Izrael je saopštio da je gađao obaveštajnu centralu Hezbolaga u Libanu. U napadu na Bejrut je navodno pogođen i potencijalni naslednik lidera Hezbolaha koji je ubijen u izraelskom udaru pre nedelju dana.
Iranski lider ajatola Ali Hamenei obratio se javnosti u Teheranu i poručio da se Iran i njegovi saveznici neće povlačiti, dva dana pošto je Teheran ispalio salve raketa na Izrael - koji je počeo kopnenu ofanzivu na južni Liban. Izraelska vojska tvrdi da je ta operacija ograničena, ali se ne zna do kada će trajati.
"Otpor u regionu neće nestati, čak i sa ubistvo lidera", rekao je Hamenei u retkom pojavljivanju u javnosti, i pomenuo ubijenog lidera Hezbolaha, Hasana Nasralaha, a raketiranje Izraela koje je usledilo posle ubistva, nazvao je "legalnim i legitimnim".
"Iran neće odlagati da ispuni svoju dužnost i suprostavi se Izraelu", rekao je Hamenei.
Bajden protiv izraelskog udara na iranska naftna postrojenja
Na brifingu za novinare, američki predsednik Džo Bajden je rekao da bi na mestu izraelskih lidera razmotrio druge opcije da uzvrate na raketni napad Irana, umesto udara na iranska naftna postrojenja.
"Izraelci još nisu odlučili šta će da urade. Da sam na njihovom mestu, razmislio bih o alternativama umesto da se udari na naftna polja", rekao je Bajden.
Novinari su takođe pitali predsednika o tome da li je moguće da se postigne diplomatski dogovor kojim bi se okončali sukobi na Bliskom istoku pre predsedničkih izbora u Americi u novembru.
“Nijedna administracija nije pomogla više Izraelu od moje", rekao je Bajden. "Nijedna, nijedna, nijedna. Mislim da bi Bibi trebalo da to ima na umu. Ali - da li pokušava da utiče na naše izbore, ne znam, ali ne računam na to".
Presečena granica sa Sirijom
Izrael je izveo niz masovnih vazdušnih napada tokom noći u južnim predgrađima Bejruta i udar kojim je presekao glavni granični prelaz između Libana i Sirije.
Novi talas udara usledio je nakon što je Izrael upozorio ljude da se evakuišu iz naselja u južnom Libanu koja se nalaze izvan zone razdvajana koju su proglasile Ujedinjene nacije, tokom eskalacije dugogodišnjeg sukoba između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah.
Izrael je u utorak započeo kopneni upad u Liban, a njihove snage su se sukobile sa militantima Hezbolaha - grupe koju SAD smatraju za terorističku - u uskom pojasu duž granice.
Eksplozije su tokom noći potresle južna predgrađa Bejruta, stvarajući ogromne oblake dima i plamena koji su se uzdizali u noćno nebo i potresli zgrade udaljene kilometrima u glavnom gradu Libana. Izraelska vojska nije odmah komentarisala šta je bila nameravana meta, a nije odmah bilo ni dostupnih informacija o žrtvama.
Libanska državna Nacionalna novinska agencija izvestila je da je u četvrtak kasno uveče bilo više od 10 uzastopnih vazdušnih napada na tu oblast.
Agencija je takođe izvestila da je izraelskim vazdušnim napadom zatvoren put u blizini prometnog graničnog prelaza Masnaa, preko kojeg su desetine hiljada ljudi koji beže od rata u Libanu prešli u Siriju u protekle dve nedelje. Nisu dati nikakvi drugi detalji.
Vazdušni napad koji je presekao najprometniji granični prelaz između dve zemlje usledio je dan nakon što je portparol izraelske vojske rekao da libanski Hezbolah pokušava da preveze vojnu opremu preko graničnog prelaza.
Veruje se da je Hezbolah veliki deo svog naoružanja dobio iz Irana preko Sirije. Grupa je prisutna sa obe strane granice, a u Siriji se bori zajedno sa snagama sirijskog predsednika Bašara al Asada.
Dama post, provladin sirijski medij, rekao je da su izraelski ratni avioni ispalili dva projektila, oštetivši put između graničnog prelaza Masnaa u Libanu i sirijskog prelaza Jdeidet Jabous.
Bio je to prvi put da je saobraćaj ovim velikim graničnim prelazom prekinut od početka rata. Služba Opšta bezbednost Libana zabeležila je 256.614 državljana Sirije i 82.264 državljana Libana koji su prešli na sirijsku teritoriju između 23. septembra — kada je Izrael pokrenuo teško bombardovanje južnog i istočnog Libana — i 30. septembra.
Između dve zemlje postoji šest graničnih prelaza i većina njih ostaje otvorena. Libanski ministar javnih radova rekao je da svi granični prelazi između Libana i Sirije rade pod nadzorom države.
Izrael i Hezbolah razmjenjuju vatru preko južne granice Libana skoro svakodnevno od dana nakon prekograničnog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, u kojem su militanti ubili 1.200 Izraelaca i uzeli 250 drugih za taoce.
U međuvremenu, izraelska vojska je saopštila da je u četvrtak izvela napad na Tulkarem, uporište militanata na Zapadnoj obali, u koordinaciji sa službom unutrašnje bezbednosti Šin Bet.
Palestinsko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je 18 ljudi ubijeno u izraelskom napadu na tamošnji izbeglički kamp.
Nasilje je planulo širom teritorija koje je okupirao Izrael otkako je izbio rat između Izraela i Hamasa u oktobru 2023. Tulkarem i drugi severni gradovi doživeli su neke od najgorih eskalacija nasilja.
Izrael je objavio rat Hamasu u Pojasu Gaze kao odgovor na njihov napad 7. oktobra. Više od 41.000 Palestinaca je od tada ubijeno na toj teritoriji, a nešto više od polovine poginulih su žene i deca, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima. Skoro 2.000 ljudi je ubijeno u Libanu za to vreme, većina od 23. septembra, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja.
Južno predgrađe Bejruta, Dahije, uporište Hezbolaha koji uživa podršku Irana, našlo se u četvrtak blizu ponoći pod ponovnim udarima nakon što je Izrael naredio ljudima da napuste svoje domove u nekim oblastima, rekli su stanovnici i bezbednosni izvori.
Američki predsednik Bajden je rekao da ne veruje da će biti "sveopšteg rata" na Bliskom istoku, pošto Izrael razmatra opcije za odmazdu, ali da je potrebno više da se uradi da bi se to sprečio.
Dok su Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi saveznici pozvali na hitan 21-dnevni prekid vatre u izraelsko-libanskom sukobu, Bajden je rekao da SAD razgovaraju sa Izraelom o svojim opcijama za odgovor na napad Teherana, koji je uključivao napad Izraela na iransku naftu objekata.
Njegovi komentari doprineli su porastu globalnih cena nafte, a rastuća tenzija na Bliskom istoku naterala je trgovce da se zabrinu zbog potencijalnih poremećaja u snabdevanju.
