Predsednik Džo Bajden će u utorak održati svoj poslednji govor u Generalnoj skuštini Ujedinjenih nacija u svojstvu predsednika SAD. Dok se bude obraćao Generalnoj skupštini i sastajao sa drugim svetskim liderima u Njujorku, glavno pitanje će biti sukob na Bliskom istoku i njegovi potezi u tom pogledu.
Bajden će se obratiti stotinama svetskih lidera koji se okupljaju svake godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (GSUN). Govor će održati u veoma važnom trenutku, izjavila je američka ambasadorka u UN.
“Kažemo to svake godine, ali ovo zasedanje Generalne skupštine se održava u ključnom trenutku punom izazova. Spisak kriza i sukoba koji zahtevaju pažnju i akciju samo raste i raste", rekla je Linda Tomas Grinfild.
Na vrhu tog spiska je situacija u Gazi. Po tom pitanju američka pozicija nije u skladu sa stavom ostatka Generalne skupštine UN, koja je prošle nedelje velikom većinom glasova usvojila rezoluciju kojom se zahteva da Izrael okonča okupaciju palestinske teritorije u narednih 12 meseci.
Sjedinjene Države su bile među 14 zemalja koje su glasale protiv što je, kako je kazala ambasadorka Tomas Grinfild, u skladu sa protivljenjem Vašingtona "jednostranim merama koje podrivaju izglede za rešenje o dve države."
Analitičari očekuju da Bajden govori o svojoj podršci Izraelu i Ukrajini tokom ovogodišnjeg obraćanja. Ističu da su ta dva sukoba veliki izazov na kraju Bajdenovog predsedničkog mandata.
Džim Kesler, iz organizacije Treći put kaže da "u vezi sa Bliskim istokom, to je pitanje “kako sprečiti da sukob izmakne kontroli i preraste u regionalni rat”? Niko ne zna šta će se tu dogoditi."
Jedna stvar je jasna. Kako se sukob približava prvoj godišnjici, veruje se da je skoro 100 talaca i dalje u Hamasovom zarobljeništvu. Bela kuća kaže da je njihov povratak glavni prioritet, i ključni stub dogovora o zaustavljanju borbi između Izraela i ekstremista iz Hamasa.
Kesler ističe da će brojni lideri toplo pozdraviti Bajdena tokom njegovog govora na skupštini, s obzirom da je iskoristio svoj predsednički mandat za obnovu saveza i ponovno uspostavljanje globalnih normi.
“Mnoge zemlje su mu naklonjene. Naravno, ima i nekih koje nisu", kaže Kesler.
Predsednik Bajden će se generalnoj skupštini obratiti u utorak.
Ko se još obraća od svetskih lidera?
Generalna debata u okviru GSUN počinje u utorak i trajaće šest dana.
Tradicija je da se prvi na sednici obrati Brazil, a razlog tome je što je predstavnik te zemlje prvi ustajao i odlazio za govornicu kada su ostali bili neodlučni da to urade, u prvim godinama održavanja GSUN.
Pošto je zemlja domaćin, sa sedištem UN u Njujorku, druga se obraća Amerika.
Odatle lista ide maltene po redosledu prijavljivanja. Pravilo je da predsednici imaju prioritet, pa za njima idu zamenici, prinčevi, premijeri, ministri i drugi niže rangirani članovi delegacija.
Na ovogodišnjoj GSUN učestvovaće 87 šefova država, troje zamenika predsednika, dvoje prinčeva, 45 premijera, 45 ministara i četvoro niže rangiranih šefova delegacija.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski će se obratiti Generalnoj skupštini u sredu. Ruski predsednik Vladimir Putin i inače ne dolazi na GSUN, već to čini ruski šef diplomatije Sergej Lavrov koji nije bio u Njujorku od 2015. godine. On bi trebalo da se obrati subotu, 28. septembra.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji dugo optužuje UN da su nastrojene protiv Izraela, i palestinski predsednik Mahmud Abas govoriće na GSUN u četvrtak.
Prema aktuelnom rasporedu govornika, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se u utorak, a potpredsednik Vlade Crne Gore Filip Ivanović bi trebalo da se obrati u petak.
Koliko dugo traju govori i šta će biti teme?
Od lidera je zatraženo da se dobrovoljno drže limita od 15 minuta za govornicom.
Jedan od najdužih govora održao je kubanski lider Fidel Kastro 1960. godine, kada je govorio četiri i po sata. Moamer Gadafi, nekadašnji libijski lider, govorio je duže od sat i po 2009. godine.
Svake godine GSUN ima određenu temu kojoj je posvećena. Lideri se obično kratko osvrnu na to u svojim govorima, da bi onda nastavili da pričaju šta hoće.
Ove godine, tema je "Nikog ne izostavljamo: Zajednički rad na unarpeđenju mira, održivog razgova i ljudskog dostojanstva za sadašnje i buduće generacije".
Ali, verovatno je da će glavne teme biti rat u Gazi, rat u Ukrajini, klimatske promene i reforma Saveta bezbednosti UN - na šta se očekuje da pozovu afričke zemlje, Nemačka, Indija, Japan i Brazil.
O tome se već godinama govorilo u UN, posebno posle početka rata u Ukrajini jer Rusija, kao stalna članica, ima pravo veta u tom telu i može da blokira rezolucije. SAD su takođe na meti kritika jer štite Izrael od eventualnih odluka SB.
Predlog za reformu uključuje i dodavanje više stalnih članica koje imaju pravo veta. Za sada, pravo veta imaju SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska. Svaka promena tela UN zahteva i promenu Povelje, za šta je potrebna dvotrećinska većina u GSUN.
