Globalne teme

Bajden u poslednjem obraćanju GS UN: Da zajedno zaustavimo ratove i agresiju

Predsednik Džo Bajden govori na 79. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, 24. septembra 2024. (Foto: AFP)

Njujork — 

Svetski lideri okupili su se u Njujorku na 79. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje se održava pod senkom ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini.

U svom poslednjem obraćanju u UN na položaju američkog predsednika, Džo Bajden je pozvao svet da okonča sukobe na Bliskom istoku i podrži Ukrajinu u borbi protiv agresije Rusije.

"Tražio sam od predstavnika u ovoj sali da budu uz nas. Dobra vest je da je Putinov rat neuspešan, NATO je snažniji nego ikada ranije sa dve nove članice. Ali, ne smemo da posustanemo, pitanje je da li želimo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu ili da okrenemo leđa toj agresiji i pustimo da je unište. Moj odgovor je da ne smemo to da uradimo, ne smemo da skrenemo pogled i ostavimo Ukrajinu samu“, rekao je Bajden i dobio veliki aplauz iz publike.

Takođe je poručio da je sada trenutak da se finalizuje sporazum o prekidu vatre Izraela i Hamasa i puštanje na slobodu talaca koje Hamas drži od napada 7. oktobra.

„Svet ne sme da zaboravi šta se desilo 7. oktobra, stotine nevinih ljudi su ubijene, seksualno zlostavljanje, otete su stotine talaca. Svi su prošli pakao, kao i civili u Gazi, i oni prolaze pakao. Mnoge porodice prolaze kroz tešku humanitarnu situaciju. Niko nije od njih tražio rat koji je Hamas započeo. Amerika uz Egipat i Katar pokušava da izdejstvuje mirovni sporazum i sada je vreme da se on postigne i okonča ovaj rat".

Bajden je dodao da je rat koji je počeo 7. oktobra izazvao širi sukob, i da je skoro godinu dana ranije situacija sa Hezbolahom i Libanom eskalirala, naglašavajući da "opšti rat nikome nije u interesu".

Naglasio je da svet "ima odgovornost da osigura" da se nikada ponovo ne dogodi napad kao što je bio napad Hamasa na Izrael 7. oktobra.

Bajen je dodao da SAD rade na okončanju nasilja na Zapadnoj obali, "gde stradaju nevini Palestinci", i rade na rešenju dve države.

Govoreći o Kini, poručio je da mora da se radi na bezbednosnim izazovima u Južnom kineskom moru, Tajvanu, ekonomskoj konkurenciji i sprečavanju dostavljanja teških droga u SAD. Što se tiče Irana, naglasio je da se Teheranu nikada ne sme dozvoliti da razvije nuklearno oružje.

Ne propustite: Tramp: Zelenski želi da u SAD pobede demokrate

Bajden je takođe podsetio učesnike Generalne skupštine da je osam miliona ljudi u Sudanu na ivici gladi, te da SAD predvode u dostavi humanitarne pomoći.

„Ljudima je potrebno više od odsustva rata, treba im promena, dostojanstven život, bez gladi i posledica klimatskih promena. Moja administracija je investirala milijardu i po dolara u unapređenje ciljeva održivog razvoja“.

Američki lider je pozvao i na reformu Saveta bezbednosti UN.

„Vreme je da krenemo napred, SB UN treba da radi na postizanju mira, na okončanju ratova, da spreči da se širi opasno oružje, i stabilizuje nestabilna područja poput Afrike, Haitija“.

Bajden je podsetio da se četvrti put obraća Generalnoj skupštini, te da mu je ovo poslednji govor u Njujorku. Rekao je da je prvi put izabran na funkciju senatora 1972. kada je SAD bile u ratu u Vijetnamu, da su podele bile duboke, a građani besni, da su tenzije bile visoke i tada na Bliskom istoku.

„SAD i svet su prebrodili taj trenutak, nije bilo lako, ali smo uspeli“, rekao je Bajden.

Osvrćući se na svoju dugu političku karijeru, podsetio je da se 1980-ih oglašavao protiv aparthejda u Južnoj Africi.

"A onda sam video kako taj rasističi režim pada 1990-ih. Radio sam na tome da Slobodan Milošević odgovara za ratne zločine. I odgovarao je".

Bajden je takođe rekao da je, kada je došao na vlast, morao da donese odluku da okonča rat u Avganistanu.

"Četvoro američkih predsednika je moglo da donese tu odluku, niko nije, ali ja nisam hteo da je ostavim petom predsedniku“, rekao je Bajden u UN.

"Znam da mnogi od vas kada vide svet padnu u očaj, ali ja neću. Mi kao lideri moramo da nađemo rešenja. Ratovi, siromaštvo, glad, pretnje po demokratiju, klimatske promene, veštačka inteligencija… Možda zato što sam sve to već video, znam da postoji put napred“.

Bajden je rekao da veruje da je ovo odlučujuči trenutak u istoriji od kojeg će zavisiti dalji razvoj situacije.

„Da se čvrsto suprotstavimo agresiji i ratovima, rešavamo izazove poput gladi i siromaštva, delujemo na polju klimatskih promena i veštačke inteligencije“.

Američki predsednik je ocenio da veštačka inteligencija predstavlja najveći izazov za lidere današnjice.

Na završetku govora Bajden je prokomentarisao i svoj izlazak iz predsedničke trke.

"Neke stvari su važnije od vlasti. Najvažnija stvar je - vaš narod", poručio je svetskim liderima,

Gutereš: Svet ne može da priušti da Liban postane nova Gaza

Generalni sekterar UN Antonio Gutereš obratio se pred početak generalne debate i predstavio svoj izveštaj u kojem je upozorio na „nekažnjivost zbog kršenja međunarodnog prava“ i veliku političku polarizaciju u svetu,

„Stanje je neodrživo, ne možemo ovako dalje. Problemi su rešivi, ali moramo da se postaramo da međunarodni mehanizmi koje imamo zaista i rešavaju te probleme“.

Gutereš je rekao da je nivo nekažnjivosti u svetu „poltički neodbranjiv i da se moralno više ne može tolerisati“ - i u tom kontekstu pomenuo ratove u Ukrajini, Gazi i Sudanu.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš govori na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku. (Foto: AP/Richard Drew)

„Veliki broj vlada misli da može da se izvuče ako krši međunarodno pravo, krši Povelju UN, ignoriše povelje o ljudskim pravima, međunarodno humanitarno pravo…I ništa se neće desiti. To vidimo svuda – na Bliskom istoku, u srcu Evrope, u Africi. Rat u Ukrajini se nastavlja i nema naznaka da će se završiti. Civili plaćaju visoku cenu. Vreme je za mir u skladu sa načelima i rezolucijama UN. Sve treba da nas uznemiri eskalacija u Libanu, koji je na ivici. Svet ne može da priušti da Liban postane nova Gaza. Niko ne može da opravda akcije Hamasa od 7. oktobra prošle godine, koje sam nekoliko puta osudio. Ništa ne može da opravda kolektivno kažnjavanje Palestinaca“, rekao je Gutereš, čiji je govor u tom trenutku prekinuo veliki aplauz u sali u Njujorku.

Ne propustite: U izraelskom napadu na Liban ubijen komandant Hezbolaha, Netanjahu naveo da neće obustaviti operaciju

„Obim ubijanja i uništenja u Gazi je takav da nisam tako nešto video otkad sam na mestu generalnog sekretara. Naše osoblje je takođe stradalo, ali UN nastavljaju da pomažu… Međunarodna zajednica mora da radi na prekidu vatre, oslobađanju talaca i rešenju sa dve države“.

Gutereš je upozorio i na humanitarnu krizu u Sudanu koja je rezultat „brutalne borbe za vlast“ između sudanske vojske i paramilitarnih snaga.

„Humanitarna katastrofa se razvija i glad se širi, a za to vreme strane sile pokušavaju da se umešaju bez jedinstvene ideje kako da se postigne mir“, rekao je Gutereš.

Gutereš je upozorio i da je neophodno da se zaustave klimatske promene jer svet ide ka „katastrofi.

„Budućnost bez fosilnih goriva je sigurna, ali tranzicija nije. To je u vašim rukama“, rekao je generalni sekretar i pozvao zemlje da naprave planove za energetsku tranziciju. Pozvao je najbogatije zemlje da prestanu da subvencionišu industriju fosilnih goriva i pomažu joj da zaradi veliki novac,

„Oni koji nose najveći deo krivice, moraju da plate račun“.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da vrednosti sistema Ujedinjenih nacija i zapadnog sveta "umiru u Gazi" kako se konflikt u tom delu sveta nastavlja, i apelovao na "savez čovečanstva" da zaustavi Izrael.

U obraćanju Generalnoj skupštini Erdogan je takođe rekao da Turska podržava narod Libana dok Izreal vrši vazdušne udare na borce Hezbolaha u toj zemlji.

Među govornicima u utorak su i poljski predsednik Andžej Duda, čija zemlja igra ključnu ulogu kao tačka distribucije pomoći susednoj Ukrajini, katarski emir šeik Tamim bin Hamad Al Tani, iranski predsednik Masud Pezeškian, južnoafrički predsednik Siril Ramaposa, vijetnamski predsednik To Lam, brazilski lider Luis Injasio Lula Da Silva, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.