Na više lokacija u gradovima širom Srbije i ovog petka u 11:52 organizovana je akcija „Zastani, Srbijo“, kojom se odaje počast žrtvama nastradalim u padu nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra i poziva na procesuiranje odgovornih.
Građani i studenti brojnih fakulteta čiji je rad već nekoliko nedelja blokiran zaustavili su na petnaest minuta saobraćaj na više lokacija u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima.
Nekoliko stotina studenata Fakulteta političkih nauka i Fakulteta organizacionih nauka blokirali su Bulevar oslobođenja u Beogradu, a njima su se pridružili i pojedini učenici i profesori Dvanaeste beogradske gimnazije.
Pogledajte kako je izgledala jedna od blokada u okviru akcije "Zastani Srbijo"
Oni su u rukama držali transparente sa krvavima šakama, kao i one na kojima su bile ispisane poruke: "Čast, borba, vlast", Kad će čas savesti", "Dvanaesta gimnazija je uz studente", "Polugodište je stalo, mi nismo".
Među univerzitetskim profesorima koji su učestvovali u blokadi bila je i dugogodišnja profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević koja je za Glas Amerike rekla da je "ovo što se sada dešava u Srbiji školski primer polikrize".
"Mi smo svedoci dugogodišnjeg urušavanja demokratije i sada se više kriza zgusnulo u jednu opštu društvenu krizu i na svim tačkama preti da sistem zaista ne funkcioniše. Izgleda da su građanke i građani odlučni da se ovoga puta svi izbore za to da se stvari nekako koriguju i da ne dođe samo do političkih smena, nego da se kroz višestruke sisteme kažnjavanja odgovornih u stvari ojačaju institucije i da u budućnosti sistem nekako funkcioniše", kaže.
Komentarišući pojedine nasilne incidente koji su pratili studentske i građanske blokade prethodnih nedelja, ona kaže da organizacija društva ne sme da bude zasnovana na tome "ko je jači" jer to samo vodi u dodatnu eskalaciju nasilja koje je u srpskom društvu prisuto već godinama.
"Oni koji su „jači“ već godinama pokazuju da mogu da zgaze zakone, da mogu da zgaze ustanove, da mogu da batinaju studente, da mogu da ruše objekte nekompetentnom gradnjom. Zato mislim da su studenti izuzetno pametno formulisali svoje zahteve kojima traže da rade institucije, a ne oni koji su hrabri ili koji nisu hrabri", navodi i dodaje da misli da zbog svega što se događa vlast nije u stanju straha, već histerije.
"To slanje batinaša na građane, na ljude u protestu, na studente, je pokazalo da granica nema. Ali i sa druge strane, meni se čini da će se režim pre ograničiti na tu selektivnu represiju i možda na te opozicione prvake, a ne na široku represiju jer mislim da je to poslednje utočište i da do toga još neće doći", zaključuje Snježana Milivojević.
U Srbiji je blokirano više više od 50 fakulteta na četiri državna univerziteta, nekoliko rektorata i više srednjih škola sa zahtevom da se utvrdi odgovornost za stradanje u Novom Sadu.
Ovog petka akciji su se priključili i prosvetni radnici, koji su na poziv reprezentativnih sindikata obustavili rad 20. decembra, u znak solidarnosti sa studentima.
Studenti blokiranih fakulteta čije je sedište u blizini Studentskog trga i učenici i nastavnici nekoliko osnovnih i srednjih škola blokirali su ulicu su ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu.
Na skupu su bili učenici i nastavnici osnovnih škola "Dositej Obradović", "Marko Orešković", "Skadarlija", Srednje elektrotehničke škole "Nikola Tesla", Geološke škole i Srednje hidrometeorološke škole "Milutin Milanković".
Skup je počeo čitanjem imena žrtava koje su nastradale 1. novembra u padu nadstrešnice Železničke stanice,nakon čega je i saobraćaj na Studentskom trgu bio zaustavljen.
Učesnici skupa su nosili transparente "Nema nauke, dok se ne operu ruke", "Odgovornost ne raspust", "Socijalna politika, ne socijalna patologija", "Ne čujete nas, pređimo na znakovni jezik", "Energija se ne gasi, ni naša borba".
Đaci Zemunske gimnazije, predvođeni svojim profesorkama ovog petka su „preuzeli“ od studenata Poljoprivrednog fakulteta organizaciju blokade, a njih dvadesetak je na čelu kolone nosilo transparent.
Skup je protekao u tišini i bez incidenata, a građani koji su bili zaustavljeni u vozilima ili u gradskom prevozu pozdravljali su đake i studente, kojih je bilo nekoliko stotina.
U Beogradu je akcija organizovana na još nekoliko lokacija - pored ostalih, i ispred Elektrotehničkog i Pravnog fakulteta.
U Novom Sadu '15 minuta tišine' na više lokacija
Novosađani su i ovog petka na nekoliko mesta zastali na 15 minuta u znak sećanja na 15 stradalih u padu nadstrešnice zgrade Železničke stanice u tom gradu i u znak opomene da neko zbog toga mora da odgovara, preneo je 021.rs.
Građani su blokirali saobraćaj na Bulevaru Mihajla Pupina, Bulevaru cara Lazara, Bulevaru oslobođenja, a stajalo se kod Železničke stanice, Lutrije, na Limanu i na drugim lokacijama u gradu.
Tokom skupova nije bilo većih incidenata, za razliku od prošlonedeljnog okupljanja kod Futoške pijace, kada su muškarci u "poršeu" pokušali da prođu kroz građane, nakon čega su se sukobili sa njima.
Ispred Lazine gimnazije u Novom Sadu održan je javni čas na kojem su se učenicima obratili književnica Jasminka Petrović, istoričar umetnosti Nebojša Milenković, profesorke Marijana Novičić i Svjetlana Pilić.
Novosadski srednjoškolci okupili su se na Trgu Slobode gde su poručili da "oni nisu ničije vlasništvo i da imaju pravo na mišljenje."
Oni su nakon protesta krenuli šetnju ka kampusu, gde su ih studenti dočekali aplauzom.
Blokade i u Nišu i Kragujevcu
Đaci, studenti, prosvetni radnici, građani i predstavnici opozicije u petak su, nakon petnaestominutnog ćutanja ispred Osnovnog suda u Nišu, održali i protestnu šetnju do prostorija Srpske napredne stranke (SNS) a potom i do Medicinskog fakulteta, prenose Južne vesti.
Oni su u protesnu šetnju išli Bulevarom Zorana Đinđića kako bi na prostorije SNS zalepili otisak krvave ruke, a kada su stigli ispred, uzvikivali su "Lopovi, lopovi", "Vi ste korov naše države", "Ruke su vam krvave".
Protestovalo se i u Kragujevcu, gde su studenti, srednjoškolci i građani na oko sat i po vremena blokirali saobraćaj na jednoj od najfrekventnijih raskrsnica kod Gornjeg parka.
Prema dostupnim informacijama, blokade su okončane bez incidenata.
U blokadi se trenutno nalaze gotovo svi fakulteti Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, kao i svi državni fakulteti u Nišu i Kragujevcu - ukupno oko 50, a pridružili su im se i pojedini privatni fakulteti.
Podršku studentima u blokadi pružilo je više udruženja i organizacija, veliki broj javnih ličnosti, kolega koje studiraju u inostranstvu i građana iz dijaspore.
Studenti odbacuju tvrdnje predstavnika vlasti da su svi njihovi zahtevi ispunjeni i poručuju da i dalje nastavljaju blokade svojih fakulteta.
Među studentskim zahtevima, koje podržavaju i srednjoškolci u blokadi, pored objave kompletne dokumentacije o padu betonske nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu - kako bi se utvrdila politička i krivična odgovornost za nesreću, jeste i da se identifikuju i krivično odgovaraju napadači na demonstrante i studente, na protestima koji su širom Srbije usledili nakon nesreće u Novom Sadu.
Betonska nadstrešnica stanične zgrade u Novom Sadu obrušila se nekoliko meseci posle svečanog otvaranja stanice posle trogodišnje rekonstrukcije i tvrdnji zvaničnika da je urađena po najvišim evropskim standardima.
Sindikati prosvete solidarno uz studente
Reprezentativni sindikati zaposlenih u prosveti odlučili su da u petak, 20. decembra, obustave rad u znak solidarnosti i podrške studentima.
Sindikati, pored ostalog, zahtevaju smenu kompletnog rukovodstva Ministarstva prosvete.
Vlada Srbije je 20. decembra donela odluku da zimski raspust u osnovnim i srednjim školama počne sedam dana ranije nego što je planirano, odnosno 24. decembra.
"Ova odluka je doneta u cilju očuvanja nastavnog procesa, kao i interesa i prava učenika na obrazovanje", navodi se u saopštenju.
Raspust je trebalo da počne 30. decembra, dok je samo na teritoriji pokrajine Vojvodine planiran od 24. decembra.
Reprezentativni prosvetni sindikati nazvali su to "nasilnim prekidom nastave".
Vesna Vojvodić iz prosvetnog sindikata Nezavisnost rekla je za Glas Amerike da se ne može oteti utisku da je narastajući talas nezadovoljstva u društvu postao „prevelika kost u grlu vlastima“ i da, umesto da se suoče sa problemom, odlukom o slanju dece ranije na raspust pokušavaju da relaksiraju i marginalizuju situaciju.
„Ja sam sigurna da ta mera neće uroditi plodom na način kako vlast očekuje, pogotovo zato što i mi, prosvetni radnici, ukoliko želimo da postupamo po nalogu svog morala i po nalogu zakona i ne možemo da se vladamo u skladu sa tim sramnim rešenjem i dopisom“, kaže.
U tom kontekstu dodaje da raspust ne znači i godišnji odmor za nastavnike i da će škole ostati otvorene za đake ukoliko imaju neke dileme ili ukoliko žele da odgovaraju za bolje ocene.
„Ako su fakulteti druga kuća studenta, onda su i škole druga kuća naših đaka i ne vidim nijednu jedinu prepreku da naši učenici sada ne mogu da dođu da razjasne neke dileme, da saznaju nešto što im je bilo nejasno, da odgovaraju ukoliko žele, gde je tu prepreka? Ako neko donosi nezakonite i nemoralne odluke, pa moja je građanska obaveza i nastavnički imperativ da ja na taj nemoral i nezakonitosni ne pristanem“, zaključuje.
Prosvetni radnici u Srbiji već nekoliko meseci protestuju tražeći da se početna plata u prosveti, koja trenutno iznosi nešto više od 86 hiljada dinara, izjednači sa prosečnom platom na republičkom nivou, što je predviđeno i protokolom koji je Vlada Srbije potpisala sa četiri reprezentativna sindikata 12. oktobra 2023, kao i izmenu Krivičnog zakonika i pooštravanje kazni nad prestupnicima za dela nasilja nad nastavnicima i učenicima.
