Dijalog Beograda i Priština biće nastavljen u utorak u Briselu na nivou glavnih pregovarača Petra Petkovića sa srpske i Besnika Bisljimija sa kosovske strane. Prema nezvaničnim informacijama beogradska strana je izrazila spremnost da se održi trilateralni sastanak, ali je, kako piše agencija Tanjug, Bisljimi odbio taj predlog.
Na dnevnom redu bi, prema pisanju ove agencije, trebalo da se nađe pitanje mosta na Ibru, kao i formiranje Zajednice srpskih opština na severu Kosova.
A posle višenedeljnog ćutanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u petak obratio srpskoj javnosti sa predlogom mera za rešavanje kosovskog problema, nakon što je prethodno situacija na severu Kosova bitno promenjena i pošto su kosovske vlasti preuzele većinu srpskih institucija u četiri opštine na severu.
Među zahtevima su raspisivanje lokalnih izbora na severu Kosova, povratak srpskih sudija i tužilaca na pravosudne funkcije, povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa, i hitno formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
Iako je Vučić izašao sa predlogom mera u sedam tačaka, čini se da i dalje ostaje pitanje o tome kolike su manevarske mogućnosti Beograda da utiče na stanje na Kosovu i popravi položaj srpske zajednice.
Kako smatra profesor beogradskog FPN-a Miloš Bešić, manevarski prostor Beograda po pitanju događaja na Kosovu je od trenutka potpisivanja Briselskog sporazuma jako mali i da je protokom vremena sve manji:
„To što je u političkom narativu on predstavljen da je veći, to što je vladajuća struktura putem medija i političkog diskursa ukazivala da vodi borbu za Kosovo i da je ta borba vrlo efikasna, da postoje rešenja, da postoje metodi itd – to je bilo nešto što je po mom ličnom sudu više bila stvar političke promocije nego realnosti“, ističe Bešić.
Po njegovom mišljenju plan sa kojim je predsednik Srbije izašao u javnost zvuči mnogo ozbiljnije od ideje o proglašenju okupacije dela teritorije Srbije, o čemu se dosta govorilo u srpskim medijima proteklih dana:
„Makar neke od tih tačaka su prilično realistične i to nešto što ja držim da bi i međunarodna zajednica, pa čak i kosovske institucije negde mogle da razgovaraju i da izađu u susret“, kaže Bešić u razgovoru za Glas Amerike.
Kako smatra novinar i narodni poslanik SNS-a u Skupštini Srbije Milovan Drecun, sa strane Prištine apsolutno ne postoji politička volja da se ostvari bilo kakav napredak u dijalogu.
„Time se veoma otežava mogućnost Beograda da pomaže srpskom narodu na KiM, a bez te pomoći srpski narod ne može da opstane. Sa druge strane Priština tim jednostranim merama želi da potpuno onemogući rad bilo koje srpske institucije na KiM, što maksimalno ugrožava ne samo bezbednost, nego i goli opstanak srpskog naroda na KiM, njegovu egzistenciju“.
Kako smatra Drecun, plan sa kojim je u petak uveče izašao Aleksandar Vučić zapravo predstavlja elemente Briselskog sporazuma:
„To je sve ono što je dovelo do eskalacije situacije na severu. Nemojte da zaboravite da su upravo te mere koje je Kurti preduzeo, koje su suprotne Briselskom sporazumu, dovele do krize na severu koja i dan danas traje i višestruko je eskalirala. Zbog toga je EU i uvela kaznene mere Prištini, zbog toga su SAD takođe sankcionisale Aljbina Kurtija. I nije došlo do deeskalacije situacije, nego je naprotiv višestruko eskalirala“, kaže Drecun i naglašava da je vrlo logično da Beograd na prvo mesto stavi formiranje ZSO, kao najvažnije tačke u Briselskom sporazumu.
