Grupa američkih plastičnih hirurga radi u Ukrajini od početka ruske invazije. Oni pomažu ranjenim vojnicima i civilima da se oporave od ratnih povreda.
Doktor Roman Bukačevski nije video svoju rođaku Oksanu već 24 godine. Tada su se zajedno slikali, kod spomenika ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku u centru Lavova.
Bukačevski je sin ukrajinskih imigranata koji su napustili svoju domovinu posle Drugog svetskog rata. On je plastični hirurg iz Kalifornije, ali je napustio svoju privatnu kliniku da bi otišao u Ukrajinu nakon što je Rusija napala tu zemlju. To je bio tek drugi put da je bio tamo.
On radi već 31 godinu, ima privatnu praksu i kaže da nikada nije video takve povrede ranije, jer u Americi nema rata.
Za doktora Stivena Ortena, ovo je četvrto putovanje u Ukrajinu od početka ruske invazije u februaru 2022, a već je planirao još dva putovanja u 2023.
“Traumatske povrede koje smo videli su jedinstvene za nas. Videli smo male povrede, možda pucanj u lice, ali ovde smo videli eksplozije koje izazivaju veliku štetu", kaže Orten.
Your browser doesn’t support HTML5
Pomoć američkih plastičnih hirurga povređenim Ukrajincima
Bukačevski je stigao u Lavov zajedno sa još osam plastičnih hirurga iz Sjedinjenih Država, od kojih su trojica ukrajinskog porekla. Orten je takođe ubedio doktora Džejmsa Suena da mu se pridruži. Suen je jedan od najboljih hirurga u SAD. Bio je jedan od ličnih lekara bivšeg predsednika Bila Klintona tokom njegove administracije.
“To je bila prilika da dođemo i pomognemo, a da ne budemo u velikoj opasnosti. Mnogi iz moje porodice, prijatelji i pacijenti, svi su rekli: ’Ne možeš da ideš u Ukrajinu; potreban si nam ovde’. Ali ja sam rekao: ’Mislim da sam potrebniji u Ukrajini nego ovde gde sam’", objašnjava doktor Suen.
Američki hirurzi su operisali 15-oro dece sa teškim opekotinama i oštećenjima lica tokom jednonedeljnog boravka. Trogodišnjem Rostislavu je trebala hitna plastična operacija prsta nakon opekotina i lošeg lečenja. Pre osam meseci, Rostislav je izgubio oca u ratu, a njegova majka Marina Lavrik prisetila se kako on nije ni znao da mu je otac u ratu.
"Rekli smo mu da je otišao na posao. A, tek kasnije, kada su doneli telo... bilo je teško", kaže ona.
“Jedan od očeva plastične hirurgije je rekao: ’Nauka o uništenju je daleko ispred nauke o lečenju’. Zato se trudimo da damo sve od sebe, ali naše metode lečenja ne mogu biti tako dobre kao uništenje koje se dešava", ukazao je doktor Stiven Orten.
Ali lečenje traje zauvek. Za rat u Ukrajini, svi oni se nadaju da će se uskoro završiti.