Nadimak koji su republikanski protivnici dali potpredsedničkom kandidatu Demokratske partije Timu Volzu zvuči kao zadirkivanje na odmoru u nekom školskom dvorištu. Pa ipak, taj nadimak je skrenuo pažnju na jedan ozbiljan problem: da čak i u najbogatijoj zemlji sveta, mnoge devojčice i devojke ne mogu da lako priušte uloške i tampone - što je fenomen poznat kao "menstrualno siromaštvo".
2023. godine, guverner Minesote je potpisao zakon kojim se nalaže da besplatni higijenski proizvodi za menstruaciju budu dostupni u školama. Volzova podrška je izazvala bes konzervativaca koji dovode u pitanje jezik zakona kojim se zahteva da tamponi i ulošci budu raspoređeni u svim školskim kupatilima, a ne samo onima namenjenim devojčicama. Ta podrška mu donela nadimak koji su protivnici počeli da stalno koriste od kada ga je predsednička kandidatkinja Demokratske stranke Kamala Haris izabrala za svog potpredsednika - "Tampon Tim".
Mnoge diskusije na internetu, u kojima se pominje taj nadimak, prerastaju u neprimerene seksualne tvrdnje o Volzu.
"On je bolestan", rekao je Džesi Voters, voditelj na konzervativnoj mreži Foks, ubrzo pošto je Volz izabran za potpredsedničkog kandidata demokrata. "Volz je primorao škole da stave tampone u kupatila za dečake. Tamponi u kupatilima dečaka iz četvrtog razreda? Kakav bolesnik. Šta će dečacima tamponi?"
Predsednički kandidat Donald Tramp rekao je na nedavnom mitingu u Severnoj Karolini: "On želi tampone u kupatilima za dečake. Tampone!"
Šta zakon zaista kaže
Međutim, zagovornici kažu da se u jeziku državnog zakona Minesote ne pominju pol ili rod, te da se samo kaže da higijenski materijal mora da se pruži "svim učenicima koji imaju menstruaciju" u kupatilima koje redovno koriste učenici od 4. razreda osnovne do 4. razreda srednje škole.
Uredništvo najvećeg časopisa u državi je inicijativu, koja košta 2 miliona dolara, nazvao "dobrom i neophodnom politikom". Dnevnik takođe navodi reči jednog od glavnih školskih načelnika Minesote koji kaže da jezik zakona pruža školama fleksibilnost da proizvode rasporede u uniseks kupatilima, ženskim kupatilima, i kod školskih medicinskih sestara, i da više od osam meseci nakon što je program uveden, nije dobila nikakve pritužbe od škola u odnosu na primenu tog zakona.
Protivnici sličnih inicijativa nisu naveli jasne razloge zašto se protive. U junu, guverner Floride Ron Desantis je stavio veto na program grantova za menstrualne higijenske proizvode, plan u vrednosti od 6,4 miliona dolara o distribuiranju besplatnih tampona i uložaka u kupatilima učionica od predškolskog uzrasta do četvrtog razreda srednje škole u njegovoj državi.
“Nisam mislio da su neke od tih stvari adekvatne da se na njih troše dolari od državnog poreza", rekao je. "Neke od tih stvari ja podržavam, ali za njih imamo državne programe".
Ovog meseca, guverner Floride je direktno prozvao Volza, navodeći:
"To je čovek koji je upotrebio dolare poreskih obveznika Minesote da stavi tampone u kupatila za dečake u školama Minesote? Da li se šalite?"
Međutim, priča o kupatilima i drugim pitanjima zamagljuje originalnu poentu zakona iz Minesote, kažu aktivisti za menstrualno zdravlje. Njegov sponzor, poslanica državne skupštine Sandra Fajst kaže da su srednjoškolci došli kod nje i tražili da predloži taj zakon kako bi se suzbili teški efekti menstrualnog siromaštva.
“Svaka deseta mlada osoba sa menstruacijom propusti školu zbog svog menstrualnog ciklusa, ili tokom ciklusa, zato što nemaju pristup menstrualnim proizvodima i resursima", rekla je predlažući zakon. “To izostajanje utiče na obrazovna dostignuća direktno i indirektno, kroz korelaciju sa povećanom depresijom i anksioznošću."
U Sjedinjenim Državama, trošak za higijenske menstrualne proizvode je nešto manji od 9 dolara mesečno, prema studiji prosečnih troškova širom sveta. Ali ta cena može da se dramatično spusti kada školski okruzi naručuju veću količinu tih proizvoda.
U drugim delovima sveta, troškovi su najniži u Indiji - kako se procenjuje nešto manji od tri dolara, a najviši u Alžiru, gde jednomesečna zaliha košta nešto više od 34 dolara.
Kada ga je Trampov savetnik Stiven Miler pozvao da objasni Volzovu podršku zakonu, guverner Pensilvanije Džoš Šapiro je odgovorio podsećajući na sličan zakon Pensilvanije, na platformi za društvene mreže Eks:
"Nijedna devojka ne treba da brine o bilo čemu osim svojih školskih obaveza svakog dana".
Kako je srednjoškolka Elif Ozturk rekla obraćajući se poslanicima skupštine Minesote:
"Imam drugarice koje su odlučile da u to vreme ne idu u školu, jer ne možemo da učimo kad znamo da smo procurile".
Glas Amerike je poslao upit kampanjama i Trampa i Haris kako bi rešavale problem menstrualnog siromaštva ako budu izabrani. Nijedna kampanja nije odgovorila.
Ne samo američki problem
To su poznate stvari u zemljama u razvoju, gde se često prijavljuju menstrualno siromaštvo i menstrualna stigma. Nevladine organizacije u tim delovima sveta su intervenisale u nekim zajednicima, programima koji pružaju zalihe za višekratnu upotrebu i rade na uklanjanju stigme sa menstruacije.
Američko udruženje pravnika kaže da su u razvijenom svetu, Kanada, Škotska i Španija nedavno uvele zakone čiji je cilj da se podrže osobe sa menstruacijom. Tajvan, Japan i Zambija su na sve većem spisku zemalja gde postoji zaštita i opravdano odsustvo zbog menstruacije, a Australija, Kina, Čile i Zimbabve razmatraju slične korake.
Aktivisti smatraju da bi i američka vlada mogla da načini nekoliko poteza. Među njima je pružanje besplatnih zaliha kroz program Mediker, federalne obrazovne programe i skloništa, zatim eliminisanje poreza na prodaju higijenskih proizvoda, i njihovo dodavanje listi robe dostupne preko programa pomoći. Oni ukazuju na predlog zakona, kojim bi se od svih poslodavaca koji zapošljavaju više od stotinu ljudi tražilo da obezbede besplatne zalihe uložaka i tampona.
Oko 25 država - među kojima su Arizona, Mičigen, Nju Meksiko, Nju Džersi i Ohajo - usvojili su zakone kojima se škole snabdevaju besplatnim higijenskim proizvodima.
Procene troškova takvih iniciativa variraju od 2 do 29 dolara godišnje po učeniku. Ukupna potrošnja američkih državnih škola iznosi 16,280 dolara po učeniku svake godine, prema podacima Nacionalnog centra za statistiku u obrazovanju.
Studije pokazuju da skoro svaka četvrta učenica u Americi ima problem da priušti zalihe za menstruaciju, na koje se često plaća porez, za razliku od drugih esencijalnih medicinskih zaliha, a proteklih godina je cena značajno porasla zbog inflacije.
‘Zašto je devojka sa menstruacijom tako opasna?"
Mikela Bedard, direktorka aktivističke organizacije PERIOD, tvrdi da u pitanju nije lični, već društveni problem.
“Kada osobe kojima su potrebni menstrualni higijenski proizvodi - a to je više od pola naše populacije - ne mogu potpuno da budu aktivne u školi, na svom radnom metu ili na putu ka radnom mestu, kada ne mogu da učestvuju u sportskim aktivnostima u kojima žele da učestvuju, to nas sve sputava i koči, zar ne", izjavila je za Glas Amerike.
“Ne pričamo o gladi na taj način. Ne pričamo često o drugim osnovnim potrebama na taj način. I zato menstrualni proizvodi treba da se smatraju delom liste osnovnih zaliha na koje društvo mora da se oslanja da bi funkcionisalo u potpunosti".
Ona kaže da su mladi Amerikanci pokretačka snaga iza novih državnih zakona.
Novi stavovi se možda najbolje odražavaju u kultnom američkom tinejdžerskom časopisu Seventeen (Sedamnaest). Ne tako davno, početkom ovog veka, šareni, svetlucavi tinejdžerski magazin je u svakom izdanju objavljivao na jednoj stranice anonimne priče svojih čitalaca. I svakog meseca, bar jedna je bila slična horor priča, najveća noćna mora svake srednjoškolke - "O ne, dobila sam menstruaciju pred svojom simpatijom! Bilo mi je tako neprijatno, htela sam da umrem od sramote!"
Takav stav je odavno nestao, kao što pokazuje priča u istom časopisu iz 2016 - u kojoj se odvija potpuno isti scenario kada "simpatija" saznaje biološku istinu od 16-godišnjoj devojci i pokušava da je posrami.
Umesto toga, odbacujući osećanje stida, ona postavlja pitanje: "Zašto je devojka sa menstruacijom tako strašna stvar? I zaključila sam - nije. Menstruacija nije nešto čega se treba stideti. To je znak da ste zdravi i da vaše telo radi ono što treba".
Bedard kaže za Glas Amerike da bi Volz trebalo da sledi primer današnjih tinejdžerki i sa ponosom nosi svoj nadimak.
“Za mene je on Tampon Tim", ističe ona. "On je guverner po mojoj meri. Mislim da treba da zapravo prihvatimo takva imena, jer ona normalizuju rad koji mi u organizaciji PERIOD obavljamo godinama. To nije kontroverzno pitanje".
