Eksperti za spoljnu politiku imaju različite stavove po pitanju toga u kom pravcu će ići politika SAD prema Ukrajini ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću, a predviđanja se kreću od snažnije podrške SAD do snažnog pritiska na Kijev da ustupi svu teritoriju koju je već izgubio.
Ukoliko Bajden bude reizabran, većina smatra da će politika prema Ukrajini verovatno ostati uglavnom nepromenjena, uz mogućnost uvođenja još jačih sankcija Rusiji.
Nejasne izjave i lična osećanja
Trampov stav o Ukrajini i ratu Rusije protiv nje bio je nejasan, kontradiktoran i možda je evoluirao.
Samo dva dana pre nego što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, 22. februara 2022. godine, Tramp je poteze ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine nazvao "pametnim" i "genijalnim".
Sledeće godine, tokom "Gradske skupštine" na CNN-u u maju 2023, Tramp je odbio da kaže za koju stranu želi da pobedi u Ukrajini, niti se obavezao da će Ukrajini pružiti dalju vojnu podršku.
"Dajemo im toliko opreme, trenutno nemamo municiju za sebe", rekao je on.
Tramp je za Foks njuz u julu 2023. rekao da će ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom reći: "Ne više. Morate da se dogovorite". Putinu je takođe poručio: "Ako se ne dogovorite, mi ćemo im dati mnogo. Daćemo im više nego što su ikada dobili, ako bude trebalo".
U aprilu ove godine, Tramp je napisao na svojoj platformi "Truth Social": "Zašto Evropa ne daje više novca da pomogne Ukrajini? … Zašto Evropa ne može da se izjednači sa novcem koji ulažu Sjedinjene Američke Države da bi pomogla zemlji kojoj je to očajnički potrebno? Kao što se svi slažu, ukrajinski opstanak i snaga bi trebalo da budu mnogo važniji Evropi nego nama, ali i nama je to važno! POKRENI SE EVROPO!"
Takođe u aprilu, Vašington post je detaljno opisao ono što je nazvao Trampov "tajni, dugoročni plan za okončanje rata u Ukrajini", izveštavajući da uključuje guranje Ukrajine da ustupi Krim i region Donbasa Rusiji.
U maju, međutim, novine su objavile da je Tramp, tokom prikupljanja sredstava u kampanji "sugerisao da bi bombardovao Moskvu i Peking ako bi Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu ili Kina na Tajvan".
Ipak, stručnjaci koji su govorili za Glas Amerike primetili su da Tramp ima neprijatne lične asocijacije kada je reč o Ukrajini.
Njegov telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim u julu 2019. doveo je do Trampovog prvog opoziva, zbog navoda da je nepropisno tražio pomoć od strane sile kako bi povećao svoje šanse za reizbor. U februaru 2020, većina u Senatu predvođenom republikancima oslobodila ga je optužbi.
S druge strane, neki stručnjaci veruju da Tramp ne bi želeo da bude viđen kao predsednik koji je izgubio rat.
"Znamo da Tramp sebe doživljava kao snažnog čoveka i da ne želi da bude povezan sa neuspehom spoljne politike", rekao je Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini, koji je sada viši direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta. "A ruska pobeda u Ukrajini, ako Tramp bude predsednik, ličila bi na neuspeh spoljne politike".
Dva krila Republikanske partije
Republikanska partija je podeljena po pitanju rata Rusije protiv Ukrajine i podrške toj zemlji.
Pro-Trampova frakcija — neformalno nazvana krilo MAGA (po skraćenici slogana na engleskom "Učinimo Ameriku ponovo velikom") — gleda na Rusiju kao na "silu u opadanju" i stoga veruje da rat "treba da se reši što je pre moguće kako ne bi iscrpeo bezbednosne resurse Sjedinjenih Država", rekao je za Glas Amerike Sergij Kudelija, vanredni profesor političkih nauka na Teksaškom univerzitetu Bejlor.
Druga republikanska frakcija traži snažniju podršku Ukrajini da pobedi Rusiju.
Ako to drugo krilo prevlada, rekao je Kudelija, druga Trampova administracija bi mogla da pruži još veću podršku Ukrajini nego Bajdenova administracija.
Mogući nagoveštaji o tome kako bi nova Trampova administracija pristupila politici prema Rusiji i Ukrajini mogu se naći u planovima koje su iznela dva projekta pro-Trampovih politika. Jedan od njih je Projekat 2025, poznat i kao Projekat predsedničke tranzicije, u produkciji Heritidž fondacije iz Vašingtona.
U svom "Mandatu za vođstvo", Projekat 2025 favorizuje pristup između "izolacionizma i intervencionizma":
"Svaka spoljnopolitička odluka mora prvo da postavi pitanje: Šta je u interesu američkog naroda? Američko vojno angažovanje mora jasno da spada u interese SAD; mora biti fiskalno odgovorno i da štiti američku slobodu, nezavisnost i suverenitet, dok se istovremeno komunističku Kinu prepoznaje kao najveću pretnju interesima SAD. Prema tome, u pogledu Ukrajine, dalje učešće SAD mora biti u potpunosti isplativo; ograničeno na vojnu pomoć (dok se evropski saveznici bave ekonomskim potrebama Ukrajine); i imati jasno definisanu strategiju nacionalne bezbednosti koja ne rizikuje živote Amerikanaca".
Drugi plan, koji je izneo Institut za politiku Amerika na prvom mestu, učinio bi da buduća američka vojna pomoć Ukrajini zavisi od toga da njeni lideri učestvuju u mirovnim pregovorima sa Rusijom:
"Konkretno, to bi značilo da formalna američka politika traži prekid vatre i dogovoreno rešenje ukrajinskog sukoba. Sjedinjene Države će nastaviti da naoružavaju Ukrajinu i jačaju njenu odbranu kako bi osigurale da Rusija neće dalje napredovati i da neće ponovo napasti nakon prekida vatre ili mirovnog sporazuma. Buduća američka vojna pomoć, međutim, zahtevaće da Ukrajina učestvuje u mirovnim pregovorima sa Rusijom".
Majkl Kimidž, profesor istorije i šef katedre na Katoličkom univerzitetu Amerike u Vašingtonu, rekao je za Glas Amerike da je teško predvideti kako bi ponovo izabrani Tramp vodio politiku prema Rusiji i Ukrajini:
"On je osoba koja se često predomišlja i često prilično emotivno reaguje na događaje, ponekad u svom ličnom životu, ponekad u unutrašnjoj politici, ponekad u međunarodnim poslovima. Tako da mislim da je pošteno reći da bi Trampovo predsednikovanje bilo kao ringišpil".
Šta je sa drugim Bajdenovim mandatom?
Otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju u punom obimu u februaru 2022. godine, Kongres SAD je obezbedio 175 milijardi dolara pomoći Ukrajini na zahtev Bajdenove administracije. Vašington je uveo brojne sankcije Rusiji i predvodio je Kontakt grupu za odbranu Ukrajine, koaliciju od oko 50 zemalja koja koordiniše vojnu pomoć.
U svom obraćanju 6. juna, na 80. godišnjicu savezničkog napada na Normandiju, Bajden je uporedio borbu protiv Putina sa borbom protiv Hitlera u Drugom svetskom ratu.
Bajden je prošlog decembra, pozivajući Kongres da odobri sredstva za podršku Ukrajini, rekao da bi neuspeh u tome ohrabrio druge potencijalne agresore i ohrabrio Putina da napadne zemlje NATO, čijoj su odbrani SAD posvećene:
"Onda bismo imali nešto što ne želimo i što danas nemamo: američke trupe koje se bore protiv ruskih trupa".
Nedavno je Bajdenova administracija delimično uklonila ograničenja Ukrajini da koristi oružje koje su obezbedile SAD protiv vojnih ciljeva u Rusiji.
Kimidž je rekao da će u drugom mandatu Bajdenova administracija verovatno zadržati svoju trenutnu politiku pružanja vojne pomoći Ukrajini. Međutim, dodao je da bi Bajdenova administracija mogla biti agresivnija u uvođenju sankcija Rusiji, s obzirom na to da će imati manje političkog kalkulisanja u svom poslednjem mandatu:
"Nije kao da oni svoju spoljnu politiku određuju na osnovu izbora, ali postoje limiti i ograničenja, a ona bi bila veoma različita u drugom mandatu gde Bajden više ne može da se kandiduje za reizbor 2028. Dakle, on bi bio dosta slobodniji".
