Ministarstvo spoljnih poslova Izraela saopštilo je u ponedeljak da je ta zemlja zvanično obavestila Ujedinjene nacije da neće sarađivati sa agencijom UN za palestinske izbeglice, UNRWA, nakon što novi izraelski zakon stupi na snagu početkom sledeće godine.
Taj potez je usledio nakon što je izraelski parlament odobrio zakon kojim se prekidaju veze sa agencijom i zabranjuje joj se da radi u Izraelu.
"Uprkos ogromnim dokazima koje smo dostavili UN-u koji potkrepljuju Hamasovu infiltraciju u UNRWA, UN nisu učinile ništa da poprave situaciju", naveo jeu saopštenju izraelski ambasador u UN-u Deni Danon.
Izrael je dugo kritikovao UNRWA i optužio je deo njenog osoblja za učešće u napadu na Izrael 7. oktobra 2023.
Izrael je pružio malo dokaza u prilog svojim tvrdnjama, a šef UNRWA Filip Lazarini rekao je prošle nedelje da agencija nije dobila nikakav odgovor na svoje ponovljene zahteve da Izrael pruži takve informacije.
"UNRWA je stoga u nezavidnoj poziciji da nije u stanju da se pozabavi optužbama za koje nema dokaze, dok se ovi navodi i dalje koriste za podrivanje (rada) Agencije", rekao je Lazarini.
UNRWA je glavni distributer pomoći Palestincima u Pojasu Gaze, gde su u odgovoru Izraela na napad Hamasa razorena mnoga područja i raseljeno oko 90 odsto od 2,3 miliona stanovnika Gaze.
Lazarini je prošle nedelje rekao da će raspuštanje agencije "imati katastrofalan uticaj na međunarodni odgovor na humanitarnu krizu u Gazi".
U pismu Izraela UN-u se navodi da će zemlja "nastaviti da radi sa međunarodnim partnerima, uključujući druge agencije Ujedinjenih nacija, kako bi osigurala pružanje humanitarne pomoći civilima u Gazi na način koji ne narušava bezbednost Izraela".
Humanitarne agencije su se više puta žalile na kašnjenje u donošenju pomoći u Gazu, kao i na nesigurne uslove za distribuciju pomoći unutar Gaze zbog borbi.
Upad u Siriju
Izrael je u nedelju saopštio da je pokrenuo kopneni napad na Siriju, uhvativši Sirijca za koga tvrdi da je umešan u iranske mreže koje podržavaju militante u regionu.
Izraelski napad na Siriju bio je prvi tokom aktuelnog 13-mesečnog sukoba na Bliskom istoku. Sirija nije odmah potvrdila operaciju.
Izraelska vojska nije saopštila ni gde je došlo do napada, niti kada, ali je identifikovala zarobljenog čoveka kao Alija Sulejmana al-Asija i rekla da je živeo u južnom sirijskom regionu Saida. Izrael je saopštio da je bio pod vojnim nadzorom već mnogo meseci i da je bio uključen u iranske inicijative usmerene na područja Golanske visoravni koju je Izrael aneksirao u blizini granice sa Sirijom.
Na snimcima sa kamera montiranih na tela vojnika koji su sproveli raciju vidi se kako vojnici hvataju čoveka u beloj majici bez rukava unutar zgrade. Čovek je doveden u Izrael na ispitivanje, saopštila je vojska. Sledeći video prikazuje deo njegovih odgovora tokom ispitivanja.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu posetio je u nedelju granicu sa Libanom, rekavši da militanti Hezbolaha u Libanu moraju biti potisnuti iza reke Litani, sa ili bez sporazuma o prekidu vatre, i da grupa koju podržava Iran mora biti sprečena u pokušaju da se ponovo naoruža. Reka je oko 30 kilometara severno od izraelske granice.
"Sa ili bez sporazuma, ključ za bezbedno vraćanje naših (evakuisanih) stanovnika na severu u njihove domove je da zadržimo Hezbolah iza Litanija, da izvršimo svaki njegov pokušaj da se ponovo naoružaju i da snažno odgovorimo na sve akcije protiv nas", rekao je Netanjahu.
Pre više od godinu dana, militanti Hamasa ubili su 1.200 ljudi i zarobili oko 250 talaca u napadu na Izrael 7. oktobra, što je izazvalo rat koji i dalje traje. Izrael saopštava da veruje da Hamas i dalje drži 101 taoca, uključujući 35 za koje vojska kaže da su mrtvi.
U izraelskoj kontraofanzivi u Gazi ubieno je više od 43.300 Palestinaca, prema ministarstvu zdravlja na toj teritoriji, koje u svojim brojevima ne pravi razliku između boraca i civila.
Hamas i Hezbolah su Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje proglasile za terorističke grupe.
