Najmanje 14 osoba je poginulo, a 66 povređeno u izraelskom vazdušnom udaru na Bejrut u petak, saopštili su libanski zdravstveni zvaničnici. Izraelska vojska saopštila je da je u "ciljanom napadu" na južno predgrađe Dahija ubijen glavni komandant elitnih snaga Hezbolaha Radvan Ibrahim Akil. To je potvrdio i Hezbolah.
Portparol vojske rekao je da je uz Akila ubijeno još 10 operativaca Hezbolaha. Izraelski ministar odbrane Joav Galant rekao je da će Izrael nastaviti da "goni neprijatelje da bi branio svoje građane, čak i u Dahiji u Bejrutu".
Poručio je i da je napad u kojem je Akil ubijen deo "nove faze rata".
Prema navodima izraelske vojske, Akil je bio komandant operacija Hezbolaha od 2004. godine i bio je odgovoran za plan da se napadne sever Izraela, po ugledu na Hamasov napad na jug 7. oktobra koji je doveo do rata u Gazi.
"Komandanti Hezbolaha koji su danas eliminisani planirali su svoj ‘7.oktobar’ na severnu granicu godinama. Došli smo do njih i to ćemo uraditi za sve koji prete sigurnosti izraelskih građana", rekao je načelnik generalštaba izraaelske vojske Herci Halevi.
Akil i drugi komandanti jedinice ubijeni su dok su držali sastanak, prenela je agencija Rojters pozivajući se na bezbednosne izvore iz Libana. To predstavlja naglu eskalaciju jednogodišnjeg konflikta Izraela i ekstremističke grupe koju podržava Iran.
Za Akilom je u SAD raspisana novčana nagrada od 7 miliona dolara, zbog povezanosti sa terorističkim bombaškim napadima na američku ambasadu i marince u Libanu 1983. godine, prema vebsajtu Stejt departmenta. U napadima je poginulo više od 300 ljudi.
U Vašingtonu, američki državni sekretar Lojd Ostin izrazio je u petak zabrinutost zbog eskalacije sukoba Izraela i Hezbolaha, tokom šestog telefonskog razgovora sa izraelskim ministrom odbrane za manje od nedelju dana. Ostin je, kako je saopšteno iz Pentagona, pozvao na diplomatsko rešenje krize.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je prethodno da nije upoznat sa time da li je Izrael unapred obavestio SAD o napadu na Bejrut i dodao da se Amerikancima savetuju da ne idu Liban, ili da napuste zemlju ako su već tamo.
"Rat nije neizbežan na Plavoj liniji (granici Libana i Izraela) i nastavićemo da radimo sve što možemo da pokušamo da ga sprečimo", rekao je Kirbi.
Eskalacija sukoba Izraela i Hezbolaha
Hezbolah je prethodno ispalio 140 raketa na sever Izraela, dan nakon što je lider te ekstremističke organizacije Hasan Nasrala rekao da će se osvetiti Izraelu zbog masovnog bombaškog napada.
Izraelska vojska saopštila je da su rakete ispaljene u tri navrata, a da je meta bilo područje duž granice sa Libanom. Posle napada, izraelske snage saopštile su da su pogodile područja širom južnog Libana i da je meta bila infrastruktura Hezbolaha. Nije saopšteno kolika je šteta pričinjena.
Hezbolah je saopštio da je napao nekoliko lokacija duž granice raketama Katjuša, uključujući nekoliko protivvazdušnih baza kao i sedište izraelske oklopne brigade za koju je navedeno da je pogođena prvi put.
Izraelska vojska navela je da je 120 raketa ispaljeno na područja u Golanskoj visoravni i Safeda, i da su neke presretnute. Nije precizirano da li su pogođene neke mete, niti da li je bilo poginulih i povređenih.
Hezbolah je naveo da su rakete ispaljene u znak odmazde zbog izraelskih napada na sela i domove u južnom Libanu, a ne za eksplozije hiljada pejdžera i voki-tokija Hezbolaha za koje se optužuje Izrael.
Mirovne snage Ujedinjenih nacija u Libanu pozvale su u petak na hitnu deeskalaciju u regionu, nakon najitnenzivnijih napada Izraela u području libansko-izraelske granice u četvrtak uveče.
Mirovne snage UNIFIL-a u južnom Libanu saopštile su u petak ujutro da je u prethodnih 12 sati došlo do "velikog intenziviranja neprijateljstava" u zoni libansko-izraelske granice.
„Zabrinuti smo zbog povećane eskalacije preko Plave linije i pozivamo sve aktere da odmah deeskaliraju situaciju“, rekao je portparol UNIFIL-a Andrea Tenenti Rojtersu, misleći na liniju koja ocrtava granicu između Libana i Izraela.
Izraelski ratni avioni prethodno su u četvrtak uveče izveli najitenzivnije napade na južni Liban, pojačavajući sukob između Izraela i libanske oružane grupe Hezbolah, usred poziva na uzdržanost.
Bela kuća je saopštila da je diplomatsko rešenje dostižno i hitno, a Velika Britanija je pozvala na hitan prekid vatre između Izraela i Hezbolaha.
"SAD su zabrinute zbog potencijalne eksalacije", rekla je portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer.
U četvrtak kasno uveče, izraelska vojska je saopštila da su njeni avioni za dva sata pogodili stotine lansera višecevnih raketnih bacača u južnom Libanu.
Bombardovanje je uključivalo više od 52 udara širom južnog Libana, saopštila je libanska državna novinska agencija NNA. Tri libanska bezbednosna izvora rekla su da je ovo bio najteži udar od početka sukoba u oktobru. Trenutno nema izveštaja o žrtvama.
Izraelski ministar odbrane rekao je u četvrtak da će Izrael nastaviti vojnu akciju protiv Hezbolaha.
"U novoj fazi rata postoje značajne mogućnosti, ali i značajni rizici. Hezbolah oseća da je proganjan i vojne akcije će se nastaviti. Naš cilj je da osiguramo bezbedan povratak zajednica u njihove domove. Kako vreme bude prolazilo, Hezbolah će plaćati sve veću cenu", naveo je Galan u saopštenju.
Intenzivni baraž usledio je nakon napada početkom ove nedelje, kada su dignuti u vazduh pejdžeri i voki tokiji koje su koristili pripadnici Hezbolaha, prilikom kog je ubijeno 37, a ranjeno oko 3000 ljudi. Liban i Hezbolah su odgovornost za taj napad pripisali Izraelu.
U televizijskom obraćanju, lider Hezbolaha Hasan Nasralah rekao je da su ekslozije uređaja u utorak i sredu "prešle sve crvene linije".
"Neprijatelj je otišao izvan svake kontrole, zakona i morala", rekao je on dodajući da se napadi "mogu smatrati ratnim zločinima ili objavom rata".
Dok je emitovan govor, zaglušujući zvuci probijanja zvučnog zida izraelskih vojnih aviona potresli su Bejrut. Taj zvuk koji je postao uobičajen poslednjih meseci, ali je dobio sve veći značaj kako je pretnja sveopšteg rata stalno jačala.
Izrael nije direktno komentarisao detonacije pejdžera i voki tokija, za koje bezbednosni izvori kažu da ih je verovatno izvršila njihova špijunska agencija Mosad, koja ima dugu istoriju izvođenja sofisticiranih napada na stranom tlu.
Libanska misija pri Ujedinjenim nacijama (UN) navela je u pismu Savetu bezbednosti u četvrtak da je Izrael odgovoran za detonaciju uređaja putem elektronskih poruka i eksploziva koje je u njih ugrađen pre nego što su stigli u Liban.
Savet bezbednosti trebalo bi da se sastane u petak zbog eksplozija elektronskih uređaja. Libanski premijer Nadžib Mikati pozvao je Savet bezbednosti da zauzme čvrst stav i da zaustavi izraelsku "agresiju" i "tehnološki rat".
Tajvan, Mađarska i Bugarska negiraju umešanost u lanac snabdevanja pejdžerima
Vlasti Tajvana i Bugarske negirale su u petak umešanost u lanac snabdevanja hiljada pejdžera koji su detonirani u utorak u Libanu.
Tajvanska kompanija Gold Apollo saopštila je da nije proizvodila uređaje korišćene u napadu i da kompanija BAC sa sedištem u Budimpešti, sa kojom su pejdžeri povezani, ima licencu za korišćenje njenog brenda.
"Mogu sa sigurnošću da kažem da delovi pejdžera koji su eksplodirali nisu napravljeni na Tajvanu", rekao je tamošnji ministar ekonomije Kuo Jih-huei.
Pejdžeri koji su masovno detonirani u Libanu nikad nisu bili u Mađarskoj, objavila je vlada premijera Viktora Orbana.
"Mađarske vlasti utvrdile su da je u pitanju trgovačko-posrednička kompanija, koja nema proizvodno ni kakvo drugo mesto poslovanja u Mađarskoj", objavio je portparol mađarske vlade Žoltan Kovač na Fejsbuku.
Bugraska je takođe postala žarište istrage u četvrtak nakon što su lokalni mediji izvestili da je jedna kompanija iz Sofije umešana u prodaju pejdžera.
Međutim, bugarska državna bezbednosna agencija DANS saopštila je u petak da je "neosporno utvrdila" da nijedan pejdžer korišćen u napadu u Libanu nije uvezen, izvezen ili napravljen u Bugarskoj.
Hezbolah je lansirao raketni baraž na Izrael dan nakon napada Hamasa 7. oktobra prošle godine i od tada postoji stalna razmena vatre, iako nijedna strana do sada nije dozvolila da eskalira u rat velikih razmera.
Međutim, desetine hiljada je evakuisano sa obe strane granice, a u Izraelu je sve veći pritisak da vlada vrati evakuisane kući.
