Lučki radnici od Mejna do Teksasa počeli su u utorak rano ujutro štrajk marširajući zbog plata i automatizacije, u protestu koji bi mogao ponovo da podstakne inflaciju i izazove nestašicu robe ako bude potrajao duže od nekoliko nedelja.
Ugovor između luka i oko 45.000 članova Međunarodnog udruženja lučkih radnika (ILA) istekao je u ponoć i iako je bilo obajavljeno da je u razgovorima u ponedeljak postignut napredak, radnici su stupili u štrajk. Prekid rada koji pogađa 36 luka je prvi štrajk sindikata od 1977. godine.
Radnici su počeli da marširaju u koloni u znak protesta u luci Filadelfija nešto posle ponoći, hodajući u krug na železničkom prelazu ispred luke i skandirajući "Nema posla bez fer ugovora".
Sindikat je postavio transparente na bokove kamiona sa natpisom: "Automatizacija šteti porodicama: ILA predstavlja zaštitu posla".
U Port Hjustonu, koji se nalazi u centralnoj vremenskoj zoni sat iza istočne obale, najmanje 50 radnika okupilo se ispred luke sa natpisima "Nema rada bez fer ugovora". Činilo se da su spremni da počnu da protestuju. Radnici su pokazali saopštenje ILA o štrajku rekavši da su poslodavci odbili da pravedno obeštete radnike.
"ILA se bori za poštovanje, uvažavanje i pravičnost u svetu u kojem su korporacije čvrsto odlučne da zamene vredne ljude automatizacijom", navodi se u saopštenju. "Roboti ne plaćaju poreze i ne troše novac u svojim zajednicama".
Američka pomorska alijansa, koja zastupa luke, saopštila je u ponedeljak uveče da su obe strane povukle svoje prethodne ponude za plate, a kada su protesne kolone porasle nešto posle ponoći, bilo je očigledno da dogovor nije postignut.
Uvodna ponuda sindikata u pregovorima bila je povećanje plata za 77 odsto tokom šestogodišnjeg trajanja ugovora, a predsednik Harold Daget je rekao da je neophodno nadoknaditi inflaciju i godine malih povišica. Članovi ILA zarađuju osnovnu platu od oko 81.000 dolara godišnje (6.750 mesečno, bruto), ali neki mogu zarađivati i preko 200.000 dolara godišnje (16,6 hiljada dolara) uz puno prekovremenog rada.
Ali u ponedeljak uveče, Alijansa je saopštila da je povećala svoju ponudu na povećanje o 50 odsto tokom šest godina i obećala da će zadržati ograničenja automatizacije procesa rada iz starog ugovora. Sindikat želi potpunu zabranu automatizacije. U tom trenutku nije bilo jasno koliko su udaljene dve strane.
"Nadamo se da bi nam ovo moglo omogućiti da u potpunosti nastavimo kolektivno pregovaranje oko ostalih otvorenih pitanja u nastojanju da postignemo sporazum", rečeno je tada u saopštenju Alijanse.
Sindikat nije odgovorio na zahteve za komentar razgovora u ponedeljak uveče, ali je ranije tokom dana saopštio je da su luke odbile zahteve za poštenim ugovorom i da se čini da je Alijansa namera da stupi u štrajk. Dve strane nisu vodile zvanične pregovore od juna.
Alijansa je saopštila da su u njenoj ponudi utrostručeni doprinosi poslodavaca za penzione planove i ojačala opcije zdravstvene zaštite.
Tokom dana u ponedeljak, neke luke su se već spremale za štrajk. Luka Virdžinija, na primer, bila je u procesu prestanka rada. Prihvatili su poslednji ulazni voz za isporuke u 8 ujutro, zatvorili svoje kapije za ulazne kamione u podne i zahtevali da brodovi krenu do 13 časova. Teretni poslovi su obustavljeni u 18 časova.
"Mi se radimo baš ono što bismo uradili da se pripremamo za mogući udar uragana", rekao je za Asošijeted pres Džo Haris, portparol luke. "I vratićemo se u mrežu baš kao što bismo se oporavljali od uragana. Imamo iskusan tim. Ovo smo radili u prošlosti".
Stručnjaci za lanac snabdevanja kažu da potrošači neće primetiti neposredan uticaj štrajka, jer se većina prodavaca skladišti robu, zahtevajući isporuke unapred u okviru priprema za prodaju praznčnih poklona.
Međutim, ako potraju duže od nekoliko nedelja, obustava rada bi značajno ugrozile nacionalni lanac snabdevanja, što bi potencijalno dovelo do viših cena i kašnjenja u robi koja stiže do domaćinstava i preduzeća.
Štrajk bi mogao tako da primora kompanije da plaćaju otpremnicima za kašnjenja i da prouzrokuje da neka roba stigne sa zakašnjenjem na vrhuncu praznične šoping sezone – što će potencijalno uticati na isporuku gotovo svega, od igračaka ili veštačkih jelki do automobila, kafe i voća.
Štrajk će verovatno imati skoro neposredan uticaj na snabdevanje kvarljivim uvoznim proizvodima poput banana, na primer. Luke pogođene štrajkom obrađuju 3,8 miliona metričkih tona banana svake godine, ili 75 odsto nacionalne ponude, prema Američkoj federaciji poljoprivrednih biroa.
To bi takođe moglo da ugrozi izvoz iz luka na istočnoj obali i stvori saobraćajne gužve u lukama na zapadnoj obali, gde radnike predstavlja drugi sindikat. Železnice kažu da mogu da pojačaju svoje kompizicije kako bi prevezle više tereta sa zapadne obale, ali analitičari kažu da ne mogu da nadomeste teret koji se prevozi na istoku.
"Ako se štrajkovi nastave, oni će izazvati ogromna kašnjenja u lancu snabdevanja, efekat talasa koji će se bez sumnje preokrenuti u 2025. i izazvati haos u celoj industriji", primetio je Džej Dokija, osnivač kompanije za upravljanje lancem snabdevanja i logistiku Pro3PL.
Dđej-Pi Morgan je procenio da bi štrajk koji zatvara luke na istoku i obali Meksičkog zaliva mogao da košta privredu od 3,8 do 4,5 milijardi dolara dnevno, pri čemu bi se deo toga oporavio vremenom nakon što se normalno poslovanje nastavi.
Štrajk se događa samo nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora i mogao bi da postane faktor ako dođe do nestašica. Trgovci na malo, dobavljači auto-delova i uvoznici proizvoda nadali su se nagodbi ili da će predsednik Džo Bajden intervenisati i prekinuti štrajk koristeći Taft-Hartlijev zakon, koji mu omogućava da traži period hlađenja od 80 dana.
Ali tokom razgovora sa novinarima u nedelju, Bajden, koji je radio na sudskom procesuiranju sindikalnih glasova za demokrate, rekao je "ne" kada su ga pitali da li planira da interveniše u potencijalnoj obustavi rada.
Zvaničnik Bele kuće rekao je u ponedeljak da je po Bajdenovom uputstvu administracija u redovnoj komunikaciji sa ILA i Alijansom kako bi pregovori napredovali. Predsednik je naložio šefu kabineta Džefu Zientsu i direktoru Nacionalnog ekonomskog saveta Laelu Brejnardu da sazovu članove odbora Alijanse u ponedeljak popodne i podstaknu ih da reše spor pošteno i brzo — na način koji doprinosi uspehu brodarskih kompanija poslednjih godina i doprinosima sindikalnih radnika.
