Stranački izbori u Sjedinjenim Državama zvanično su završeni proteklog vikenda pobedama demokratskog predsednika Džoa Bajdena u Guamu i na Devičanskim ostrvima.
I Bajden i republikanac Donald Tramp još u martu su imali dovoljno glasova da osvoje nominaciju svojih stranaka čime je otvoren put za istorijsku revanš utakmicu između sadašnjeg i bivšeg predsednika.
Mnogi Amerikanci nisu želeli reprizu 2020, prema anketama javnog mnjenja, a ni Bajden ni Tramp nisu popularni u širokim delovima populacije. Međutim, dvojica kandidata su izgubila ukupno samo tri od više od stotinu stranačkih izbora, što pokazuje da su demokratska i republikanska baza stajale uz Bajdena i Trampa uprkos tome što se obojica suočavaju sa ozbiljnim političkim izazovima - a u slučaju Trampa i četiri krivične optužnice od kojih je jedna dovela do presude - kriv.
I Bajden i Tramp su se suočili sa protestnim glasovima. Dok ti glasovi ni približno nisu izmenili rezultat stranačkih izbora, oni nešto govore uoči novembarskih opštih izbora i već utiču na strategiju kampanje obojice kandidata.
Lake pobede za demokratskog predsednika
Bajden je pobedio na demokratskim kokusima na američkim teritorijama Guam i Devičanska ostrva u subotu. Dobio je 467 od 469 glasova na Devičanskim ostrvima što mu donosi svih sedam delegata te teritorije. Autorka Marijen Vilijamson i "neopredeljeni" su dobili po jedan glas, prema lokalnim zvaničnicima Demokratske partije.
Bajden je prethodno osvojio svih sedam delegata koje donosi Guam. Birači na toj teritoriji ne glasaju direktno za predsedničke kandidate već su izabrali pojedince koji će biti delegati na nacionalnoj konvenciji, a svi su obećali da će podržati Bajdena.
To su bile Bajdenova 53. i 54. pobeda u kampanji na primarnim izborima. Jedini poraz je doživeo od strane relativno nepoznatog kandidata Džejsona Palmera na kokusima u Američkoj Samoi, gde je ukupno zabeležen samo 91 glas.
Bajdenov put ka novoj demokratskoj nominaciji započeo je 2022, kada je predložio da se Ajova i Nju Hempširu preskoče kao tradicionalno prve države u zemlji gde se održava unutarstranačko glasanje, u korist Južne Karoline, koja je odigrala ključnu ulogu u oživljavanju njegove kampanje 2020. Demokratski nacionalni komitet usvojio je novi plan i kalendar izbora, ali je Nju Hempšir, nezadovoljan tom "degradacijom", zakazao svoje primarne izbore 11 dana pre Južne Karoline. Bajden je odlučio da preskoči stranačke izbore u Nju Hempširu umesto da prekrši nova stranačka pravila za koja se zalagao. Umesto toga, njegove pristalice su pokrenule uspešnu kampanju gde su dopisivale njegovo ime, i tako ga poštedele moguće neprijatnosti da godinu započne gubeći izbore na kojima nije ni mogao da učestvuje zbog sopstvene inicijative.
Nakon što je Robert F. Kenedi Junior odustao od kratke kampanje koju je vodio kao demokrata na stranačkim izborima, da bi na opštim izborima bio kandidat treće strane, Bajden nije naišao na veći izazov od strane svojih protivkandidata - Vilijamson, Palmera, kongresmena Dina Filipsa ili bilo kojeg drugog od šačice demokrata čija su se imena pojavljivala na glasačkim listićima širom zemlje.
Veliki broj republikanaca nije uspeo da zaustavi Trampa
Sezona republikanskih stranačkih izbora je okončana 4. juna, pošto su republikanci sa Guama i Devičanskih ostrva svoje izbore obaviili raniije ove godine. Tramp je pobedio na svim osim dva takmičenja 2024 - stranačkim izborima u Vašingtonou, i Vermontu, gde je pobedila bivša ambasadorka u UN, Niki Hejli.
Tramp je kampanju za povratak u Belu kuću počeo sredinom novembra 2022, kada su ga mnogi republikanci okrivili za slab rezultat stranke na izborima na sredini predsedničkog mandata samo nekoliko dana ranije. Od tada, republikanski birači su u velikoj meri stali iza bivšeg predsednika, čak i nakon što je optužen u četiri federalne i državne krivične istrage a većina njegovih rivala u borbi za nominaciju nije bila sklona da ga kritikuje veći deo godine.
U januaru je ostvario prvu veliku pobedu na kokusima u Ajovi, koji su ostali prvo takmičenje na kalendaru republikanaca, a usledila je i pobeda na primarnim izborima u Nju Hempširu, gde se Niki Hejli nadala da će joj glasovi umerenih republikanaca i nezavisnih birača doneti neočekivanu pobedu. Tramp je ostvario i simboličnu pobedu u Nevadi, gde se nije ni pojavio na glasačkom listiću ali su njegovi birači podržali opciju "niko od ponuđenih kandidata" na glasačkom listiću pre nego da glasaju za Hejli.
Hejli je ostala i poslednji veći protivkandidat Trampu, dok nije obustavila kampanju posle razočaravajućih rezultata na "super utorak". Među drugim republikancima koji su se takmičili protiv Trampa bili su guverner Floride Ron Desantis, senator Tim Skot iz Južne Karoline, preduzetnik Vivek Ramasvami i Majk Pens, bivši potpredsednik.
Značaj protestnih glasova
Bajdenov glavni rival na primarnim izborima pojavio se u vidu organizovanih kampanja u nekoliko država da se glasa kao "neopredeljen", u znak protesta zbog njegove podrške Izraelu u ratu protiv Hamasa.
Širom 24 države i u prestonici Vašingtonu, različiti oblici opcije "neopredeljeni" osvojili su više od 793.000 glasova. Kampanja je vrhunac doživela u Mičigenu gde je skoro 102.000 birača izabralo tu opciju. Najveći procenat "neopredeljenih" glasova zabeležen je na Havajima - 29% - iako se on svodio na samo 463 glasa. Kampanja je nastavljena sve do kraja stranačkih izbora a "neopredeljeni" su dobili između 8 i 10% glasova na poslednja četiri stranačka takmičenja ove godine gde je opcija postojala na glasačkom listiću.
Nakon što je postao verovatni kandidat, Tramp se suočio sa protestnim glasanjem republikanskih birača u vidu glasova za Niki Hejli. Na 21 takmičenju održanom od kada se povukla iz trke, ipak je osvojila više od 1,3 miliona glasova. Dobila je više od 20% glasova iako nije bila kandidat u Merilendu i Indijani, i više od 15% glasova u državi Vašington, Nebraski, Arizoni, Pensilvaniji i Kanzasu. Uz to, nešto manje od 49.000 glasača u sedam država glasalo je u nekoj formi za "neopredeljene".
Neposredna posledica takvih protestnih glasova na primarnim izborima je da su obe kampanje počele da ulažu napore da pridobiju birače razočarane drugim kandidatom i da ih privuku u svoj tabor. Trampova kampanja je, na primer, počela da se obraća američkim Arapima u Mičigenu, dok se Bajdenova kampanja usmerila ka umerenim republikancima.
