Nobelovu nagradu za ekonomiju dobiće profesorka Harvarda Klaudija Goldin za studiju koja je pomogla da se prouče razlike pri zapošljavanju u odnosu na pol. Samo proglašenje je i za Nobelov komitet pokazatelj nejednakosti polova: Goldin je tek treća dobitnica nagrade od 93 laureata.
Ona je izučavala koliko žene učestvuju u radnoj snazi u poslednjih 200 godina i dokazala da i pored konstantnog ekonomskog razvoja, i dalje nisu plaćene kao muškarci i da nejednakost i dalje postoji, iako žene stiču više obrazovanje od muškaraca.
"Uvek sam bila optimista. Ali kada pogledam brojke, mislim da se nešto desilo u Americi, da smo mi devedesetih imali najvišu ratu zaposlenih žena na svetu, a sada nije najviša. Moramo da se upitamo, kako se briga o porodici i domu, uklapaju sa tržištem rada i zapošljavanjem", rekla je Goldin za AP.
Njena studija ne nudi rešenja, ali pruža mogućnost onima koji kreiraju politiku da pokušaju da reše problem, navela je ekonomista Randi Hjalmarson, članica Nobelovog komiteta.
"Ona objašnjava uzroke nejednakosti i kako se to menjalo tokom vremena i kako varira u odnosu na razvoj. Stoga, ne postoji jedno rešenje, to je komplikovano pitanje, jer ako ne znate uzroke, određena rešenja neće raditi. Ipak, ako se shvati problem i nazove pravim imenom, moći ćemo da ga bolje rešavamo", rekla je Hjalmarson.
Goldin ima 77 godina i navela je za AP da se ono što se ljudima dešava kod kuće, odslikava i na posao, te da žene često uzimaju poslove koji im omogućavaju da budu pristutne i u kući, samim tim i manje plaćen posao.
Morala je dosta da kopa po podacima, kako bi našla sve za svoje istraživanje, navodi članica Nobelovog komiteta. Za neke delove istorije, jednostavno ne postoje podaci, a čak i ako ih ima, nema podataka o ženama koje rade.
"I kako je Klaudija Goldin prevazišla ovo? Morala je kao detektiv da kopa po arhivama da bi našla izvore i na kreativne načine izmeri nepoznato u jednačini", kaže Hjalmarson.
