Tramp optužen za pokušaj poništavanja ishoda predsedničkih izbora 2020.

Vašington — 

Bivši američki predsednik Donald Tramp našao se na meti krivičnih optužbi treći put u poslednja četiri meseca.

Ovoga puta tužioci ga terete za pokušaje poništavanja poraza na predsedničkim izborima 2020. u trenutku dok nastoji da osvoji predsedničku republikansku nominaciju za predstojeće glasanje 2024.

Optužnicom koja broji četiri tačke Tramp se tereti za zaveru kojom je želeo da spreči pobedu aktuelnog predsednika Džoa Bajdena i glasače liši prava na fer izbore.

Bivšem predsedniku naloženo je da se u četvrtak pojavi pred federalnim sudom.

Ne propustite: Tramp obavešten da je predmet istrage o pokušajima poništavanja izbora 2020.

Optužnica je proizašla iz istrage koju je predvodio specijalni tužilac Džek Smit.

“Napad na našu prestonicu 6. januara 2021. bio je atak na sedište američke demokratije. Kao što je opisano u optužnici, podstaknut je lažima optuženog - usmerenim na ometanje temeljnih funkcija Vlade Sjedinjenih Država“, rekao je Smit u kratkom obraćanju novinarima.

Specijani tužilac Džek Smit (Foto: REUTERS/Jonathan Ernst)

U optužnici se navodi da je Tramp sklopio zaveru sa još šest neimenovanih pojedinaca kako bi poništio ishod predsedničkih izbora 2020.

Tužioci su u optužnici precizirali da je bivši američki predsednik bio svestan da su njegove tvrdnje o izbornim neregularnostima bile lažne – ali ih je, uprkos tome ponavljao, kako bi stvorio intenzivnu atmosferu nepoverenja i besa i narušio veru javnosti u sprovođenje izbornog procesa.

U svojoj reakciji – Trampova kampanja je saopštila da je on uvek poštovao zakon i okarakterisalo optužnicu kao politički progon, koji asocira na period nacističke Nemačke.

Zvaničnici su tokom istrage svedočili da je Tramp vršio pritisak na njih na osnovu lažnih tvrdnji o široko rasprostranjenoj prevari tokom glasanja. Deo njegovih pristalica je, prihvatajaći nekritički te tvrdnje, napao sedište američkog Kongresa 6. januara 2021. u nastojanju da spreči izbornu potvrdu aktuelnog predsednika Bajdena.

Donald Tramp prvi je i, za sada jedini, bivši američki predsednik koji se suočava sa krivičnim postupcima.

Istraga specijalnog tužioca Džeka Smita bavila se periodom tokom dva turbulentna meseca posle novembarskih izbora 2020, kada je Tramp odbijao da prizna poraz od demokrate Džoa Bajdena i širio neutemeljene tvrdnje da mu je pobeda ukradena.

Konfuzija je dovela do nereda 6. januara 2021. godine na američkom Kapitolu, kada su Trampove pristalice nasilno upale u zgradu, napale policiju i ometale brojanje glasova u Kongresu.

Protest Trampovih pristalica pred zgradom Kongresa

Više od 1000 ljudi je dobilo federalne optužnice u vezi sa neredima na Kapitolu.

U periodu između izbora i pobune, Tramp je tražo od lokalnih izbornih vlasti da obustave brojanje glasova u njihovim saveznim državama, pritiskao potpredsednika Majka Pensa da obustavi potvrđivanje elektorskih glasova i lažno tvrdio da su izbori pokradeni, pored toga što su brojni federalni i lokalni zvaničnici, duga lista sudova, najviši zvaničnici kampanje, pa čak i državni tužilac na čiji je izbor uticao navodili da nema dokaza za tvrdnje o izborima koje on iznosi.

Optužbe za poverljiva dokumenta

Inače, protiv bivšeg američkog predsednika vodi se još jedna krivična istraga. Tramp se juna 2023. izjasnio se da nije kriv pošto ga je federalna porota u Majamiju, optužila za nezakonito zadržavanje poverljivih dokumenata pošto je napustio funkciju 2021. i za ometanja sprovođenja pravde.

Između ostalog, optužen je da je u rizik doveo neke od najosetljivijih tajni američke nacionalne bezbednosti.

Proširena optužnica protiv Trampa za neovlašćeno zadržavanje poverljivih dokumenata

Ne propustite: Proširena optužnica protiv Trampa za neovlašćeno zadržavanje poverljivih dokumenata

Prošlog četvrtka, tužioci su optužnici od ukupno 37 tačaka dodali još tri, čime je njihov broj povećan na 40.

Bivši američki predsednik dodatno se tereti da je naredio zaposlenima da izbrišu sigurnosne video snimke u njegovom letnjikovcu Mar-a-Lago dok je bio pod istragom zbog sumnje na nezakonito zadržavanje poverljivih dokumenata.

Pre toga, marta 2023, Tužilaštvo na Menhetnu podiglo je optužnicu protiv Trampa posle istrage u vezi sa tajnim novčanim isplatama bivšoj pornografskoj glumici Stormi Danijels.

Time je ujedno i postao prvi bivši američki predsednik protiv koga je podignuta krivična optužnica - čije navode je pred sudom odbacio.

Optužnice i rejting

Sve to, međutim, za sada nije ugrozilo njegov rejting u trci za republikansku nominaciju u trci sa američkog predsednika na izborima koji se održavaju novembra 2024.

Inače, bivšeg predsednika odredbe američkog Ustava ne sprečavaju da se kandiduje za funciju šefa države čak i ako bude osuđen za krivično delo.

Naime, prema najvišem pravnom aktu, kriterijume za obavljanje te prestižne funkcije ispunjava osoba koja je američki državljanin, stara najmanje 35 godina, koja je u Sjedinjenim Državama živela najmanje 14 godina.

Ustav ne pominje policijski dosije, pa osobi optuženoj ili osuđenoj za krivično delo ne bi bilo zabranjeno da obavlja predsednički fuunkciju sve dok ispunjava druge uslove.

Ne propustite: Šta se zna o novoj optužnici protiv Trampa i kako će to uticati na njegovu kandidaturu?

Međutim, prema 14. amandmanu na američki Ustav - osobama za koje se utvrdi da su učesvovale u pobuni protiv Sjedinjenih Država zabranjuje se obavljanje javne funkcije.

Klauzula je napisana nakon Građanskog rata u Sjedinjenim Državama i ne pominje druga krivična dela.