Interni dokument kojim se problematizuje bezvizni režim putovanja u Evropsku uniju za državljane Srbije, Albanije, Moldavije, Gruzije i Ukrajine je postojao, ali je prestao da bude validan od trenutka posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen području Zapadnog Balkana, potvrđeno je Glasu Amerike u evropskim diplomatskim krugovima.
Bojazan o navodnoj suspenziji bezviznog režima za pomenute zemlje inicirana je tekstom koji je objavio portal EUobserver, medij sa dvadesetogodišnjom tradicijom praćenja tema u vezi sa Evropskom unijom, u javnosti smatran jednim od najuticajnijih glasila te vrste.
“Zaboravite priču o vizama, više nije relevantna. Nijedan ozbiljan političar je ne podržava”, nezvanično je rečeno Glasu Amerike u evropskim diplomatskim krugovima.
Evropska komisija je u odgovoru Glasu Amerike precizirala da se njen stav o liberalizaciji viznog režima za države Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva nije promenio u odnosu na izveštaj koji je tim povodom objavljen u avgustu 2021.
“U tom izveštaju zaključuje se da sve zainteresovane zemlje nastavljaju da ispunjavaju uslove za liberalizaciju viznog režima i napreduju u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka”, navodi se u odgovoru neimenovanog predstavnika Evropske komisije Glasu Amerike – povodom navoda da se zbog nezakonitih boravaka i neosnovanih zahteva za azil državljana Srbije, Albanije, Moldavije, Gruzije i Ukrajine, pokreću rasprave o obustavi bezviznog režima koji važi za te zemlje.
U odgovoru iz Evropske komisije ukazano je da je u dokumentu na koji se pozivaju istaknuto u kojim oblastima je potrebno uložiti napore kako bi se ostvarila poboljšanja.
“Istaknuto je i da bezvizni režim nastavlja da donosi koristi u ekonomskoj, društvenoj i kulturnoj sferi, kako državama Evropske unije, tako i partnerskim državama”, navedeno je u izveštaju Evropske komisije objavljenom u avgustu 2021.
Inače, portal EUobzerver je u tekstu sastavljenom na osnovu uvida u interni dokument izvestio je da zvanične statistike o kriminalu pokazuju da su tokom 2020. Gruzija, Moldavija, Ukrajina, Srbija i Albanija bile među prvih deset zemalja čiji su državljani kršili zakon o strancima.
Prema objavljenim podacima iz internog dokumenta, kada je reč o kršenju nemačkog zakonodavstva koje reguliše to pitanje, prednjače državljani Albanije, sledi Ukrajina, Srbija, Moldavija, pa Gruzija.
Taj medij preneo je i stav nemačke delegacije da bi u slučaju malog ili nikakvog poboljšanja Evropska komisija trebalo da naglasi da je mehanizam suspenzije bezviznog režima realna opcija.
Međutim, kada je o Srbiji reč - navodi izneti u tekstu EUobservera nisu u potpunoj saglasnosti sa ocenama izveštaja na koji se u odgovoru Glasu Amerike pozivala Evropska komisija.
U tom dokumentu, iz avgusta 2021, naznačeno je da je tokom godine nastavljeno sa preduzimanjem mera u vezi sa upravljanjem granicama i migracijama, kao i azila - uključujući i uslove prihvata.
Pohvaljena je i saradnja sa Fronteksom, agencijom Evropske unije za granice. Sa druge strane, zatraženo je veće usklađivanje Srbije sa viznom politikom EU - uz napomenu da usklađenost u tom smislu nije potpuna - rizik od nezakonitih migracija ili bezbednosni rizik za Evropsku uniju.
“Srbija je preduzela mere za primenu preporuka Komisije. Međutim, potrebno je uložiti dodatan trud u područjima integrisanog upravljanja granicama, borbe protiv pranja novca, suzbijanja terorizma te sprečavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala”, precizirano je u zvaničnom dokumentu Evropske komisije iz 2021. godine.
Inače, odluka o viznoj liberalizaciji za građane Srbije doneta je 2009 – čime im je omogućeno da u trajanju od 90 dana putuju i borave u zemljama Šengenskog prostora. Ta odluka nije obuhvatila građane – nosioce pasoša Srbije sa prebivalištem na Kosovu – i do sada se nije promenila, dok sa druge strane Kosovo još nije stupilo u bezvizni režim sa zemljama EU.
U godinama nakon stupanja na snagu bezviznog režima u međunarodnoj javnosti se spekulisalo da bi taj status za državljane Srbije mogao biti ugrožen zbog neusklađenosti srpske politike izdavanja viza sa EU, ali se do sada u tom smislu nije dogodilo ništa konkretno.
Pre ispunjenja uslova za odobrenje vizne liberalizacije građanima Srbije bile su potrebne vize za putovanje u zemlje Šengenskog prostora što je uzrokovalo formiranje dugačkih redova ispred ambasada tih država. To je bilo jedno od obeležja beogradskih ulica tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije.
