Ubistvo dvojice visokopozicionaranih ljudi Hezbolaha i Hamasa, u trenucima dok traje sukob u Gazi, moglo bi da uvede Bliski istok u još širi sukob i potpuno obustavi pregovore o oslobađanju izraelskih talaca, smatraju stručnjaci za bezbednost i diplomatiju sa kojima je razgovarao Glas Amerike.
Istovremeno, “eliminacija” Ismaela Hanijea, jednog lidera Hamasa, kao i Fuada Šukra, glavnog vojnog operativca Hezbolaha, pokazuje da Izrael, uprkos desetomesečnom sukobu u Gazi, i dalje ima snažne obaveštajne i vojne mogućnosti. Izrael je preuzeo odgovornost za ubistvo Šukra u vazdušnom napadu na zgradu u Bejrutu, glavnom gradu Libana, dok je Hanije ubijen u Teheranu, ali izraelske vlasti se za sada nisu oglašavale o ovoj operaciji.
Izrael je Šukra označio kao odgovornog za raketiranje Mašdal Šamsa, mesta na okupiranoj Golanskoj visoravni u kojem je poginulo 12-oro dece. Hezbolah je negirao odgovornost za napad, ali su i SAD optužile ovu ekstremističku organizaciju da stoji iza tog napada.
“Akcija u Bejrutu i ne iznenađuje toliko, Izraelci su rekli da će uzvratiti za napad u Mašdal Šamsu. Znali smo da će biti nečega, samo ne tačno šta. Ali napad na Hanijea jeste iznenadio. Ne mislim da su to zaista očekivali, iako su Izraelci u prošlosti pretili da će gađati Hanijea. To je bila jedna od tih stvari, o kojoj se razgovaralo, ali nisam očekivao da će biti izvedena”, rekao je za Glas Amerike Džerald Fajerstajn, viši saradnik Bliskoistočnog instituta u Vašingtonu.
Sjedinjene Države saopštile su da je Šukr imao centralnu ulogu u bombardovanju kasarne američkih marinaca u Bejrutu 1983. godine, u kojem je ubijen 241 američki vojnik i za njim je raspisala nagradu od pet miliona dolara.
“Iznenađujući faktor nije bio pogodak, već preciznost i obaveštajni podaci koje su imali. Gde su se nalazili Šukr u Bejrutu i Hanije u Teheranu, u kojoj zgradi i u koje vreme. To pokazuje koliko je izraelska obaveštajna služba precizna i napredna. Ovo nije kao kada su 2006. samo gađali i nadali da će uspeti. To su ciljani napadi na Hezbolahovo vojno osoblje i infrastrukturu, na nekoga ko je veoma visoki vojni zvaničnik Hezbolaha”, navela je za Glas Amerike Hanin Gadir, viša saradnica u Vašingtonskom institutu.
Iran, koji podržava Hezbolah i Hamas, osudio je ubistva i najavio odgovor u narednim danima. Sjedinjene Države saopštile su da podržavaju pravo Izraela na odbranu od “terorističkih organizacija kao što je Hezbolah”.
Od početka napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine i ofanzive izraelskih snaga (IDF) na Gazu, svetske diplomate su pokušavale da spreče da se sukob “prelije” na ostatak Bliskog istoka. Nedugo posle 7. oktobra, Hezbolah je počeo da raketira Izrael sa severa, IDF je uzvratio i te razmene i sukob relativno niskog intenziteta traje do danas.
“Sukob bi mogao da eskalira u rat punih razmera. A tu je i druga opcija u kojoj akcije Izraela mogu da se shvate kao ukazivanje na stratešku demonstraciju snage na međunarodnoj sceni. Signalizirajući svetu da je postigao ciljeve i da je spreman da okonča neprijateljstva tako što će sprovesti jaku završnu akciju, Izrael može da se pozicionira za proglašenje kraja vojnog angažmana, istovremeno ojačavajući njihov bezbednosni stav”, objašnjava za Glas Amerike Sara Harmuš, saradnica vašingtonskog Američkog univerziteta.
Upravo to je potencijalni temelj za diplomatske pregovore, dodaje ona, uz podsećanje da je Hezbolah, poput Izraela, do sada pokazivao određenu dozu uzdržanosti od šireg sukoba.
“Razmena vatre na granici je svakodnedna, ali Nasrala, generalni sekretar Hezbolaha je često javno govorio o nameri da se izbegne rat punih razmera. Išao je tako daleko da kaže da se grupa neće pridružiti Iranu ako uđe u rat protiv Izraela”, tvrdi Harmuš.
Drugi faktor zbog kojeg bi, kaže ona, Hezbolah bio spreman da i dalje izbegava širi konflikt je raspoloženje libanskog stanovništva koje je protiv rata. Tu je, dodaje Harmuš, i činjenica da je Hezbolah u konfliktu u Siriji prethodnih godina “pretrpeo značajne gubitke”.
“Libanski narod je u teškoj finansijskoj situaciji i zbog unutrašnjih stvari u toj zemlji, Hezbolah se uzdržavao od odgovora koji bi dodatno eskalirao sukob i doveo ga u Liban. Takođe u sirijskom sukobu, Hezbolah je pretrpeo ozbiljne gubitke, uključujući borce iz Libana. I to ima dubok odjek u libanskom stanovništvu, što povećava verovatnoću da će Hezbolah i dalje biti uzdržan”, objašnjava Harmuš.
Profesor Džerald Fajerstajn procenjuje da Hezbolah ima kapacitet da uradi više u smislu lansiranja projektila ili dronova, možda čak i “dublje u Izrael nego što je to bilo do sada”.
“Do sada je prilično ograničen, njegovi napadi na severnu pograničnu oblast, Golansku visoravan. Ali možda odluče da idu dublje, u neki izraelski grad ili vojnu bazu ili slično. Što se tiče Irana, oni bi mogli više da gledaju u pravcu neke vrste atentata ili druge vrste tajne operacije da se osvete”, navodi Fajerstajn koji je od 2010. do 2013. bio ambasador SAD u Jemenu.
Dodaje i da za Iran predstavlja “poniženje” to što je Hanije ubijen u Teheranu, gde je prisustvovao inauguraciji novog predsednika države. Hanije je, zajedno sa još nekim političkim liderima Hamasa, poslednjih godina živeo u Kataru.
Profesorka Hanin Gadar iz Vašingtonskog instituta ocenjuje da od odgovora Hezbolaha, Hamasa i Irana zavisi kako će se situacija dalje razvijati na Bliskom istoku, i da li je Izrael spreman da “toleriše” njihove sledeće akcije.
“Ako se svi obuzdaju, to zaista može da bude dobra prilika za diplomatiju, pošto je sada Hezbolah pod ozbiljnim pritiskom. A ako nameravaju da naprave kompromis u smislu primene rezolucije 1701 ili povlačenja južno od reke Litani, ili bilo šta da izbegnu rat, ovo je savršen trenutak da diplomatija to pogura. Ako se propusti ovaj trenutak, Hezbolah bi se ponovo osetio sigurnim i odbio bi pregovore”, govori Gadar.
Cilj rezolucije 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija je bio okončanje Libanskog rata 2006. Rezolucija poziva na potpuni prekid neprijateljstava Izraela i Hezbolaha, povlačenje izraelskih snaga iz Libana koje će biti zamenjene libanskim i snagama UNIFIL-a koje se raspoređuju u južni Liban, i razoružavanje naoružanih grupa uključujući Hezbolah. U njemu se naglašava potreba Libana da u potpunosti preuzme kontrolu vlade i poziva na rešavanje pitanja bezuslovnog oslobađanja otetih izraelskih vojnika.
I Hanije i Šukr su najviše rangirani zvaničnici Hamasa i Hezbolaha koji su ubijeni od početka najnovijeg sukoba izraelskih snaga sa tom palestinskom ekstremističkom organizacijom.
“Hanije nije toliko težak udarac, može se reći da je blaži. On nije zadužen za operacije na terenu, nego Sinvar, tako da je to više simbolika. Ali Šukr jeste žestok udarac. To je vojni čovek broj jedan Hezbolaha, savetnik Nasrale, zadužen za iranski program precizno navođenih projektila u regionu. Čak i za Irance, ne samo za Hezbolah, ubistvo Al Šukra je mnogo jači udarac”, kaže Gadar.
Kao mogući naslednik Hanijea pominje se Kalid Mašal, Hanijeov dosadašnji zamenik, navela je agencija Rojters. Mašal je za malo izbegao smrt kada je Netanjahu 1997. naredio da se izvrši atentat na njega u Jordanu.
“Ovo je za Hamas veliki udarac. Hanije je bio najistaknutiji vođa političkog krila i veoma angažovan u komunikaciji sa međunarodnim partnerima, bilo da se radi Kataru, Egiptu ili nekom drugom. Uklonjeno je međunarodno lice Hamasa, to će imati stvarne posledice po unutrašnju organizaciju. Biće potrebno vreme da politički krilo proizvede novu lidersku strukturu”, smatra Fajerstajn.
Za drugog vođu Hamasa zaduženog za vojne operacije, Jahju Sinvara, pretpostavlja se da se i dalje nalazi u Gazi. Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu u maju je zatražio naloge za hapšenje Sinvara, Hanijea i Mohameda Deifa u vezi sa mogućim ratnim zločinima tokom napada Hamasa i sukoba u Gazi.
“Iako su gubici lidera značajni, oni nisu neočekivani. A ovakve grupe i očekuju da ljudi koji su na rukovodećim pozicijama očekuju i ovu vrstu ciljanja. To je jedna od stvari na koje su pristali kada su zauzeli položaje u takvim organizacijama ili u državi koja sponzoriše terorizam”.
Pored vođa Hamasa, tužilac MKS-a, tražio je nalog za hapšenje za izraelskog premijera Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta.
Šta će biti sa mirovnim pregovorima?
Najnoviji sukob na Bliskom istoku počeo jekada su ekstremisti Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, napali Izrael 7. oktobra, u kojem je poginulo oko 1.200 i kidnapovali oko 250, od kojih je 100 i dalje zarobljeno u Gazi. Izrael je potom pokrenuo ofanzivu na Gazu u kojoj je do sada ubijeno više od 39.000 ljudi, prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja, koje kontroliše Hamas.
Poslednjih nedelja, posle meseci intenzivnih pregovora i međunarodnog posredovanja, činilo se da su dve strane na korak od dogovora o prekidu vatre i oslobađanju talaca.
“Ovo može da ojača elemente unutar Hamasa, koji su se najviše protivili prekidu vatre, koji žele da nastave da se bore protiv Izraela u Gazi, a oslabio je elemente koji su možda bili više zainteresovani za pronalaženje puta ka prekidu vatre. Rekao bih da u doglednoj budućnosti nećemo videti nastavak pregovora, već nastavak sukoba, više smrti, razaranja i humanitarnih posledica po Palestince”, kaže Fajerstajn.
Ipak, Hanin Gadar iz Vašingtonskog instituta, kaže da iako očekuje zastoj u pregovorima, ne mora da znači da će pregovori propasti.
“Eskalacija uvek stavlja pregovore i diplomatiju na marginu, otvarajući put za još borbi i ratova. Ali to ne znači da to znači da su pregovori mrtvi. Ako su sve strane zaista ozbiljne u pogledu postizanja prekida vatre, lako mogu da se vrate u pregovore. To zavisi od političke volje”, ocenjuje ona.
Moguća dodatna eskalacija sukoba na Bliskom istoka mogla bi da predstavlja problem za Ameriku koja se nalazi u finišu kampanje za predsedničke izbore, a kao jedina svetska supersila, ima značajno prisustvo u regionu Bliskog istoka.
Sara Harmuš sa Američkog univerziteta, podseća da su SAD više puta snažno iskazivale podršku Izraelu i da bi akcije poslednjih dana, u očima Hezbolaha, Irana i njegovih “satelita” mogle da bude viđene kao koordinisani poduhvat dva saveznika.
Entoni Blinken, američki državni sekreter, rekao je da SAD nisu bile obaveštene o bilo kakvom planu za ubistvo Hanijea.
“SAD su aktivno angažovane u naporima da ublaže dalju eskalaciju. A od početka rata, kada su mnogi kanali uveliko korišćeni za borbu protiv velike izraelske ofanzive na Liban ili protiv Irana koja bi destabilizovala region, one i dalje podvlače podršku Izraelu, ali nastavljaju da se zalažu za uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava”, zaključuje Harmuš.
U aprilu, Iran je izveo napad na Izrael sa više od 300 bespilotnih letelica. Izrael je uz pomoć SAD i Velike Britanije odbio taj napad. To je bio, kako je tada naveo Teheran, odgovor na vazdušni napad Izrael u kome su uništene, njegove konzularne prostorije u Siriji i ubijena dvojica generala.
