Nakon što je prošle nedelje učestvovao na ekonomskom forumu na krajnjem istoku Rusije, potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vulin ponovo je u poseti toj državi. Posle Vladivostoka, odakle je zajedno sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom poslao poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da učestvuje na samitu zemalja BRIKS-a, Vulin se u ponedeljak u Moskvi sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergejom Šojguom, a planirano je i njegovo učešće na sastanku visokih predstavnika za bezbednost zemalja BRIKS-a.
I dok Vučić izbegava direktan odgovor na pitanje hoće li ići na samit BRIKS-a i hoće li se sastati sa Vladimirom Putinom, Aleksandar Vulin nastavlja da posećuje Rusiju, zbog čega su mnogi u Srbiji su spremni da postave pitanje da li potpredsednik vlade vodi neku sopstvenu spoljnu politiku.
Međutim, poznavaoci ovdašnjih političkih prilika ne veruju u mogućnost da Vulin vodi neku svoju politiku, a programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić smatra da je u ovom slučaju potpredsednik vlade praktično oficir za vezu dva predsednika:
„S obzirom da trenutno predsednik Vučić zbog reputacione štete ne može da ima direktne odnose sa Vladimirom Putinom i sa Rusijom, sa njihovim zvaničnicima, Vulin kao osoba koja ima kontakte u Rusiji i koja tamo ima ima i neku političku težinu, je na neki način oficir za vezu između vlade Srbije i vlasti u Srbiji sa vlastima u Rusiji. Kao ličnost koja je na crnoj listi SAD i nema šta da izgubi u tom smislu, to daje toj ličnosti težinu u okviru – prvenstveno Rusije“, kaže Milić.
Uz podsećanja da su odnosi Srbije i Rusije trenutno u padu – u smislu ekonomske razmene i pokušaja Srbije da izvrši energetsku diverzifikaciju, dok sa druge strane kupuje vojne avione iz Francuske, Milić veruje i da u Moskvi vide promenu raspoloženja u Beogradu:
„Mislim i da je Rusija svesna da ti odnosi moraju biti u padu zbog pozicije Srbije geografske, ekonomske, tako da bih rekao da je on suštinski neko ko prenosi poruke iz Srbije i ko prima poruke iz Rusije na tom nivou. A deluje da Vulinu ta uloga zbog njegovih afiniteta i odgovara. Jer tu poslova nekih velikih preostalih i nema puno – u smislu da Srbija jeste država koja nije uvela sankcije Rusiji, jeste država koja i dalje nije nacionalizovala imovinu Gasproma u Srbiji. Ali i da je država koja smanjuje zavisnost energetsku od Rusije, smanjuje zavisnost u vojnoj sferi, u krajnjoj liniji to je država koja preko posrednika naoružava granatama Ukrajinu“, nastavlja Milić.
Slično razmišlja i bivši diplomata, danas član stranke Srce Duško Lopandić, koji u razgovoru za Glas Amerike kaže da vidi Vulina kao „devojku za sve“ u odsnosima sa Rusijom i da novi narativi Beograda imaju dva cilja:
„Jedan je da se domaćoj, srpskoj javnosti pošalje poruka da je proruska, da je vlast i dalje u dobrim odnosima sa Rusijom. I druga prema samoj Rusiji, gde vlast nastoji da izbegne eventualne pokušaje destabilizacije od strane Rusije. Tako da u tom smislu Vulin je iskren rusofil, nikad to nije krio, on je antizapadnjak, on je kao što znamo i na listi sankcija SAD, što nije smetalo Vučiću da ga postavi za potpredsednika“, ističe Lopandić i dodaje da to, kako se čini ne smeta previše ni Vučićevim zapadnim partnerima.
On takođe primećuje veliku razliku između narativa, sa jedne i realne spoljne politike koju Srbija i Aleksandar Vučić vode poslednjih meseci:
„Znamo da oni mnogo pričaju recimo o tome da nisu uvedene sankcije Rusiji, a sa druge strane znamo da su ogromne isporuke naoružanja Ukrajini učinjene, kao što su i neke druge operacije za podršku energetskom sektoru itd. I kad na to dodamo ove stvari vezane za kupovinu francuskih aviona, ili sad ovaj veliki posao za režim koji je vezan za eksploataciju litijuma, koji je opet povezan za saradnju sa EU i Nemačkom – dakle to već pokazuje koja je realna spoljna politika u odnosu na narativ“, nastavlja Lopandić i podseća da je Vulin u nedavnom razgovoru sa Putinom govorio o Srbiji i Rusiji kao zemljama koje su saveznice, iako se to savezništvo sve manje vidi.
Na pitanje u čemu je tajna višedecenijskih dobrih odnosa Vulina i Vučića, Dimitrije Milić ističe da se, sa jedne strane to može objasniti „upotrebnom vrednošću“ Vulina za odnose sa Rusijom:
„A drugi element je lojalnost i dugogodišnji odnosi. Jer Aleksandar Vulin je bio jedan od prvih koji je još 2009-2010 godine vodio intenzivnu kampanju protiv tadašnje vlasti Demokratske stranke kao lojalan koalicioni partner SNS. Do sada nije menjao tu lojalnost, njegove poruke nisu išle kontra onih poruka i interesa koje možemo čuti od predsednika. Tako da pretpostavljam da je to kombinacija lojalnosti i odnosa koji postoje sa Rusijom, a koji očigledno imaju praktičnu primenu u nekim situacijama“.
Kako kaže Duško Lopandić u razgovoru za Glas Amerike, Vulin je već dugi niz godina osoba od velikog poverenja Aleksandra Vučić i time se može objasniti i karijera sadašnjeg potpredsednika vlade Srbije:
„On je promenio tri vrlo značajna mesta u samoj vladi Srbije, pa je bio šef BIA, a istovremeno je čini se, sam sebi dodavao neke od funkcija – kako se u šali kaže – neformalni ministar za odnose prema Hrvatskoj, odnosno za vređanje Hrvatske ili nekih manjina u Srbiji itd. Ali sve je to deo političkog folklora koji je formiran u galaksiji naprednjačke vlasti, gde se šalju različite poruke, gde se i međunarodna, a posebno unutrašnja javnost zbunjuje i vodi ta politika kako na engleskom kažu – catch all - što znači "zahvati sve“, naglašava Lopnadić i primećuje da ta politika ima svoju cenu koja se u slučaju Srbije očitava sve manjim šansama da nastavi proces priključenja EU.
S obzirom da je premijer Miloš Vučević najavio skoru rekonstrukciju tek stvorene vlade Srbije, pitanje je da li će i za Aleksandra Vulina biti mesta u njoj. Dimitrije Milić veruje da će, i u slučaju da ne bude više član vlade, Vulin uspeti da preživi i bez te funkcije.
„Samo je naravno pitanje da li će neka druga ličnost obavljati tu istu funkciju ukoliko on ne preživi. U smislu da ipak mora da postoji neko ko može da vrši oficijelnu komunikaciju sa Rusijom u delikatnoj situaciju, a da svi relevantni zvaničnici, bilo premijer ili predsednik ne ulaze u reputacionu štetu Zapada“, zaključuje Milić.
