Od predavanja u srednjoj školi u Kini do rada u jednom od ključnih kongresnih odbora koji se fokusiraju na odnose Vašingtona i Pekinga, kandidat demokrata za potpredsednika Tim Volz ima decenijama duge veze sa Kinom, koje potiču iz vremena prodemokratskih protesta na trgu Tjenamen 1989. godine.
Kao profesor, Volz je predavao američku istoriju, kulturu i engleski jezik kineskim đacima u srednjoj školi Fošan 1, u južnoj kineskoj provinciji Guangdong 1989. To je godina kada su stotine hiljada kineskih studenata izašle na proteste protiv vladajuće kineske komunističke partije na trgu Tjenanmen.
“Kina je bila u usponu, i to je razlog što sam otišao tamo", rekao je Volz u intervjuu 2007. za vašingtonski portal "Hil" (The Hill). Rekao je da su mu učenici tokom godine dok je predavao, dali nadimak "Fields of China” (Polja Kine), što je bila aluzija na njegovu širokogrudost.
Ne propustite: Kamala Haris odabrala - Tim Volz demokratski kandidat za potpredsednika AmerikeVreme koje je proveo u Kini uticalo je na njegov pogled na život Kineza pod vladavinom Komunističke partije.
“Da imaju odgovarajuće lidere, nema granice tome što bi mogli da postignu", rekao je u intervjuu za Star Herald 1990. kada je dodao da je godina kada je radio kao nastavnik u Kini bila "jedna od najboljih stvari" koje je ikada uradio.
Njegovo interesovanje za Kinu nije se završilo na tome. Po povratku u Sjedinjene Države, Volz i njegova supruga osnovali su kompaniju nazvanu "Obrazovna avanturistička putovanja", da bi koordinisali letnje posete američkih srednjoškolaca Kini.
Pet godina pošto je kineska vlada nasilno ugušila proteste na trgu Tjenamen, Volz i njegova supruga su se vratili u Kinu na medeni mesec, i poveli sa sobom dve turističke grupe američkih srednjoškolaca. Zajedno sa suprugom, nastavio je da vodi program razmene studenata sa Kinom do 2003. godine.
Podrška ljudskim pravima u Kini
Pošto je postao član Kongresa 2007, Volz je nastavio da se fokusira na pitanja u vezi sa Kinom. Tokom karijere u Kongresu, bio je član kongresno-izvršne komisije za Kinu, koja se isključivo bavi stanjem ljudskih prava u toj zemlji.
ARHIVA - Tadašnji predsedavajući Predstavničkog doma Pol Rajan i drugi članovi kongresne komisije slušaju kongresmena Tima Volza na Kapitol Hilu, 21. juna 2017. (Foto: AP/Manuel Balce Ceneta)
Volz se brzo istakao kao glasni kritičar kineske vlade, i redovno je održavao sastanke sa aktivistima iz Kine i Hong Konga, među kojima su bili poznati aktivista Džošua Vong iz Hong Konga, kao i Dalaj Lama, duhovi vođa Tibeta.
U intervjuu za Glas Amerike 2014. godine, Volz je pričao o tome kako se osećao kada su se dogodili studentski protesti na trgu Tjenanmen.
"Probudio sam se i video na vestima 4. juna da se dogodilo nešto nezamislivo", rekao je.
Dok je većina Amerikanaca u to vreme odlučila da napusti Kinu iz straha za bezbednost posle protesta 1989. godine, Volz je rekao da je smatrao da je "važnije nego ikada" da ode u Kinu, jer je želeo da osigura da se "priča ispriča" i da se građanima Kine pokaže da je svet uz njih.
Pored komunikacija sa aktivistima iz Kine i Hong Konga, Volz je takođe bio kosponzor nekoliko rezolucija o ključnim pitanjima ljudskih prava u Kini, uključujući zahtev da se puste na slobodu kineski dobitnik Nobelove nagrade za mir Liu Šiaobo i aktivista Huan Ći. Takođe je bio jedan od potpisnika predloga Zakona o ljudskim pravima i demokratiji u Hong Kongu 2017.
U jednom od svojih govora u Kongresu 2016, Volz je istakao značaj "konstruktivnog dijaloga" sa Pekingom kako bi se "osiguralo očuvanje tradicionalne tibetanske kulture i krhke tibetanske ekologije".
“Sjedinjene Države su osnovane na idejama univerzalnih sloboda, i verujem da moramo da nastavimo da pozivamo kinesku vladu da pruži manje regulisane verske slobode Tibetancima", izjavio je u to vreme.
Spoljna politika
Osim što je glasno kritikovao stanje ljudskih prava u Kini, Volz je takođe izražavao zabrinutost zbog pokušaja Kine da proširi prisustvo u Južnom kineskom moru 2016. godine. Smatrao je da je pokušaj Pekinga da izgradi veštačka ostrva u spornim vodama razlog da se protivi nastojanjima Vašingtona da smanji vojnu potrošnju.
Uprkos čvrstom stavu o stanju ljudskih prava u Kini i njenom vojnom pozicioniranju, Volz je nastavio da naglašava značaj nastavka saradnje sa Pekingom.
„Ne spadam u grupu onih koji misle da je nužno da sa Kinom imamo neprijateljski odnos", rekao je u intervjuu za portal Agri-Pulse Communications.
„Mislim da moramo da zauzmemo čvrst stav prema onome što rade u Južnom kineskom moru, ali postoji mnogo oblasti saradnje na kojima možemo da radimo“, dodao je Volz.
Neki analitičari smatraju da bi njegove duboke veze sa Kinom i iskustvo u američko-kineskoj diplomatiji potencijalno mogli da pomognu demokratskom predsedničkom tandemu da donese odluke o spoljnoj politici, posebno o pitanjima koja se tiču Kine.
"Mislim da će [njegov izbor za demokratskog potpredsedničkog kandidata] smiriti mnoge ljude kojima je stalo do američke spoljne politike u tom delu sveta, znajući da postoji neko ko je obavešten, proveo je vreme u regionu i ne počinje od nule kada je u pitanju učenje o američkoj spoljnoj politici u istočnoj Aziji“, kaže Lev Nejman, politikolog sa Nacionalnog tajvanskog univerziteta.
Dodaje da bi guverner Minesote mogao da doda više nijansi debati o politici u vezi sa Kinom u Sjedinjenim Državama, budući da je izrazio brojne humanističke stavove o narodu Kine i Tibeta i građanima Hong Konga.
„Možda će biti u stanju da artikuliše potrebu da se suprotstavi kineskom autoritarizmu i kršenju ljudskih prava u različitim delovima sveta na način koji ne ocrnjuje kineske građane i ne naginje ka antagonizmu, u kontektstu namerno preterano zastrašujuće retorike u koju se, rekao bih, pretvorio veći deo diskursa o Kini u Sjedinjenim Državama", rekao je Nejman u telefonskom razgovoru za Glas Amerike.