Pet parlamentarnih partija i organizacija koje tehnički organizuju proteste "Srbija protiv nasilja" uputile su u četvrtak pismo predstavnicima Evropske unije, Sjedinjenih Država, OEBS-a i Saveta Evrope u kojem traže da se evropske institucije dodatno angažuju u sprovođenju preporuka koje su dali u cilju demokratizacije Srbije, saopštila je Stranka slobode i pravde.
Pismo je upućeno generalnom direktoratu Evropske službe za spoljne poslove, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimiru Bilčiku, zameniku pomoćnika sekretara u Stejt departmentu SAD Gabrijelu Eskobaru, ambasadorima EU i SAD u Srbiji, Emanuelu Žiofreu i Kristoferu Hilu, kao i šefovima misije OEBS i Saveta Evrope u Srbiji Janu Bratu i Tobijasu Flesenkemperu.
U pismu koje su potpisle poslaničke grupe Ujedinjeni - Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret i Sindikat Sloga i Zeleno-levi klub - Ne davimo Beograd pozivaju se međunarodne institucije koje su podržale preporuke ODIHR posle izbora 2022. da pomognu u njihovoj implementaciji "u ovom ključnom trenutku za Srbiju".
Ne propustite: Protesti protiv nasilja u petak i subotu, blokada autoputa i šetnja do TV Pink"Pozivamo ih da pomognu u uspostavljanju i omogućavanju transparentnog procesa o uslovima predstojećih izbora. Bez ove pomoći i bez procesa kroz koji možemo da dođemo do ravnopravnijih uslova i pravednije političke konkurencije, sadašnja duboka politička kriza neće biti rešena, a budućnost Srbije će ostati neizvesna", ističe se u pismu dostavljenom medijima koje je preneo FoNet.
Pet parlamentarnih partija i organizacija u pismu navode šta se dešavalo u Srbiji od početka maja, kada su se dogodila dva masovna ubista, kao i da je jezik uvreda preplavio medije, Skupštinu Srbije i javni prostor uopšte.
"Umesto da ujedini zemlju koju su potresle od dve tragedije, predsednik je radio ono što najbolje ume - potpirivao podelu i ciljao 'neprijatelje'. Demonstrante je okarektirisao kao 'ološ' i 'lešinare'. Zakazao je svoj miting za 25. maj i, uprkos tome što je uložio ogromna javna sredstva za dovođenje ljudi iz cele zemlje, nije uspeo da mobiliše onoliko ljudi koliko uspevaju protesti protiv nasilja svake nedelje", objašnjava se u pismu.
Dodaje se da je predsednik Aleksandar Vučić ponudio da otpočne razgovore sa opozicijom, ali da nije prestao da vređa i kleveta one sa kojima navodno očekuje da uđe u taj dijalog, kao i da nije učinio ništa da obeshrabri pretnje javnim ličnostima koje podržavaju proteste, niti je uputio policiju da ispita ove pretnje.
Ne propustite: "Srbija protiv nasilja" u deset gradovaU pismu se navodi i da je Vučić najavio prevremene izbore, uz napomenu da su svi izbori od kada je sadašnja koalicija preuzela vlast 2012. godine, osim 2020. godine, raspisani pre isteka mandata vlade.
Mi, kao deo stranaka koje tehnički organizuju proteste "Srbija protiv nasilja", ne odbijamo izbore, ali oni će imati istinski legitimitet samo ako se uslovi za sve izjednače, naveli su autori pisma.
U pismu se navode ključne preporuke ODHIR, kao što su potpuna revizije Jedinstvenog biračkog spiska i matičnog registra što je pre moguće, uz učešće relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo, preduzimanje mera za sprečavanje zloupotrebe službenih i državnih resursa, jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i predizbornih aktivnosti nosilaca funkcije.
Ne propustite: Delegacija OEBS-a predstavila nedostatke minulog izbornog procesa u SrbijiMeđu preporukama je pobrojani i potreba da se ojača nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), da Republička izborna komisija objavi jasna, dosledna i blagovremena uputstva i odluke o svim postupcima na dan izbora koji nisu dovoljno regulisani zakonom, a javni servis RTS odmah da započne bar jedan novi nedeljni debatni politički format u kome bi parlamentarne stranke trebalo da imaju najmanje 35 minuta vremena, ne nužno uz prisustvo predstavnika vladajuće koalicije.
Parlamenatarne partije ocenjuju da sve to zahteva da se preporuke ODIHR u potpunosti implementiraju u transparentnom procesu i mnogo pre narednih izbora.
Takođe se navodi da su te stranke, koje tehnički organizuju proteste "Srbija protiv nasilja", posvećene evropskoj budućnosti Srbije i da je za njih EU prirodna destinacija za demokratsku i ekonomski prosperitetnu Srbiju.
Prostest "Srbija protiv nasilja", 3. juna 2023. (Foto: Roters/Marko Đurica)
One ocenjuju da praćenje evropskog puta predstavlja najbolji način za rešavanje pitanja koja proističu iz burne prošlosti regiona.
"Naši zahtevi i program su usklađeni sa demokratskim vrednostima koje su u osnovi evropskog projekta. Ne želimo da Srbija bude partner čija vam je pomoć potrebna da održite region stabilnim, ali koga ne želite za svojim stolom, jer se gnušate njegovih manira. Želimo da Srbija postane članica koja deli vrednosti na kojima je osnovana Evropa i koja u skladu sa njima rešava otvorena unutrašnja i spoljna pitanja", ističe se u pismu.
CRTA: 93 odsto čulo za proteste, polovina podržava
Istraživanje organizacije CRTA pokazalo je da je 93 odsto građana Srbije čulo za proteste koji se održavaju svake sedmice, 46 odsto zna da se ti skupovi zovu "Srbija protiv nasilja", polovina punoletnih građana podržava proteste, a 35 odsto jeste ili bi rado učestvovalo na njima, piše nedeljnik Vreme u današnjem broju.
Svaki peti građanin koji je bliži vladajućoj nego opozicionim partijama u istraživanju je rekao da podržava proteste.
Podrška tim skupovima manja od 50 odsto zabeležena je samo među osobama starijim od 65 godina, onima koji su završili samo osnovnu školu i stanovnicima ruralnih sredina.
Proteste podržava oko dve trećine građana koji su politički neopredeljeni i ne podržavaju nijednu stranku.
Što se tiče zahteva protesta, najveći procenat građana podržava gašenje tabloida i zabranu rijaliti programa sa nasilnim sadržajem na televizijama.
Zahtev za oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi podržava 48 odsto ispitanika, a smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije 42 odsto ispitanika.
Najmanje građana podržava zahtev za ostavkom ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, kao i zahtev za smenu rukovodstva Radiotelevizije Srbije.
Istraživanje CRTA je sprovedeno telefonski od 10. do 15. juna na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 1.065 ispitanika.