Marko Đurić: Odnosi Srbije sa Rusijom ne pobuđuju nepoverenje i podozrenje Sjedinjenih Država

„Nisam primetio da postoji neka vrsta nepoverenja ili podozrenja zbog multivektorske politike Srbije”, istakao je ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić za Glas Amerike – odgovarajući na pitanje da li bliska politička i vojno-tehnička saradnja sa Rusijom, Belorusijom i Kinom otežava bilateralne odnose sa Sjedinjenim Državama.

“Poverenje između Srbije i Amerike je zaista u porastu. To je nešto čime mogu da budem zadovoljan kao ambasador. I mi vodimo dijalog sa predstavnicima najrazličitijih američkih institucija, sarađujemo na mnogim poljima. Njima je poznato da je Srbija zemlja koja baštini samostalnu, nezavisnu i multivektorsku spoljnu politiku”, ukazao je Đurić – podvlačeći da je želja Srbije da se ti odnosi razvijaju u budućnosti.

“Ne mogu da kažem da sam ovde suočen sa otvorenim pritiscima ili kritikama vezanim za to koga će Srbija birati za trgovinske ili druge sagovornike u drugim delovima sveta. Uostalom, podsetio bih na to da je i državni sekretar Blinken pre nekoliko meseci govorio o tome da SAD neće pritiskati svoje partnere da biraju između saradnje sa Amerikom i Rusijom, Kinom i drugim zemljama”, rekao je u intervjuu Glasu Amerike najviši diplomatski predstavnik Srbije u Vašingtonu.

Uprkos upozorenjima iz Vašingtona da kupovina ruske vojne opreme izaziva zabrinutost Amerike i da bi na koncu takvi potezi za posledicu mogli imati i sankcije – deluje da Srbija ne posustaje u tome. Nedavnu potvrdu pružio je ministar policije Aleksandar Vulin koji je ruskim RIA Novostima, između ostalog, rekao da će Vojska i policija Srbije, u skladu sa postojećim sporazumima i ugovorima, dobiti najnoviju opremu i naoružanje iz Rusije – bez preciziranja tačnog termina.

Takođe, u tekućoj nedelji pripadnici vojski Srbije i Rusije, kako su saopštila njihova ministarstva odbrane, održali su dve vojne vežbe u istom periodu: "BARS 21" i „Slovenski štit 2021“. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u Srbiju, za potrebe vežbe "Slovenski štit 2021" prebačena i jedna baterija protivraketnog sistema "Pancir-S", objavila je ruska državna novinska agencija RIA Novosti.

Ambasadora Đurića pitali smo da li ovakav vid saradnje znači da Srbija, država koja je na proklamovanom putu evrointegracija ima tendenciju da ugrožava odnose sa tako značajnim partnerom kao što su Sjedinjene Države.

“Upravo dok mi vodimo ovaj razgovor mislim da se svode utisci sa vežbi između padobranaca specijalaca iz 173. američke brigade specijalnih vazduhoplovnih snaga i srpske 63. padobranske brigade i u tim vežbama učestvovalo je blizu 200 naših komandosa. Daleko od toga da je to jedina zajednička vežbovna aktivnost. Smatram to vrstom praktične saradnje, a uzgred ove godine obeležavamo i petnaest godina partnerstva imeđu Srbije i Nacionalne garde Ohaja”, što je, podvlači Đurić, najbolji način za građenje poverenja.

Glas Amerike: Da li mislite da to može dati dugoročni rezultat?

Đurić: Srbija je zemlja koja ima duboke razloge za svoju vojno - neutralnu poziciju. Vojna neutralnost podrazumeva prihvatanje vojno neutralnog položaja od strane velikih sila, i u tom smislu Srbija je u pojačanom dijalogu sa velikim silama radi afirmacije ovog položaja. Duboko verujem da dugoročno naša politika može da donese bezbednijem okruženju. Uostalom, ako pogledamo nekoliko evropskih država, poput Švajcarske i Austrije koje ne želim da poredim sa nama po životnom standardu jer su daleko ispred, ali u pogledu doprinosa evropskoj i globalnoj bezbednosti smatram da Srbija nema razloga da zaostaje za njima - zbog svog neutralnog položaja.

Povećana usklađenost spoljne politike sa EU

Glas Amerike: Nemate bojazni uprkos nezadovoljstvu pojedinih članica Evropske unije i izveštaja Evropske komisije po kojima se smatra da postoji nedovoljna usklađenost spoljne politike Srbije u skladu sa vrednostima koje treba da iskazuje jedna buduća članica?

Đurić: Srbija je ostvarila značajan napredak u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU za samo nekoliko meseci, sa 48 na 63 odsto, ali nije poenta ni samo u procentima. Srbija suštinski temelji i baštini evropske vrednosti i kada je reč o ekonomiji mi ćemo do kraja ove godine čak prevazići životni standard u nekim od najsiromašnijih zemalja EU. Ali, kao što rekoh, nije sve u ekonomiji. Mi zaista želimo da zajedno sa našim evropskim partnerima, ali onog momenta kada budemo sedeli zajedno za stolom, učestvujemo u kreiranju i formulisanju te politike. Do tada, Srbija nastoji da bude što je moguće više usklađena, a ima svoje interese koje mora da zadovolji. Kao i svoje specifičnosti koje se, između ostalog tiču i pojedinih nerešenih regionalnih pitanja, naši gledaoci znaju na šta aludiram.

Glas Amerike: Prošlo je skoro godina od kako ste preuzeli mandat ambasadora u Sjedinjenim Državama. Kako biste odredili odnose Srbije i Sjedinjenih Država, u kojim oblastima biste saradnju označili kao uspešnu, a gde smatrate da bi je trebalo poboljšati?

Đurić: Na dužnost ambasadora u Sjedinjenim Državama stupio sam formalno 20. januara ove godine. U Vašington sam doputovao krajem decembra i mogu da kažem da za ovih praktično godinu dana imamo živu aktivnost na razvijanju ekonomskih aktivnosti Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. I smatram da je

razvoj ekonomske saradnje između Srbije i Amerike jedan od najzdravijih temelja za izgradnju ukupnih bilateralnih odnosa između naše dve zemlje. Dakle, politika će uvek pratiti ekonomiju, a Amerika i Srbija imaju šta jedna drugoj da ponude kada je reč o ekonomskoj saradnji. Srbija je zemlja koja se poslednjih godina u privrednom smislu dinamično razvija. Po različitim statističkim pokazateljima biće prva, odnosno druga u Evropi po privrednom rastu ove godine. Ali, specifične oblasti u kojima se razvijamo – kao što su IT, softver inženjering i tako dalje: to su oblasti koje su ovde u Americi među prvima. Ako ne i prve u svetu. Postoji i ogroman potencijal za saradnju u oblate energetike – što se često gubi iz vida. Prioritet nove američke administracije su obnovljivi izvori energije i veliko mi je zadovoljstvo što smo pre nekoliko nedelja bili svedoci potpisivanja Memoranduma o razumevanju sa grupom američkih kompanija za izgradnju velikih solarnih postrojenja u Srbiji – čija vrednost, ukoliko se ne varam, prevazilazi milijardu i šesto miliona dolara.

Realizacija takvih koraka upravo može da da impuls ekonomskim odnosima. Ali, mi planiramo i korak dalje. U prethodnom periodu izvršili smo pripreme za uspostavljanje trajnog srpskog predstavništva koje bi se bavilo privrednim odnosima. Deo srpskog biznisa, a naročito u domenu IT-a i softvera izrazio je interesovanje za otvaranje neke vrste srpske privredne kuće i mi sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom trgovine i našim američkim domaćinima radimo na tome. Posebno bih želeo da naglasim da ćemo za svega nekoliko dana, dakle ove nedelje, imati prvi privredni road šou koji organizujemo sa američkim Ministarstvom trgovine (Department of commerce) koji će okupiti predstavnike najmanje nekoliko desetina vodećih američkih kompanija. Kojima ćemo predstaviti mogućnosti našeg tržišta. Takođe, mislim da ovde veliku pažnju privrede počinje da privlači inicijativa “Otvoreni Balkan” – odnosno činjenica da se u regionu preduzimaju konkretni koraci da se liberalizuje protok ljudi, roba, kapitala i usluga i da se stvori jedinstveno tržište radne snage.

Glas Amerike: Pomenuli ste da politika prati ekonomiju. Sve što ste do sada izneli u vezi sa saradnjom bilo je u vezi sa ekonomskog sferom. Kako to izgleda politički?

Đurić: Imam sreću da sam ambasador Srbije u Americi koja je godina jubileja američko-srpskih odnosa. Dakle, ove godine obeležavamo 140 godina od kako su Srbija i Amerika 1881. godine, dakle daleko od vremena savremenih telekomunikacija kada je za obično pismo bilo potrebno nekoliko nedelja – ako ne i meseci, da prevali put između Vašingtona i Beograda. U tom vremenu mi smo uspostavili odnose, potpisali ugovore, konzularne i trgovinske konvencije. U eri nove digitalne revolucije i drugih geopolitičkih događaja imamo svaki razlog da ovaj odnos, mi kao Srbija, pokušamo da postavimo kao jedan od prioritetnih – što nastojimo da učinimo. Rekao bih da su naši odnosi u usponu – u političkom domenu.

Imamo brojna pitanja na kojima sarađujemo – ne samo regionalna, dakle kad govorimo o ekonomiji izložio sam da ekonomska razmena beleži stalni rast. Ali, kada je reč o političkoj razmeni, za nas je veoma značajno da od predstavnika administracije SAD-a možemo sve češće da čujemo snažnu podršku regionalnim i evropskim integracijama. Bez saradnje sa Vašingtonom teško da može biti rešenja za pitanje Kosova i Metohije. I za različita druga pitanja. Mi nastojimo da unapredimo poverenje između naših strana. Takođe, ne bih potcenio saradnju u oblasti odbrane koja je u usponu. Dakle, naše vojske vežbaju zajedno. U Vašingtonu očekujemo da izložimo, što je poseban ponos, samohodnu haubicu “Nora” – što je jedan od najprepoznatljivijih proizvoda srpske odbrambene industrije. U opitnom centru američke vojske u Jumi prošao je ispitivanja za upotrebu u okviru američkih Oružanih snaga – za šta je trenutno pod razmatranjem. Sve to je dobar signal da poverenje između zemalja raste.

Srbija ne beži od otvorenih pitanja iz prošlosti

Glas Amerike: Sve to što ste rekli oslanja se na korespodenciju dvaju diplomatija, koja je dostupna javnosti, i moglo bi se reći da uzajamni odnosi jesu partnerski i da teže napredovanju. Ali, postoji nekoliko pitanja koja ne možemo da ne primetimo da opterećuju odnose dve zemlje, makar prema tvrdnjama američke administracije. Ovde ću se sada pozivati na izveštaja Stejt departmenta o ljudskim pravima o Srbiji koji je objavljen marta ove godine.

Dakle, jedno od pitanja je paljenje američke ambasade koja je uz još nekoliko diplomatskih predstavništava, napadnuta tokom mitinga „Kosovo je Srbija“ u danima proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. Američke vlasti, koliko sam video, nezadovoljne su pošto je pozadina tog čina i dalje neotkrivena, a suđenje pred nadležnim sudom tapka u mestu. Da li vi sa vašim američkim kolegama pričate o tome i kako se ta prepreka u bilateralnim odnosima može razrešiti, jer američke vlasti iz godine u godinu podsećaju Srbiju da se tu, kako oni tvrde, ne događa ništa?

Đurić: Da budem sasvim iskren sa vama, naši razgovori su uglavnom skoncentrisani na budućnost – što mislim da je dobro. Ali, mi ne bežimo ni od

otvorenih pitanja iz prošlosti i mislim da srpski državni organi ulažu napore da se taj slučaj koji ste pomenuli razreši na pravi način. Mislim da bi sa moje strane bilo pogrešno da ulazim u procenu efikasnosti rada pravosudnih organa. Mogu kao građanim da kažem da to često nije ona dinamika koju bismo voleli da vidimo – ali nemojte da imate sumnje da su vlasti Srbije na strani toga da se ispita odgovornost i za taj – i za sve druge incidente koji se pominju.

Glas Amerike: Sjedinjene Države učestalo podsećaju i na nerazrešen slučaj ubistva američkih državljana albanskog porekla - braće Bitići. I situacija je ovde nešto komplikovanija, čini mi se, u odnosu na ambasadu, pošto preživeli članovi te porodice kao odgovornu osobu označavaju Gorana Radosavljevića Gurija, bivšeg komandanta Žandarmerije. Njemu i njegovoj porodici su još 2018. godine uvedene sankcije. Jula ove godine američka ambasada je saopštila da Radosavljević treba da bude suočen sa pravdom, a ne da prima počasti povodom toga što mu je uručena plaketa zbog Dana Žandarmerije. On je takođe član Glavnog odbora Srpske napredne stranke – partije čiji ste vi član. Kako preko tog problema može da se pređe i da li je to moguće?

Tužilaštvo radi na slučaju ubistva braće Bitići

Đurić: Pre svega, hoću da kažem da niko ne treba da ima bilo kakve sumnje da vezano za naš odnos prema bilo kom zločinu. Dakle, ne delim zločin, zločince, niti žrtve zločina po državljanstvu niti nacionalnoj pripadnosti. Ubistvo braće Bitići je stravičan zločin za koji mora da usledi zaslužena kazna

protiv onih koji su ga počinili. Ali, isto tako, uveren sam u to da pravosudni organi treba da daju svoj sud – a da mi političari ili diplomatski predstavnici da pomognemo njihovom radu. Međutim, jako je važno da pravosudni organi imaju valjane dokaze i da imaju sva druga sredstva na raspolaganju. I koliko sam upoznat, Tužilaštvo za ratne zločine aktivno radi na ovom slučaju. Prikuplja nove dokaze i siguran sam, nemam nikakve sumnje, da s obzirom na to da aktivno radi na ovom slučaju i prikuplja dokaze koji mogu da dovedu do dovoljnog broja dokaza da se protiv konkretnih lica podignu optužnice i da neće biti zaštićenih. Do tada se ne bih usudio da upirem prstom u bilo kog pojedinca. Nisam ni tužilac ni sudija. Mislim da bih napravio suštinsku, fundamentalnu grešku, na račun vladavine prava.

Glas Amerike: Tu ste potpuno u pravu, ali da li postoji bilo kakva mogućnost da bi Radosavljević, s obzirom na to da je pripadnik Srpske napredne stranke – vladajuće partije, mogao biti na neki način tu izuzet. Da mu se progleda kroz prste – da ne ide istraga u tom smeru?

Đurić: Ne bih da upadnem u zamku da se izjašnjavam o bilo kom pojedincu u bilo kom kontekstu jer ne želim da insuiniram, bilo kakvu povezanost, bilo čiju sa time. Duboko sam uveren da je to posao nadležnih organa i smatram da, ako bilo ko ima određenih indicija da nadležni organi ne rade svoj posao valjano, ili da ne koriste sve dokazne postupke i mogućnosti – da na to treba da

ukažu. Tu misllim na sve zainteresovane strane. A, kao ambasador Srbije, verujte mi da želim da se taj slučaj što je moguće brže reši kažnjavanjem odgovornih za taj nesumnjivi strašan zločin – ponovo ne deleći bilo koga ni po nacionalnoj ni po pripadnosti na osnovu državljanstva. Uostalom, ako se vratimo petnaest, dvadeset godina unazad – mnogo je, nažalost, još slučajeva koji su nerazrešeni – zaista smatram da bi bilo lekovito za region da oni budu razrešeni.

Glas Amerike: Javno se kritikuju i slučajevi korupcije među članovima Vlade Srbije, kao i ozbiljna ograničenja slobode izražavanja i nasilje nad novinarima. Da li se vama kao zvaničnom diplomatskom predstavniku Srbije u Americi te kritike zvanično prenose i kako odgovarate na to? Poslednje što smo videli u vezi sa navodnom korupcijom su “Pandorini papiri” i tvrdnje da postoji umešanost funkcionera Srbije… Kako to izgleda, da li osim što se objavljuje u izveštaju Stejt departmenta – što je dostupno javnosti i vama skrene pažnja i imate li na to neki odgovor?

Đurić: Ovde se trudim da se, u razgovoru sa sagovornicima, generalno fokusiram na najpozitivnije teme. Međutim, ono što je zanimljivo je da i pitanja vezana za suzbijanje korupcije u našoj zemlji postaje tema tamo gde imamo šta pozitivno da prikažemo. Samo ako pogledate statističke podatke od januara do kraja avgusta ove godine videćete da je u našoj zemlji, za to vreme pravosudni sistem primio negde 1.618, ako se ne varam oprostićete ako sam u nekom broju pogrešio, krivičnih prijava vezano za slučajeve korupcije. Optužni predlozi sačinjeni su već u preko 200 takvih slučajeva. Tome dodajem činjenicu da su krajem septembra usvojene izmene zakona o borbi protiv korupcije koje daju nova ovlašćenja Agenciji za borbu protiv korupcije, takođe tužilaštvo je usvojilo različita obavezujuća upustva koja daju dodatni podsticaj tužilačkim organima.

Uvedeni su kodeksi integriteta u različite institucije, i na kraju krajeva da je došlo do nekoliko konkretnih procesuiranja čak i visokih političkih zvaničnika - smatram da postoji pozitivan pomak u tom pravcu. Naravno borba protiv korupcije nikada i nigde nije gotova, u našoj zemlji će svakako biti intenzivirana u narednom periodu i predstoji, ali mi smo potpuno svesni da je reč o kanceru koje izjeda svako društvo pa predstavlja pretnju i našem društvu. Smatramo da imamo obavezu i odgovornost, ne prema međunarodnoj zajednici, koliko prema samima sebi da uspostavimo društvo u kome integritet u javnom delovanju i delovanju uopšte predstavlja imperativ.

Glas Amerike: Moram da se nadovežem i da ukažem da je Transparensi internešenel je Srbiju označio kao zemlju koja najmanje prednjači u borbi protiv korupcije u svom poslednjem izveštaju. Tu su, verovali ili ne, bile i Sjedinjene Države. To se malo kosi sa podacima koje ste izneli…

Đurić: Slažem se sa vama da se njihova ocena razlikuje od zvaničnih statistika koje jasno i činjenicama govore o tome da postoji ozbiljan i sve značajniji broj slučajeva koji se procesuira. O tome zbog čega se njihovi izveštaji razlikuju od onoga što brojke i činjenice govore ne bih bio u prilici da komentarišem, ne želim da ulazim u procenu njihove metodologije, analizu toga da li su tome kumovali određeni drugi razlozi, smatram da bi to bilo neadekvatno.

Bez odgovornosti Srbije za tenzije i nesporazume u regionu

Glas Amerike: Bili ste spoljnopolitički savetnik bivšeg predsednika Nikolića, vodili ste Kancelariju za Kosovo u Vladi Srbije, sada ste najviši diplomatski predstavnik Srbije u jednoj od najmoćnijih država sveta. Kako tumačite zaoštravanje regionalnih odnosa na Balkanu – prevashodno između Srbije sa jedne strane i dela njenih neposrednih suseda sa druge?

Đurić: Priča o "Otvorenom Balkanu" je jedna od najpozitivnijih priča koje volim da predstavim sagovornicima u Vašingtonu zato što smatram da je to promena ne samo srpske nego i regionalne politike, nešto što nismo videli prethodnih nekoliko decenija. Dakle, nešto što je bilo možda i nezamislivo pre samo nekoliko godina, da Srbija, Albanija, Severna Makedonija, a nadamo se uskoro i druge države, sednu i rade zajedno na tome kako da uklone frustrirajuće granice. Koje dele rodbine, dele biznise, onemogućavaju normalan život u regionu, i mislim da je ovo jedno od mesta sa kojih, ukoliko budemo imali suštinsku i adekvatnu podršku, a imamo najave da će takve podrške biti, ta inicijativa može da dobije u punoj meri svoj život i kapacitet kakav je potreban.

Naravno, kao antiteza tome, uvek postoje centripetalne tendencije u regionu, nastojanja da se sukobima i etničkim podelama poliitčki profitira. Drago mi je što Srbija nije inicijator i nije deo toga, osim toga što je izložena vrlo često neprincipijelnim kritikama i napadima iz političkih krugova koji nisu u stanju da svojim građanima ponude rezultat u pogledu smanjenja nezaposlenosti, izgradnje infrastrukture, boljih relacija sa svima u svetu. Za šta se usuđujem da kažem da imam argumente - da je Srbija postigla prethodnih nekoliko godina.

Glas Amerike: Ima li tu u bilo kom smislu odgovornosti Srbije koju u poslednje vreme, da kažem, prate tvrdnje ili optužbe da promoviše narative sa izraženim nacionalnim nabojem?

Đurić: Mislim da nema odgovornosti Srbije za političke tenzije i nesporazume u regionu. Srbija danas zaista želi da izađe iz matrice međudržavnih ili međunacionalnih sukoba, to je naš vitalni interes. Mi smo ti koji najviše gubimo iz te vrste i retorike i političkih sukoba i retorike. Mi moramo, i mislim da predsednik Vučić vrlo pažljivo radi na tome, da sačuvamo političku i ukupnu stabilnost u regionu. To je jedan od ključnih imperativa očuvanja našeg ekonomskog oporavka i rasta. A, ekonomski oporavak i rast ključni je preduslov za zadržavanje mladih ljudi i uopšte stanovinštva u našem regionu. Jedan od najvećih izazova nisu političke tenzije u regionu koliko, nažalost, loša demografska slika.

Dakle, jesu i političke tenzije vrlo često nešto što zabrinjava, ali to treba da uporedimo sa činjenicom da iz čitavog regiona odlazi veliki broj ljudi. Dakle, tu ne mislim samo na Srbiju nego i sve zemlje, kako se to popularno kaže Zapadnog Balkana, tradicionalno i godinama - ogroman broj ljudi emigrira. Mislim da imamo apsolutni interes da u tom pravcu usmerimo diskusiju.

Glas Amerike: Sedmoro članova Kongresa i istovremeno Albanskog kokusa zatražili su od američkog predsednika Bajdena i sekretara Blinkena veći angažman u rešavanju tenzija Srbije i Kosova – pominjući i vojnu mobilizaciju na granici ili administrativnom prelazu dve strane. Slične tvrdnje iznose i albanska, bošnjačka i crnogorska dijasporska udruženja koja su se obratila dvojici zvaničnika?

Đurić: Takve tvrdnje nemaju utemeljenja u dešavanjima na terenu. Ako pogledate nastojanja Srbije prethodnih nekoliko nedelja, bila su uperena ka deeskalaciji krize koja je izazvana slanjem specijalnih snaga mimo sporazuma, mimo dogovora, da se tobože sprovede neka odluka o tablicama, koja i sama nije u skladu sa sporazumima. Pri tome vlasti u Prištini javno govore o tome da ne žele da sprovedu ni sporazume iz 2013. godine, to jest Briselske sporazume, ni principe iz Vašingtona koje je prihvatila i nova američka administracija. Javno prkose nastojanima međunarodne zajednice da se postigne konstruktivan odnos u dijalogu. Tako da takve tvrdnje lobista Prištine i nekih drugih krugova ne prolaze test stvarnosti. Sa druge strane, iako ne bih potcenjivao značaj ovakvih izjava, uveren sam da nas do kraja ove godine očekuje još kongresnih pisama sa mnogo većim brojem potpisnika, koje će biti usmerene na pozitivne teme iz naših bilateralnih odnosa i generalno vezane za saradnju u regionu. Koja će apostrofirati sve ono što u neposredno prethodnom periodu jesmo - i što ćemo tek postići zajedno.

Glas Amerike: Koliku ozbiljnost mogu nositi pisma dijasporskih organizacija sa istom temom?

Đurić: Ne bih potcenjivao značaj toga, ali evo sedeći ovde u SAD na mestu na kome sedim gotovo godinu dana, mogu da kažem da sam imao i veoma prijatnih susreta sa predstavnicima naših iseljenika koji pripadaju upravo tim nacionalnostima i da ne gledaju svi crno-belo. Uvek imate ekstremnih udruženja i predstavnika, to ne predstavlja nužno stav većine.

Srpska ideologija - ideologija saradnje i otvaranja granica

Glas Amerike: Koliko tim napetostima može da doprinese isticanje idelogije takozvanog srpskog sveta koji se prema tumačenju dela javnosti koji to tvrdi oslanja na nastavak politike Slobodana Miloševića?

Đurić: Isticanje priča o ideologiji srpskog sveta se zapravo pretvorilo u neku vrstu strašila kojim se Srbija želi prokazati kao potencijalni hegemon u regionu što je potpuno suprotno od svega onoga što Srbija želi da postigne. Suština politike Srbije prema Srbima u regionu i interesovanje za njihova ljudska i manjinska prava, pošto su oni značajna manjina u nekim od država u regionu, kao i za njihova kolektivna, identitetska i politička prava. Smatram da je reč ne samo o našoj ustavnoj obavezi, već i o evropskoj i civilizacijskoj tekovini. Pojedini politički krugovi, koji opet nisu u stanju da svojim biračima isporuče kvalitetan ekonomski i drugi rezultat, lakše im je da pribegnu tome da krivicu potraže negde drugde. Zbog toga Srbija, kao zemlja koja ima Beograd kao svoj glavni grad i nešto više stanovnika, nažalost, postaje prirodan izbor.

Glas Amerike: Ima li takva ideologija bilo kakvu analogiju sa ruskim svetom, koji se opet u međunarodnim krgovima tumači kao neka hegemonistička tendencija na prostoru koji zauzima bivši Sovjetski Savez?

Đurić: Srpska ideologija danas je ideologija saradnje i otvaranja granica u regionu. Ideologija novih koridora, železnica, puteva, novih ekonomskih šansi, promene regiona na bolje. To je suština naše ideje, a ponosni smo na naše sunarodnike u regionu. Želimo da oni imaju pravo da koriste svoj jezik, svoje pismo, školuju se takoše na svom jeziku, da učestuju u političkom životu. I da uživaju sva kolektivna politička prava i ne bih to dovodio u vezu sa drugim projektima izvan našeg regiona. Ovo nije kopija bilo čega.

"Otvoreni Balkan" - kičma Vašingtonskog sporazuma

Glas Amerike: Bili ste član delegacije Srbije koja je ovde u Vašingtonu, pre nešto više od godinu dana, pregovarala i potpisala Vašingtonski sporazum, ubrzo ste došli da službujete ovde. Da li znate koliko se i u čemu odmaklo?

Đurić: Veoma je značajno što Vašingtonski sporazum sadrži jednu veoma dobru ideju, a to je da ekonomija može da bude most za rešavanje brojnih problema između, ne samo Srba i Albanaca. Već to može da bude neka vrsta presedana za uvezivanje ukupnih međunacionalnih i međuetničkih odnosa u našem regionu. Veoma sam zadovoljan zbog toga što je nova administracija u Vašingtonu prihvatila vašingtonske principe, odnosno jezgro Vašingtonskog

sporazuma koje se odnosi na jačanje ekonomske saradnje kao fundamenta za unapređenje odnosa. Mogu da kažem da smo sa naše strane zaista krenuli da radimo na primeni nekih od vašingtonskih elemenata, odnosno vašingtonskih principa kako to sad nazivaju predstavnici ovdašnje administracije. Navešću vam konkretan primer, reč je o izgradnji auto-puta od Niša prema prelazu Merdare - projektu od izuzetnog značaja.

Glas Amerike: To je budući auto-put mira?

Đurić: Tako je. Pomenuo bih i revitalizaciju železničkog kanala, odnosno železničke pruge do administrativnog prelaza Merdare, što su sve koraci koji su predviđeni Vašingtonskim sporazumom. Naravno, Srbija je veoma zainteresovana za to da se poštuju presude prištinskih sudova vezano za manastir Visoki Dečani, što nažalost nije slučaj. Veoma je zainteresovana za to da se Priština pridruži inicijativi "Otvoreni Balkan", odnosno mini Šengen, što je kičma Vašingtonskog sporazuma. A, to ne da nije slučaj već, nažalost, prištinski prvaci ovih dana uvode nove ekonomske sankcije i kaznene mere, što je suprotno duhu i slovu onoga što je dogovoreno. Voleo bih da sve bude implementirano do kraja i voleo bih manje nonšalantan i negativan odnos prema Vašingtonskom i Briselskom sporazumu od strane naših kolega u Prištini.

Glas Amerike: Koliko primenu otežava činjenica da Srbija nije ispunila jednu od odredbi, odnosno prebacila ambasadu u Jerusalim na šta se obavezala jednom od odredbi? Što je opet u Briselu izazvalo negativne reakcije, tako da deluje kao da se Srbija u vezi sa tom jednom odredbom nalazi između čekića i nakovnja?

Đurić: Taj segment Vašingtonskog sporazuma je jedini deo sporazuma u kojem se dokument na koji se obavezala Priština i dokument na koji se obavezao Beograd fundamentalno razlikuju. Naime Beograd nije hteo i nije želeo, da se obaveže na prihvatanje priznanja nezavisnosti Kosova i Izraela, što je nešto što stoji u prištinskom dokumentu. Izrael je to, na našu žalost, učinio, a naš odnos sa Izraelom, bilateralna relacija između Srbije i Izraela i odredba o kojoj ste govorili, uslovljena je odnosima Srbije i Izraela. Određene stvari promenile su se nakon priznanja Kosova od strane Izraela.

Glas Amerike: Da li tako nešto ipak Sjedinjenim državama, koje su pokrovitelj tog sporazuma, ukazuje da Srbija nije dosledna u primeni svojih obaveza?

Đurić: Srbija je, ako pažljivo analizirate Vašingtonski sporazum, veoma dosledna. Dakle, mi smo strana koja je, da kažem do sada najviše iz Vašingtonskog sporazuma sprovela i tako će ostati i dalje. A mi ćemo u razgovoru sa našim izraelskim i drugim međunarodnim partnerima nastaviti da tražimo rešenje za naše odnose koji će zadovoljiti interese obe strane.

Glas Amerike: Imate li saznanja o angažmanu Korporacije za međunarodno razvojno finansiranje (DFC)? Znam da je u Beogradu otvorena kancelarija, tada su zvaničnici Srbije govorili o milijardama dolara ulaganja - o čemu su govorili Siniša Mali i Zorana Mihajlović. Čini mi se da milijarde dolara nisu stigle, dolazila su samo štura obaveštenja javnosti o smeni rukovodstva nakon izbora ovde u Americi i nekoliko zvaničnih potvrda novih zvaničnika o posvećenosti ulaganja u Srbiji, koje je konkretno Glas Amerike dobio u pokušaju da sazna šta se zbiva... Nama, makar sa ove strane, ne izgleda da se desilo bilo šta konkretno. Imate li vi neko saznanje?

Đurić: Najviše najava vezanih za ulaganja preko DFC-ja dolazilo je od američkih zvaničnika. Ono što su govorili srpski zvaničnici moglo je biti samo prenošenje onoga što su govorili američki zvaničnici. Ali, nama je veliko zadovoljstvo zbog toga što je DFC u Beogradu uspostavio svoju kancelariju i to regionalnu kancelariju koja pokriva niz zemalja. To je jako dobar signal za investitore, za privredu, a DFC već radi i konkretne stvari. DFC u ovom trenutku ima aktivnu garantnu shemu za kreditiranje poljoprivrednika. Očekujemo u narednom periodu da bude aktivirana i garantna shema - po najavama koje smo dobili od predstavnika DFC-ja. Dakle da bude aktivirana garantna shema koja će podržati i male i srednje preduzetnike. To su samo neki od segmenata, na kojima znam da ljudi iz DFC rade i oni imaju našu punu podršku. Smatram da njihovo prisustvo u našoj zemlji predstavlja dokaz zainteresovanosti obe strane za unapređenje ekonomskih odnosa.

Glas Amerike: Da li je to o čemu ste sad govorili na nivou pisama o namerama i dobroj volji ili nešto što se već sprovodi na terenu - de facto se događa?

Đurić: Deo ovoga što sam već pomenuo, dakle garantna shema za kredite za poljoprivrednika, po mojim saznanjima, nešto je što se već realizuje. Deo vezan za mala i srednja preduzeća je nešto što je u procesu pripreme.

Otporaš i vlast

Glas Amerike: Bili ste član organizacije koja je u najvećoj meri doprinela padu režima Slobodana Miloševića nakon septembra 2000. Kako reagujete na tvrdnje da je u današnje vreme u Srbiji na vlasti ista garnitura kao i pre petooktobarskih promena, odnosno delom, oni ljudi kojima ste tada bili suprotstavljeni?

Đurić: Znate šta, takva vrsta poređenja je samo dokaz koliko je taj deo opozicije koji iznosi takve tvrdnje politički bankrotiran. Zato što je reč o ljudima koji dvadeset godina nisu u stanju da izađu, pre svega, iz tog narativa, a nakon što su dvanaest godina imali priliku da pokažu šta znaju i umeju, birači su ih smenili sa vlasti. Sada, pošto se grčevito drže za svoje liderske pozicije u opoziciji, zapravo gušeći pravu opoziciju, jer su novcem koji su prigrabili i pribavili za vreme dok su bili na vlasti uspostavili ogroman uticaj nad delom medija i političkih stranaka. Ne žele nikako da se pomere, nikako da se maknu da se slučajno neko nov ne bi pojavio na terenu opozicije. Verujte mi, sebično i uskostranački gledajući na te stvari rekao bih – super: sa takvom politikom i liderima zauvek će ostati ispod deset odsto. Međutim, odgovorno sagledavajući potrebu za razvojem demokratije i pluralizma u Srbiji mogu samo da izrazim žaljenje zbog toga što isti ljudi dvadeset godina drže srpsku opozicionu scenu u talačkoj situaciji.

Glas Amerike: Verujem da ste u tom periodu kada ste, da kažem bili na beogradskim ulicama, delom bili pod uticajem ili utiskom nevladinog sektora koji je tada ukazivao da se u zemlji događa nešto veoma loše. Te iste tvrdnje su i danas prisutne. Kako na te tvrdnje danas gledate?

Đurić: Tada sam imao sedamnaest godina. Danas sam nešto stariji, dvadeset godina kasnije. Danas sam možda i malo ciničniji – pa uvek što mi pada napamet je da pogledamo malo trag novca. Da vidimo ko ima korist od takvih tvrdnji… Ono što smatram je da veoma ozbiljno treba uzeti u razmatranje i ono što govore predstavnici nevladinog sektora. Ali, sve – pa i ono što oni govore podleže proveri činjenica.

Glas Amerike: Pominjali ste trag novca, da li insinuirate tu nešto – niste na tragu stranih plaćenika ili...

Đurić: Ne insinuiram ništa. Ako pogledate srpsku regulativu po tom pitanju mislim da smo jedna od retkih zemalja u kojima se takva vrsta pitanja ne postavlja. Dakle, kod nas je krajnje liberalizovano finansiranje svega toga i nije nikakva posebna tajna da jedan deo predstavnika civilnog društva biva finansiran iz budžeta Srbije. To je čak i zakonska obaveza za brojna ministarstva. Neki bivaju finansirani od privatnog sektora, neki po raspoloživim izvorima iz inostranstva. Ali, kažem ne bih spekulisao o motivaciji ko šta i zašto finansira.

Glas Amerike: Deo tih nevladinih organizacija, ali i da kažem istraživačkih portala, našao na onoj listi Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma – Uprave pri Ministarstvu finansija – zbog čega su reagovali i Manival i Ujedinjene nacije. Mi smo razgovarali sa gospođom koja je faktički u korespondencniji sa vladom Srbije u vezi sa tim pitanjem. Ne izgleda to baš toliko liberalno – koliko vi kažete, čini mi se…

Đurić: Zaista nisam upoznat da postoje ozbiljniji problemi u vezi sa time, ali uvek sam spreman da saslušam i drugačiji stav.