Mediji su zabeležili da je tokom nedavne posete Beogradu predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično otpevao na uvo predsedniku Francuske Emanuelu Makronu kosovske pesme, ali je isto tako zabeleženo i da dvojica predsednika tokom dvodnevnog susreta nisu previše vremena i pažnje posvetili zbivanjima na Kosovu.
Makron je tokom posete Srbiji pohvalio srpskog kolegu na "odlukama koje su donete krajem prošle godine, kako bi počeli sa sprovođenjem sporazuma iz Ohrida", i to je manje više bilo sve što je javnost čula u vezi sa Kosovom od dvojice predsednika.
Kada se prošlog petka desio upad kosovkse policije u srpske institucije na severu Kosova, Vučić je već bio na Globalnom bezbednosnom forumu u Pragu, gde se između ostalih sastao i sa evropskim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavom Lajčakom.
Vučić je zatražio konkretnu i nedvosmislenu reakciju Unije i zemalja članica ne samo u osudi najnovijeg nasilja Prištine, već i u sprečavanju takvih poteza i zaštiti Srba.
Poslednjeg dana avgusta premijer Srbije Miloš Vučević je sa ministrom policije Ivicom Dačićem i drugim zvaničnicima bio u selu Rosići u zlatiborskom okrugu na „najvećoj žurci na Balkanu“, a koliko u ponedeljak Vučić je bio u Republici Srpskoj, gde je prisustvovao otvaranju doma zdravlja u Stanarima kod Doboja.
„Srbi sa Kosova i Metohije ostaće na Kosovu i Metohiji“, bilo je jedino što je tom prilikom izjavio o Kosovu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ni predsednica parlamenta Ana Brnabić nije se oglašavala povodom zbivanja na Kosovu– ona se poslednjih dana i nedelja na društvenim mrežama bavi temom kopanja litijuma i optužbama na račun onih koji su protiv otvaranja takvog rudnika u Srbiji.
Sa druge strane, Srbi na severu Kosova koji rade u srpskim institucijama već dva dana pokušavaju da se vrate na posao, što im onemogućava kosovska policija. U međuvremenu su na zgrade postavljene nove table kosovskih institucija.
Po mišljenju Aleksandra Popova, direktora novosadskog Centra za regionalizam, sve što se događa danas praktično je epilog onoga što se dešavalo krajem pretpošle godine, kada je kosovski premijer Aljbin Kurti najavio zamenu registarskih tablica na severu Kosova.
„Setimo se samo onih barikada, protesta koji su zamalo prerasli u oružani sukob, ali ključna poenta je u tome što su tada Srbi napustili institucije, pa i opštine na severu Kosova. Ujedno je 400 policajaca skinulo uniforme. Srbi se nisu vratili u institucije, policajci se nisu vratili u aktivnu službu i to je sve otvorilo put Kurtiju da sada vrši represiju nad Srbima. Dakle, čini se kao da je bio smišljen potez“.
Izražavajući sumnju da je sve to deo nekog smišljenog plana, Popov ukazuje i na blagu reakciju Zapada povodom najnovijih zbivanja na Kosovu, ali i na ćutanje režima u Beogradu.
„To ćutanje prilično je glasno. Imali smo nedavno posetu prvo (nemačkog kancelara Olafa) Šolca, pa posle Makrona, njih dvojice koji su iznedrili taj francusko-nemački plan iz koga je proistekao i Ohridski sporazum i sada tu kao da se igra neka dvojna igra od strane Beograda i ja jedino na taj način mogu da protumačim ćutanje Beograda na ovo što se sada dešava. A onako se burno reagovalo na nešto što je bila čista simbolika – zamena registarskih tablica pre skoro dve godine“.
Politikolog Ognjen Gogić veruje da je ćutanje možda najbolja taktika koju Beograd ima kao mogućnost u ovakvom razvoju događaja. Na osnovu informacija kojima raspolaže, on navodi da Srbima te institucije nisu od prevelikog značaja jer, kako kaže - nisu od nasušne potrebe za život stanovnika na severu Kosova.
„Međutim, taj princip da se stalno upada u neke institucije i da se stalno zatvara nešto što je srpsko njih više uznemirava jer u takvom kontekstu vlada neizvesnost i oni ne znaju šta je sledeće i da li nešto još ozbiljnije može da se desi. Oni su umorni od toga da strepe od nekih akcije Prištine na severu za koje ne znaju zašto se odvijaju i dokle će da dovedu“.
Kako kaže Gogić, Srbi na severu Kosova nisu navikli da ne žive u stabilnom okruženju, ali sada vide da se u potpunosti ukida prisustvo Srbije na severu.
Paralelne institucije će nastaviti da postoje u nekom obliku, pa makar u privatnim kućama, dodaje sagovornik Glasa Amerike i ističe da je možda i bolje da Beograd u ovom trenutku ćuti i ne reaguje na poteze Prištine.
„Kada je Beograd ranije reagovao burnije – u slučaju recimo barikada i dizanja borbene gotovosti – to mu se uvek vratilo kao bumerang i obilo se o glavu i tada su svi govorili kako obe strane doprinose eskalaciji. I tako bi sada neka burna reakcija Beograda bila kontraproduktivna. A i kada se Beograd oglašava – to je uglavnom upućeno domaćoj javnosti i nema značaja na samom Kosovu. Tako da ono što Beograd sada može da radi, odnosno nadam se da već radi, jeste da deluje diplomatskim kanalima i da sa zapadnim partnerima i centrima moći pokušava da ispregovara neku reakciju“, smatra Gogić.
Po mišljenju Aleksandra Popova, očigledno je da se mnogo stvari i poteza vuče iza zavese, daleko od očiju javnosti. Uz podsećanje da su pre dve godine Srbi imali svoje institucije, da su bili u sastavu kosovske policije, on kaže da za sadašnji položaj Srba na severu Kosova veliku odgovornost snosi i Srpska lista, koja je preuzela na sebe da vodi politiku u njihovo ime.
„Kada je raspisan referendum oko toga da li da se raspišu izbori – onda su Srbi bojkotovali to. Mislim da je Srpska lista nanela ogromnu štetu tim potezima koje je vukla, ogromnu štetu pre svega Srbima na severu Kosova. Nije lako ni Srbima u enklavama, ali oni su inkorporirani na neki način. Ja sam skoro obišao sam neke opštine na jugu Kosova gde Srbi imaju i vlast – to je jedan drugi sistem. Ali ovo što se sada dešava na severu Kosova – mislim da je to posledica i delovanja Beograda preko Srpske liste, koja je nanela veliku štetu Srbima“.
S obzirom na to da je van kontrole Prištine u ovom trenutku ostalo školstvo i zdravstvo na severu Kosova, Srbi se, kako kaže Ognjen Gogić, nakon poslednjih događaja boje za sudbinu svojih škola i bolnica i šalju poruke da je vreme da se postave neke granice kako ne bi došlo do udara i na te institucije.
„Ma koliko to zvučalo suludo, ja moram da kažem da me ni to ne bi iznenadilo“, ističe Gogić i dodaje da bi Srbi u tom slučaju ostali bez alternativa u oblastima školstva i zdravstva.
„Oni možda ne bi mogli direktno da „napadnu“ bolnice i škole, ali mogu da izmisle izgovore da negde postoji oružje ili eventualno da te prostorije koriste neke grupe i oni na taj način mogu nešto da pokušaju. Ali generalno se steže obruč i oko škola i bolnica – zabrana uvoza srpske robe i ukidanje dinara je jako otežalo rad tih ustanova i ne bi me začudilo da uslede i neke dodatne akcije kojima bi se još otežao rad škola i bolnica. Ja ne želim da verujem da može da se desi da te institucije Priština zatvori i „plombira“ jer, uostalom – kako objasniti Zapadu da su deca i pacijenti pretnja za bezbednost“.
Na kraju Aleksandar Popov podseća i da je nedavna poseta šefa CIA Vilijama Bernsa Srbiji protekla bez zvaničnog obraćanja Beograda i da je veliko pitanje da li se uz Ukrajinu i Gazu sprema i novo globalno žarište.
„Mislim da direktor CIA Berns nije zalutao na Balkan i slučajno posetio baš Sarajevo, baš Beograd i baš Prištinu. Očigledno da ima već dovoljno nepoznatih, a može da se pojavi još neka nepoznata u toj jednačini, pa ne bi želeli da to bude Balkan. Mislim da je on dao oštra upozorenja našim političkim liderima da se ne igraju i da ne podgrevaju atmosferu ovde na Balkanu da ne bi se slučajno desio onaj scenario koji je Rusija i te kako priželjkivala, a to je da se otvori novo žarište sukoba“.
