Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za Albanski servis Glas Amerike da će otvaranje mosta preko reke Ibar, za promet vozila, biti zasnovano na planu koji njegova vlada, kako je rekao, podelila sa američkim i evropskim partnerima.
"Održali smo konsultacije sa srpskom zajednicom na severu Kosova i na jugu. Obavljene su konsultacije sa Albancima, kao i sa severnim i južnim opštinama Mitrovice. Testirali smo i fizičku i tehničku stabilnost mosta preko Ibra i radimo projekat, dekoraciju, jer moramo da vodimo računa i o vizuelnom izgledu ovog mosta. Želimo da to uradimo što je pre moguće, ali nećemo iznenaditi naše evropske i američke partnere, prijatelje i saveznike. S druge strane, nećemo moći da dozvolimo da se ovo pitanje odugovlači u nedogled. Naša volja i namera je dobra i smatramo da je otvaranje ovog mosta ispravno, neophodno, dobro i korisno za sve", rekao je Kurti, gostujući u TV emisiji Albanskog servisa Glasa Amerike, direktno iz Čikaga, gde je na poziv Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) došao na Nacionalnu konvenciju američke Demokratske stranke.
Predsednik Vlade Kosova govorio je i o sukobima sa Zapadom, kao i kritikama opozicije zbog nedostatka koordinacije sa saveznicima, u vezi sa brojnim pitanjima.
"Sa našim evropskim i američkim partnerima, nikada, ni u jednoj situaciji, nemamo razlike u ciljevima, vrednostima i principima. Retko imamo razlike u strategijama, taktikama i operacijama, ali obično te razlike, jer su retke, postanu velike vesti", rekao je Kurti i dodao:
"U međuvremenu, uobičajena kompatibilnost je ono što ne uspeva da dospe u vest. Čak i u ovom slučaju imamo sličnu situaciju. Most preko reke Ibar je morao da bude otvoren kada je Kosovo oslobođeno pre 25 godina. Nije trebalo da se zatvori kada je Kosovo postalo nezavisno pre 16 godina. Trebalo je da bude otvoren pre osam godina, na osnovu Briselskog sporazuma i plana implementacije. Na ovaj način smo tri puta kasnili po mnogo godina i ono što želimo da uradimo je slobodno kretanje svih građana, robe i kapitala".
Kurti smatra da sa obe strane reke Ibar treba da postoji vladavina prava, koja nikoga ne isključuje, i da to predstavlja osnovu svake demokratske države.
"Morate da razumete da možemo reći da vladavina prava i slobodno kretanje važe svuda na Kosovu, za sve, sve vreme, osim za glavni most preko reke Ibar. Pažljivo slušamo sve komentare i sugestije. Nikada nije bilo više konsultacija i koordinacije, a ja sam optimista da ćemo imati i vladavinu prava i slobodu kretanja na jednoj strani, i mir, bezbednost i spokojstvo na drugoj strani. Otvaranje mosta preko reke Ibar u Mitrovici nije protiv nekoga. To je za srpsku zajednicu, za Albance, za Bošnjake i za sve druge manjine, kao što su Turci, Egipćani, Aškalije i Romi. Ovo je za sve građane naše demokratske republike. Evropa je srušila sve zidove. Mi smo u Evropi i moramo da otvorimo i ovaj most", rekao je Kurti.
Glas Amerike: Evropska unija smatra da o ovom pitanju treba razgovarati u Briselu sa Srbijom, iako priznaje da se o tome razgovaralo ranije. Da li ste voljni da ponovo razgovarate o ovom pitanju u Briselu?
Kurti: Razgovori u Briselu vođeni su od 2014. do 2017. godine i završeni su ne samo dogovorom o otvaranju mosta, već i dogovorom o planu implementacije, o tome kako bi most trebalo da bude otvoren. Rok je bio 20. januar 2017. Ako je dogovor napravljen i postoji rasprava o sporazumu, to je indirektan način kršenja sporazuma. Nismo spremni da učestvujemo u kršenju sporazuma i ne treba ponovo pregovarati o slobodi kretanja preko reke Ibar, na glavnom mostu u Mitrovici.
Glas Amerike: Prošlo je godinu i po dana od kada ste u Briselu i Ohridu dogovorili sporazum o normalizaciji, ali skoro da nisu preduzeti koraci ka njegovoj primeni. Ako se ne krene sa primenom sporazuma o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom, a Srbija odbije da ispuni obaveze koje dovode do faktičkog priznanja Kosova, može nastati status kvo, ili neka vrsta zamrznutog konflikta. Imate li plan B za prevazilaženje situacije?
Kurti: Ne možemo da imamo plan B ako se ne poštuje plan A i ako nema dobre volje i dobre volje strana. Istina je da je prošlo godinu i po dana kako smo u Briselu sklopili sporazum, osnovni sporazum, uz koji je priložen i implementacioni aneks, iz Ohrida. Poštujemo dogovor, spremni smo da se on sprovede, ali ne možemo da imamo partnerstvo u primeni, sve dok postoji nepoštovanje. U decembru prošle godine bivša premijerka Srbije Ana Brnabić je, praktično, javnim i zvaničnim pismom upućenim 27-ici Evropske unije, u ime Srbije istupila iz osnovnog sporazuma. Dakle, Srbija mora da se vrati dogovoru, da ga poštuje, da bismo ga sproveli. U okviru ovog sporazuma je i 39 prethodnih sporazuma koje su moji prethodnici sklopili u Briselu. Veoma sam zainteresovan i spreman da se prema njima odnosim precizno i posvećeno, kako bi se normalizovali odnosi Kosova i Srbije, i naravno na kraju došlo do onoga što je američki predsednik Bajden nazvao međusobnim priznanjem - da Kosovo priznaje Srbiju, jer Srbija priznaje Kosovo.
