukrajina trebalo da se pripremi na to da će dobijati manje američke vojne pomoći.
Na liniji fronta, ukrajinske snage su svesne da se Trampov dolazak na vlast bliži, kao i da postoji rizik da će da izgube podršku Amerike koja im je do sada bila najveći saveznik.
Ako se to dogodi, "ti ljudi koji su sa mnom, moja jedinica, nećemo se povući", rekao je agenciji Asošijeted pres telefonom komandant čete ukrajinskih udarnih dronova, koji se bore u ruskoj Kurskoj oblasti sa 47. brigadom.
"Sve dok imamo municiju, dok imamo oružje, sve dok imamo sredstva da pobedimo neprijatelja, borićemo se", rekao je komandant, koji ima vojni nadimak Hamer. Govorio je pod uslovom da mu agencija ne navede pravo ime, pozivajući se na pravila ukrajinske vojske i brigu za bezbednost.
"Ali, kada ponestane svih sredstava, morate razumeti, bićemo uništeni veoma brzo", rekao je on.
Bajdenova administracija pokušava da pošalje sve do poslednjeg raspoloživog dolara kako bi ojačala odbranu Ukrajine pre nego što on napusti funkciju za šest nedelja, najavljujući više od dve milijarde dolara dodatne podrške otkako je Tramp pobedio na predsedničkim izborima prošlog meseca.
SAD su poslale ukupno 62 milijarde dolara vojne pomoći otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, a nova pomoć uskoro stiže.
Administracija je na putu da pošalje ceo američki deo zajma Ukrajini od 50 milijardi dolara, čiji su deo i zamrznuta ruska sredstva, pre nego što Bajden napusti Belu kuću, rekli su zvaničnici.
Oni navode da su SAD i Ukrajina u "završnim fazama" razgovora o uslovima zajma i blizu izvršenja isplate 20 milijardi dolara većeg zajma koji SAD podržavaju.
Bajden je takođe ublažio ograničenja Ukrajini za upotrebu američkih raketa većeg dometa protiv vojnih ciljeva dublje unutar Rusije, nakon što je Amerika mesecima odbijala apele da im se to dozvoli, zbog straha da bi to dodatno provociralo Rusiju da izazove nuklearni rat ili napadne Zapad. On je takođe nedavno dozvolio Ukrajini da koristi protivpešadijske mine, koje su u mnogim zemljama zabranjene.
Bajden i njegovi savetnici su, međutim, skeptični da će omogućavanje slobodnije upotrebe raketa većeg dometa promeniti tok rata, prema dvojici visokih zvaničnika administracije koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni.
Ali Bajdenova administracija ima barem određenu meru samopouzdanja da njeni napori, u kombinaciji sa kontinuiranom snažnom evropskom podrškom, znače da će otići sa funkcije nakon što su Ukrajini dali oruđa potrebna da nastavi borbu protiv Rusije neko vreme, rekli su zvaničnici.
To je dovoljno da se izdrži neko vreme, ali nedovoljno da se poraze snage ruskog predsednika Vladimira Putina, smatraju i Ukrajina, i neki od njenih saveznika.
Čak i sada, "Bajdenova administracija veoma pazi da se ne suoči sap roblemom Putinovog poraza ili poraza Rusije" iz straha od haosa koji bi mogao da usledi, rekao je penzionisani general Filip Bridlav, bivši vrhovni saveznički komandant NATO-a. On je kritičan prema Bajdenovom opreznom tempu vojne podrške Ukrajini.
Događaji daleko od linija fronta proteklog vikenda pokazali su uticaj rata na rusku vojsku.
U Siriji su pobunjenici zauzeli glavni grad zemlje i zbacili predsednika te zemlje i saveznika Rusije Bašara al Asada. Ruske snage u Siriji su godinama podržavale Asada, ali su se sklonile s puta pobunjenicima, ne želeći da pretrpe gubitke tokom odbrane svog saveznika.
Bajden je rekao da je to još jedan dokaz da je podrška SAD ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom iscrpla rusku vojsku.
Tramp, koji je dugo govorio pozitivno o Putinu i opisivao Zelenskog kao "šoumena" koji izvlači novac iz SAD, iskoristio je taj trenutak da pozove na hitan prekid vatre između Ukrajine i Rusije.
Na pitanje u TV intervjuu – snimljenom pre nego što se sastao sa Zelenskim tokom vikenda u Parizu – da li Ukrajina treba da se pripremi za mogućnost smanjenja pomoći, Tramp je rekao: "Da. Verovatno. Naravno".
Trampove pristalice to nazivaju manevrisanjem pred pregovore od strane čoveka koji je poznat po veštini sklapanja dogovora. Njegovi kritičari pak kažu da se plaše da to pokazuje da je on pod Putinovom kontrolom.
Zelenski je u ponedeljak rekao da povlačenje ruskih snaga sa predstraža širom sveta pokazuje da se "cela vojska ove velike pseudo-imperije danas bori protiv ukrajinskog naroda".
"Prisiljavanje Putina da okonča rat zahteva da Ukrajina bude jaka na bojnom polju pre nego što bude diplomatski jaka", napisao je Zelenski na društvenim mrežama, ponavljajući skoro svakodnevne pozive za slanje raketa većeg dometa iz SAD i Evrope.
Ali Moskva je pojačala svoje ofanzive na druge načine u poslednjih šest meseci, koristeći do maksimuma ljude i materijal u pešadijskim napadima i drugim napadima mnogo brže nego što može da ih zameni, ocenjuje Institut za proučavanje rata.
U Kursku, to uključuje slanje ruskih vojnika na motociklima i u malim vozilima poput električnih automobila za golf da jurišaju na ukrajinske položaje, rekao je Hamer. Ukrajinski komandant jedinice za dronove i njegovi saborci brane zemlju koju su zauzeli od Rusije vatrenim oružjem, tenkovima i oklopnim vozilima koje su obezbedile SAD i drugi saveznici.
Pristalice Ukrajine strahuju da bi vrsta trenutnog primirja na koju se Tramp poziva uglavnom bila pod Putinovim uslovima i da bi omogućila ruskom lideru da nastavi rat kada se njegova vojska oporavi.
"Putin grotesknom stopom žrtvuje sopstvene vojnike da bi zauzeo bilo kakvu teritoriju pod pretpostavkom da će SAD reći Ukrajini da gotovo sa pomoći SAD, osim ako Rusiji ne bude dato da zadrži ono što je uzela", napisao je Filips O’Brajen, profesor strateških studija na škotskom Univerzitetu Sent Endrjuz, na svom kanalu na Sabstaku.
Putinov manjak vojnika naveo ga je da dovede severnokorejske snage. Bajdenova odluka da dozvoli Ukrajini da koristi rakete većeg dometa u Rusiji delimično je bila odgovor, sa ciljem da obeshrabri Severnu Koreju od dubljeg uključivanja u rat, rekao je jedan od visokih zvaničnika administracije.
Od 2022. Rusija je već povlačila snage i druga vojna sredstva iz Sirije, Centralne Azije i drugih mesta da bi ih uključila u borbu protiv Ukrajine, rekao je Džordž Baros, ekspert za sukob Rusije i Ukrajine u Institutu za proučavanje rata.
Bilo koja borbena moć koju je Rusija bila ostavila u Siriji i koju bi mogla da rasporedi u Ukrajini verovatno neće promeniti zamah na bojnom polju, rekao je Baros.
"Kremlj je dao Ukrajini prioritet koliko god je mogao", rekao je on.
