Boravkom na Kosovu u četvrtak i petak, direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns okončao je višednevnu posetu regionu Zapadnog Balkana tokom koje je obišao i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.
Imajući u vidu rusku agresiju na Ukrajinu i sukob na Bliskom istoku, ne može se reći da se očekivao boravak visokog američkog zvaničnika na području Zapadnog Balkana.
Posle odlaska deluje da je ostalo mnoštvo nepoznanica o Bernsovoj poseti ovom delu sveta.
Pre svega treba reći da BiH i Kosovo nisu krili detalje Bernsove posete - zna se sa kim je razgovarao i u Sarajevu i u Prištini, manje-više se zna i o čemu su vođeni razgovori, pa se može naslutiti i ko je kome šta rekao.
S druge strane, poseta Beogradu ostala je u potpunosti obavijena velom tajne - od detalja da niko u Srbiji nije ni potvrdio Bernsovu posetu, do važnijih pitanja o tome s kim je i o čemu šef CIA razgovarao u Beogradu.
„Vrlo je simptomatično to ćutanje - imamo snimke iz Sarajeva, imamo snimke Bernsa u Prištini, u Beogradu ne da nema snimka, nego nema ni reči. Čak je paradoksalno da državna agencija Tanjug obaveštava o Bernsovom dolasku citirajući Radio Slobodnu Evropu. Očigledno da se radi o orkestriranom ćutanju i onda možemo da postavimo pitanje zašto se tako upadljivo ignoriše boravak jednog od najviših američkih zvaničnika u Beogradu poslednjih godina“, kaže spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
Iako nisu saglasni u ocenama svih detalja Bernsove posete Zapadnom Balkanu, sagovornici Glasa Amerike podudaraju se u stavu da se onima koji su u ime Srbije razgovarali sa direktorom CIA nisu mnogo svideo ishod razgovora.
„To onda ukazuje da sigurno zvaničnici u Beogradu nisu zadovoljni rezultatima tih razgovora, jer da jesu i te kako bi to podelili sa javnošću u Srbiji. I sad nama, javnosti u Srbiji, ostaje da nagađamo u kom smeru i koje su poruke koje je Berns uputio zvaničnicima u Beogradu. U svakom slučaju zabrinjava činjenica da se za sada zvaničnici iz Beograda ne oglašavaju oko tog razgovora - to ukazuje da su najverovatnije poslate neke ultimativne poruke u pogledu krize i u BiH i na Kosovu i Metohiji“, kaže general Momir Stojanović, penzionisani direktor Vojne bezbednosne agencije (VBA) u razgovoru za Glas Amerike.
Jakšić podseća da predsednik Srbije Aleksandar Vučić voli da pohvali sa kim se sastao, da to stavi i na svoj Instagram nalog, pa čak i da se pohvali ako je nekom od svojih sagovornika nešto „sasuo sve u lice“. Za razliku od takvih događaja, susret sa Bernsom je ostao potpuno van očiju javnosti, ističe Jakšić.
„Ovoga puta, prvo ne znamo da li se uopšte sastao sa Bernsom, a bilo bi više nego normalno da se predsednik Srbije sastane sa šefom CIA. Ali i mimo toga mi svakako znamo da je njemu preneto ono što je bilo tokom razgovora sa zvaničnim domaćinom, a to je šef BIA Vladimir Orlić. I tu su sigurno postavljena mnoga neprijatna pitanja na koje srpske vlasti ne žele javno da se izjašnjavaju“, kaže on.
Jakšić se vraća i na slučaj kada su ruske obaveštajne službe obavestile srpski državni vrh da se u Beogradu sprema navodni državni udar i da se predsednik Vučić hvalio tim informacijama.
Zbog čega Beograd nema isti odnos i prema američkoj obaveštajnoj agenciji, pita se taj spoljnopolitički novinar.
„Da li predsednik Srbije, ako je želeo tako da veruje ruskim službama, da li je spreman da poveruje šefu CIA, koji mu je sigurno preneo u Beogradu da niko, ni SAD, ni Zapad ne rade na rušenju srpskog režima, ni predsednika lično. Prema tome, ti odgovori, koji bi morali da budu javni, uskraćeni su, pre svega, čini mi se zato što bi sama činjenica da predsednik Srbije razgovara sa šefom CIA, koja se godinama proglašava za glavnog zaverenika protiv Srbije, da bi jedan takav susret bio nepopularno primljen u značajnom delu srpske javnosti, navodi Jakšić.
Kada govori o Bernsovoj poseti Prištini i delom u Beogradu, Momir Stojanović kaže da je prilično jasno šta su bile glavne teme tih razgovora - od trenutno najaktuelnijeg pitanja otvaranja mosta u Mitrovici.
„Pretpostavljam da će sa vlastima u Prištini tema biti i dijalog, odnosno odmrzavanje briselskog dijaloga između Beograda i Prištine. Mislim da će imati i bezbednosnu konotaciju, s obzirom da čujem da će se sa njim sastati i šef obaveštajne službe Kosova i ministar unutrašnjih poslova Kosova, tako da će tu biti i jedan spektar pitanja vezanih za bezbednosne izazove, rizike i pretnje u ovom delu Evrope“, kaže Stojanović.
Prema mnogim mišljenjima, u Srbiji je ključ Bernsove posete Balkanu bila Bosna i Hercegovina i nestabilnost koja tamo postoji. Bivši prvi čovek Vojnobezbednosne agencije (VBA) ističe da kada se govori o BiH, Amerika budno prati šta se tamo događa i želi da se reše tamošnji problemi.
„Tu pre svega mislim i na probleme u zemlji i na one u vezi sa poštovanjem Dejtonskog sporazuma, onda neke najave lidera Republike Srpske da ukoliko se nastavi sa urušavanjem Dejtonskog sporazuma, da se razmišlja o odvajanju iz BiH. To su sve pitanja koja potencijalno, uključujući i ovo dešavanje na Kosovu, mogu predstavljati u najmanju ruku nepredvidive događaje. A to ipak nije u interesu SAD“, smatra Stojanović.
O tome kako se i o čemu razgovaralo u BiH moglo se naslutiti i iz obajve predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na mreži Eks - da nikada nije postojala želja za secesijom.
"Republika Srpska nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH shodno Dejtonskom sporazumu i secesija nikada nije bila naša politika. Ali Republika Srpska ima pravo na političku borbu za svoj status, shodno slovu Dejtonskog sporazuma", poručio je Dodik.
„Kad se govori o srpskom korpusu na prostoru Zapadnog Balkana nažalost brojne su verbalne ishitrene poruke koje se kasnije revidiraju, pa i kod gospodina Dodika. Ja lično mislim da je to pogrešno i da ne treba izazivati takvim zapaljivim izjavama tenzije, ali da treba istrajavati na poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Nažalost, svedoci smo da se taj sporazum sve više kruni i da se sve više pravi unitarna BiH, što svakako ne odgovara srpskom narodu i BiH“, kaže Momir Stojanović.
I Boško Jakšić ocenjuje da je za Ameriku najveći izazov na Zapadnom Balkanu Bosna i Hercegovina, najviše zbog delovanje Milorada Dodika i njegovih veza sa Moskvom.
„Bosna je ta koja je najdirektnije suočena sa destabilizujućim pokušajima Rusije na Zapadnom Balkanu i po onom što znamo da je Berns rekao u Sarajevu, njegova upozorenja su bila očigledno veoma oštra, a pre svega su se odnosila na Dodika koji godinama omalovažava i Dejtonski proces i visokog predstavnika. Oštrina tih upozorenja očito može da se meri i po Dodikovom promptnom reagovanju odmah posle Bernsove posete, gde je pokušao na neki način da se umili i da kaže – ne, ja ne stojim iza secesionizma“, kaže Jakšić.
Tu se postavlja i pitanje da li je Berns osim Sarajevu, Beogradu i Prištini na neki način poslao poruku i Moskvi. I dok Momir Stojanović smatra da Berns to nije učinio i da se, kako smatra, preuveličava ruski uticaj na Zapadnom Balkanu, Boško Jakšić veruje da je jedna od adresa kojoj se visoki američki zvaničnik obraćao upravo bila - Moskva.
„Prvi motiv Bernsove posete i ove mini turneje regionom jeste blokada ruskih interesa. I jasno da i sama poseta šalje taj signal. Direktno je sigurno saopšteno i u razgovorima i u Sarajevu, i u Beogradu. Za Prištinu već nema tih povoda, ali svakako da će sada u Moskvi razmišljati i nije neobično da je odmah, dok je Berns još bio u Beogradu, da je Vučić primio ruskog ambasadora koji je svakako bio veoma zainteresovan da čuje šta to Amerikanci imaju da kažu na ono što se ovde naziva bratska saradnja. Da, ovo je direktna poruka Vašingtona Moskvi da drži prste barem malo dalje od Zapadnog Balkana“, ukazuje za Glas Amerike spoljnopolitički analitičar i dugogodišnji novinar Boško Jakšić.
