Na istorijskom pretresu o klimatskim promenama pred najvišim sudom Ujedinjenih Nacija, male ostrvske države tvrdile su da globalno zagrevanje predstavlja egzistencijalni rizik i da bi zbog toga trebalo da se primene zakoni o ljudskim pravima. Britanija i druge velike ekonomije saopštili su da bi trebalo da važe samo postojeći međunarodni sporazumi. Taj slučaj bi mogao da promeni okvir globalnih pregovora o klimatskim promenama.
Gotovo 100 zemalja učestvovalo je na pretresu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu o klimatskim promenama – što ga je učinilo najvećim slučajem u istoriji tog suda.
Pokrenule su ga male ostrvske zemlje protiv velikih zagađivača i proizvođača fosilnih goriva.
Glavno pitanje, pokrenuto u okviru slučaje, je da li međunarodno pravo obavezuje države da spreče klimatske promene i plate štetu izazvanu ispuštanjem štetnih gasova.
Britanija je tvrdila da samo postojeći klimatski sporazumi – kao što je Pariski iz 2015 – imaju zakonsku važnost.
“Klimatsku krizu mogu da reše samo države koje rade zajedno. Najkonstruktivniji, najkonkretniji, a time i pravno najjači način su pravno obavezujući sporazumi kojima se određuju obaveze država u rešavanju izazova klimatskih promena. Srž globalnog odgovora na klimatske promene je značajan Pariski sporazum", rekao je pred sudijama državni tužilac Velike Britanije, Ričard Hermir.
Male ostrvske i primorske države tvrde da klimatske promene ugrožavaju njihov opstanak i da se zbog toga moraju primenjivati međunarodni zakoni, kao što je zakon o ljudskim pravima.
“Ponašanje odgovorno za ovu egzistencijalnu štetu ne može, ponavljam, ne može biti zakonito po međunarodnom pravu", rekao je državni tužilac Vanuatua, Arnold Kil Lougmen.
Savetodavno mišljenje sudija ima potencijal da promeni okvir pregovora o klimatskim promenama, kažu analitičari.
“Očekuje se da se savetodavnim mišljenjem suda odredi jasna pravna mera i ukloni svaka dvosmislenost oko obaveza zemalja po međunarodnom pravu. A pregovori UN-a će sigurno imati koristi od pravne jasnoće", smatra Elena Kosolapova iz Međunarodnog Instituta za održivi razvoj.
Naučnici navode da klimatske promene uzrokuju ekstremne vremenske uslove širom sveta. Zbog toga su u centru pažnje prava pogođenih zajednica. Sud u Hagu jedan je od tri međunarodna suda od kojih je zatraženo da pruže pravnu jasnoću u pogledu klimatskih promena.
Međuamerički sud za ljudska prava održao je ove godine pretrese u Brazilu i Barbadosu – i očekuje se da će narednih nedelja dati svoje mišljenje o zakonskim obavezama država.
Sudije Međunarodnog tribunala za pomorsko pravo u Hamburgu u Nemačkoj, presudile su u maju da ispuštanje štetnih gasova podleže međunarodnom pravu i da su sve države obavezne da ograniče globalno zagrevanje i zaštite morsku sredinu.
“Ako država ne ispuni tu obavezu, snosiće odgovornost na međunarodnom nivou”, rekao je jedan od sudija Albert Hofman.
Male ostrvske države pozdravile su takvu odluku – tvrdeći da ona osnažuje zakone o klimatskim promenama. Očekuje se da će sudijama trebati još nekoliko nedelja da objave mišljenje suda.
