Pokušaj ubistva Donalda Trampa, bivšeg predsednika SAD i predsedničkog kandidata u tekućoj predizbornoj kampanji, naišao je na brojne reakcije i osude širom sveta, pa i u Srbiji.
U prvom obraćanju iz Egipta, gde se nalazio u dvodnevnoj zvaničnoj poseti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svom nalogu na mreži "Eks" (X) izrazio duboku zabrinutost zbog atentata na bivšeg predsednika SAD i "prijatelja Srbije" Donalda Trampa i snažno osudio nasilje kao oblik političke borbe:
„Želim mu brz i uspešan oporavak, uveren da će iz ove borbe izaći još jači“, istakao je Vučić na Eksu.
U kasnijem obraćanju, takođe iz Egipta, srpski predsednik je bio opširniji i u direktnom susretu sa medijima je istakao da se slaže sa ocenom slovačkog premijera Roberta Fica, na koga je takođe nedavno izvršen atentat, da je scenario pokušaja ubistva Trampa kopija atentata na njega (Fica), kao i da su povod za oba napada bili mržnja i satanizacija u javnosti.
„Apsolutno je tačno. Onaj čovek što je pucao, on vam kaže "ja mrzim Trampa, ja mrzim republikance". Kad sprovodite satanizaciju nečiju, sve vreme, pa šta očekujete“, izjavio je Vučić i dodao da je više puta razmišljao šta je bio razlog za pokušaj ubistva Fica i da je shvatio da je u pitanju satanizacija.
Prema njegovoj oceni, sve se danas "obrnulo naopačke" i krivac postaje onaj ko je meta napada, rekao je predsednik Srbije i naglasio da su u liberalnim pokretima, koji najglasnije pričaju protiv agresije, upravo oni najagresivniji - i da je sve suprotno od onoga što govore.
Vučić je rekao i da je polako vreme da se polako podižu slobodarske snage sveta i da kažu da ne mogu više da ih prave ludim.
„Da li je demokratija danas u svetu da ukinete sve koji drugačije misle? Hajde da ukinemo sve ruske medije, hajde da ukinemo sve kineske medije“, rekao je još Vučić i naveo da iako u Srbiji ima i američkih, francuskih, nemačkih, evropskih i ruskih i ukrajinskih i kineskih medija - opet govore da je to diktatura.
Saradnici Vučića prave paralelu sa Trampom
Reagovali su i najbliži saradnici srpskog predsednika, koji su uz osudu atentata na Trampa iskoristili kao priliku da govore o tome da je i Aleksandar Vučić potencijalna meta jer se zalaže za mir u svetu.
Za bivšeg direktora BIA i sadašnjeg potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina, koji je ujedno i na crnoj listi Amerike, pokušaj ubistva premijera Slovačke Robeta Fica, kao i pogibija predsednika Irana Ebrahima Raisija nisu slučajnost, jer su se i oni zalagali za drugačiji svet i mir u Ukrajini.
„Neka se pripremi Vučić i svi koji imaju hrabrosti da se bore za slobodu. Pokušaj ubistva bivšeg predsednika Trampa je izraz dozvoljene i podstaknute mržnje, iste one koja se podstiče i slobodno iskazuje prema Vučiću i Srbiji“, poručio je Vulin.
„Atentat na Trampa je žalostan i tragičan dokaz kakve su posledice kampanje mržnje, pretnji i dehumanizacije jednog čoveka“, ocenio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i napravio paralelu između Trampa i Vučića:
„Nešto slično se sprovodi i u Srbiji, kroz napade na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu“, smatra lider SPS-a Ivica Dačić.
Oglasila se i predsednica parlamenta Srbije i bivša premijerka Ana Brnabić, koja je atentat na predsednika SAD iskoristila da pošalje poruku, kako je napisala na mreži Eks - eliti u Srbiji i njihovim nezavisnim medijima.
Prema njenom mišljenju diskvalifikacije koje kritičari Aleksandra Vučića navodno svakoga dana izgovaraju mogu da kod nekih, kako je napisala u svojoj objavi, „mentalno labilnijih ljudi, ekstremista, nesnađenih, nepronađeniih, sa margina društva - u svojim glavama borcima za pravdu“ stvore opravdanje za eventualni napad na Vučića.
„Molim, još jednom, ‘elitu’ u Srbiji i njihove ‘nezavisne’ medije (koji su sve, samo ne zaista nezavisni) da vide kakve mogu biti realne posledice mržnje koju svakodnevno promovišu i laži koje spinuju“, napisala je Brnabić.
Jakšić: Odsustvo civilizovanog političkog dijaloga
A kako smatra spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić atentati su ređe čin nekog usamljenog besa, a mnogo češće simptomi stanja u društvima i da smo danas svedoci duboko polarizovanih društava - od Amerike do Srbije:
„Ono čemu takođe prisustvujemo su sve zapaljivije retorike koje se koriste u politici, gde se vređaju i ignorišu rivali, kao i nedostatak jednog civilizovanog političkog dijaloga između političkih rivala, a ne neprijatelja. I Donald Tramp je svoje protivnike nazivao izdajnicima, novinare nazivao neprijateljima, i to onda naravno da stvara jednu klimu opšteg obraza, a u takvom ambijentu se lako pojavi neki ekstremista koji će da nađe povod da ubije 'glavu zmije', kako vole teroristi to da kažu“, kaže Jakšić u izjavi za Glas Amerike.
Kako smatra Jakšić, predstojeći izbori u Americi su već bili manje-više rešeni, a pokušaj ubistva Donalda Trampa je praktično otklonio svaku dilemu u pogledu pobednika dolazećih izbora u SAD:
„Posle onog fijaska predsednika Bajdena u duelu, posle svih ovih njegovih lapsusa gde je Zelenskog imenovao imenom Vladimira Putina - zaista su se smanjile šanse da demokrate pobede. A atentat uvek nosi sa sobom onaj kult žrtve koji pojačava šanse, tako da mislim da zaista ovo što se dogodilo na neki način pečatira rezultat 5. novembra“, smatra Jakšić.
Govoreći o reakcijama u Srbiji na pokušaj ubistva Trampa i poređenje Trampa i Vučića, koje prave predstavnici vlasti, Jakšić ističe da kada bi se govorilo o poruci koju je predsednik Vučić poslao iz Kaira onda bi mogli da kažemo da je njegov „obavezni sastav“ dobar, jer on se generalno suprotstavlja i govori protiv nasilja i protiv tih vrsta obračuna:
„Ali njegov 'umetnički dojam' je veoma loš i potpuno je u skladu sa tim što govori predsednica Skupštine. Dakle, pokušaj ubistva Trampa se koristi u dnevno političke svrhe i Vučić recimo kaže da su meta slobodni lideri širom sveta. Ne, meta su lideri, a da li su slobodni ili nisu slobodni - to je pitanje procena i političke borbe. I kada se radikalizuju te procene i kada se odmah koriste da se optuži jedna druga strana, uključujući i atentat na Trampa, onda je to upravo staranje terena na kojem mogu da se regrutuju neki novi atentatori“, zaključio je Boško Jakšić.
„Sledi test za američko društvo i demokratiju“
„Pokušaj ubistva Donalda Trampa dokaz je visoke polarizacije društva u Sjedinjenim Američkim Državama u ovom trenutku i nadam se da je ovo njen završni čin“, kaže za Glas Amerike karijerni diplomata Zoran Milivojević.
On ističe da će predstojeći period biti neka vrsta testa za američko društvo u celini, a naročito za njegov demokratski karakter:
„U Sjedinjenim Državama sada imamo jedan izazovni politički kontekst, protkan posebnom istorijskom i društveno-političkom tenzijom. I to je, uz izbor kandidata i ovakve globalne odnose doprinelo da se ovo dogodi. Apsolutno sam uveren da je naredni period jedna vrsta testa za američko društvo, a posebno za američku demokratiju i njen značaj u ovako demokratski razbijenom svetu kakav je danas“, kaže.
Dodaje da u novonastalim okolnostima nije slučajno što aktuelni predsednik Džo Bajden s jedne strane poziva na smirivanje strasti, a da Tramp, s druge, poziva na jedinstvo.
„Očigledno da i jedna i druga stvar u ovom trenutku nedostaju američkom društvu i potvrđuju činjenicu da je ono u jednoj specifičnoj situaciji gde je upravo dokazivanje demokratičnosti i svih vrednosti demokratije prvo pitanje vezano za ove izbore i za njihov krajnji ishod“, navodi Milivojević.
U Milvokiju u ponedeljak počinje Republikanska nacionalna konvencija na kojoj se očekuje da Tramp i zvanično bude proglašen za kandidata te partije na izborima.
Milivojević kaže da će pitanje atentata svakako biti nezaobilazna tema u nastavku kampanje i očekuje da će je republikanci politički kapitalizovati, ali veruje i da će demokrate na neki način „pružiti otpor“ tome, te da samim tim neće doći do suštinskog snižavanja tenzija.
„Sasvim je sigurno da će to što se dogodilo u Pensilvaniji dati dodatni impuls ovoj dimenziji kampanje do izbora i biti jedan od dodatnih elemenata koji će ići više u korist Trampa nego Bajdena, posebno uzimajući u obzir i njegovu prvu reakciju neposredno posle atentata i činjenicu da je on već danas spreman da deluje i da reaguje. Međutim, može se očekivati i od demokrata da tome pruže otpor time što će svoju kampanju pojačati u onim elementima i na onim argumentima za koje smatraju da njihov kandidat može da dobije izbore. Prema tome, očekujem da unutrašnja i spoljna pitanja samo dobiju dodatno na intenzitetu“, smatra .
Govoreći o reakcijama iz ostatka sveta, a prevashodno iz Evrope, sagovornik Glasa Amerike kaže da je pucnjava u Pensilvaniji svakako imala veliki odjek i na starom kontinetu zbog toga što izbori u SAD imaju globalni karakter i činjenice da su i sami Evropljani podeljeni u vezi sa tim pitanjem.
Komentarišući izjavu predsednika Srbije, Milivojević kaže da je ta reakcija „na liniji onoga što Vučić već izvesno vreme šalje kao poruku - a to je potreba za mirom u svetu.“
„U tom kontekstu, kada on to pominje, a i ja delim njegovo mišljenje, on kaže da se taj globalni haos na raznim linijama koji opterećuje i unutrašnje političke scene mnogih zemalja odražava i proizvodi ovakve stvari. Povezivanje sa slučajem slovačkog premijera Roberta Fica ima nekog smisla i osnova iz prostog razloga što su motivi manje-više isti. I zato ja moram da kažem da su te poruke na mestu i da stoje. Ta vrsta reakcije je upravo globalna poruka sa željom da se sve završi na ovome, ali i jedna opomena na to šta je sve moguće ukoliko se ne spustimo na zemlju i ukoliko elite ne shvate da je svet u jednom ozbiljnom previranju gde može da se izađe iz mogućnosti kontrole“, zaključuje Zoran Milivojević.
