Iranski raketni napad na Izrael pojačao je tenzije širom Bliskog istoka, a neki analitičari predviđaju snažan odgovor Izraela.
Ono što je manje izvesno jeste da li će ovo biti jednokratna razmena udara ili će pokerenuti seriju uzvratnih napada koji bi mogli da uvedu ceo Bliski istok u sukob.
"Moglo bi dalje da ide na sve strane", rekao je Šan Šeik, saradnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). "U svakoj razmeni, akteri - Iran i Izrael - imaju opcije za eskalaciju ili deeskalaciju. Ne postoji unapred određen put koji moraju da izaberu".
Džejms Džefri, bivši američki ambasador u Turskoj i Iraku, rekao je da su vojni kapaciteti Irana ograničeniji od izraelskih.
"Na kraju krajeva, vojna snaga može da bude odlučujuća", rekao je za Glas Amerike Džefri, koji je služio kao specijalni izaslanik za angažovanje u Siriji.
U saopštenju objavljenom u utorak, Iranski korpus garde islamske revolucije rekao je da je napad odmazda za izraelsko ubistvo tri ključne ličnosti: lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea i iranskog komandanta.
Sa skoro 200 balističkih projektila, ovo je bio drugi i najveći direktan napad Irana na Izrael sa sopstvene teritorije. Iran je u aprilu ispalio više od 300 projektila i dronova na Izrael kao odgovor na izraelski napad na iransku diplomatsku bazu u Siriji.
Ali za razliku od svog odmerenog odgovora u aprilu, očekuje se da će Izrael snažnije odgovoriti na najnoviji udar. U video izjavi, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da su iranski lideri napravili "veliku grešku" i upozorio da će "platiti za to".
Zašto sada?
Pre najnovijeg napada, prigušen odgovor Irana na seriju izraelskih udara na iranske zvaničnike i proksi snage u poslednjih nekoliko meseci izazvao je sumnju u spremnost Teherana da se suoči sa jačim protivnikom.
Možda jeste tako, ali iranski zvaničnici nisu mogli da sede i posmatraju kako Izrael obezglavljuje jednog od ključnih saveznika Teherana, Hezbolah, rekao je Šeik, stručnjak Centra za strateške i međunarodne studije.
"Moraju da uzvrate i da zaštite libanski Hezbolah i pokažu svojim drugim proksi grupama i saveznicima širom regiona da će braniti svoje interese", rekao je Šeik u intervjuu za Glas Amerike.
Iranski napad je usledio posle izraelskog kopnenog upada u južni Liban u ponedeljak, nakon nedelja vazdušnih udara u kojima je ubijeno više od 1.000 ljudi u Libanu i osakaćeno vođstvo Hezbolaha.
Izrael je tu operaciju opisao kao "ograničenu, lokalizovanu i ciljanu", sa namerom da potisne snaga Hezbolaha od pograničnog područja i eliminiše njegovu vojnu infrastrukturu.
Posle iranskog napada u aprilu, Bajdenova administracija je navodno ubedila Izrael da odgovori uzdržano. Ostaje neizvesno da li će sličan diplomatski napor biti preduzet ili da li je poželjan.
Čini se da su ulozi ovog puta veći. Predsednik Džo Bajden rekao je da je uputio američkoj vojsci da pomogne Izraelu da obori iranske rakete, dodajući: "Nemojte da budete u zabludi: Sjedinjene Države u potpunosti, potpuno, u potpunosti podržavaju Izrael".
Džefri, bivši izaslanik, rekao je da je posle aprilskog napada došlo do razumevanja između Izraela, SAD i Irana:
"Ovo je poslednji put, druže. Ako ovo uradiš ponovo, doći će do ozbiljne odmazde".
Pitanje je sada koliko će svaka strana testirati granicu tolerancije druge.
Eksplozije u blizini Ambasade Izreaela u Kopenhagenu
Danska policija saopštila je u sredu da su se tokom noći dogodile dve eksplozije u blizini izraelske ambasade u Kopenhagenu, javio je AP. U postu na Eksu, policija je rekla da niko nije povređen i da je istraga u toku. Policija je ogradila područje dok su policajci sa psima tragačima i timovi forenzičara vršili inspekciju područja.
Obraćajući se lokalnim medijima u sredu ujutro, policija je odbila da saopšti detalje o intenzitetu prijavljenih eksplozija ili šteti koju su možda izazvali, saopštavajući da je prerano da se kaže da li je eksplozija bila usmerena na ambasadu.
U utorak uveče, oblast oko izraelske ambasade u Stokholmu takođe je zatvorena nakon što je prijavljen jak prasak. Policija je kasnije saopštila da nalazi sa lica mesta ukazuju na to da je ambasada pogođena mecima, navodi novinska agencija TT.
Šeik, analitičar CSIS-a, upozorio je da što duže traje sukob, to će se svaka strana suočiti sa više političkog pritiska da se "angažuje sa više vatrene moći, i to je zabrinjavajuće".
Džošua Lendis, direktor Centra za bliskoistočne studije na Univerzitetu Oklahoma, rekao je da napad daje Netanjahuu "priliku da Iranu zada zaista veliki udarac".
"Da li će ga SAD obuzdati ili ne, jednostavno ne znamo", rekao je Lendis u intervjuu za Glas Amerike.
