Nakon udara SAD i Velike Britanije na ciljeve u Jemenu pod kontrolom Huta, ta pobunjenička grupa je britanske i američke interese proglasila "legitimnim metama". Bela kuća ih je pozvala da ne odgovaraju na napade i tvrdi da nije zainteresovana za rat sa Jemenom. Iran koji podržava Hute, upozorava da napadi zapadnih sila doprinose nestabilnosti u regionu.
Huti, oružani pokret koji podržava Iran, u protekloj deceniji su uzeli pod kontrolu veliki deo Jemena. U proteklih nekoliko meseci su intenzivno napadali brodove u Crvenom moru, na jednoj od najzauzetijih trgovačkih ruta, zbog čega su brodovi morali da idu dužim putem. Huti su rekli da su njihovi napadi podrška Palestincima u Gazi, koji su pod udarima Izraela od 7. oktobra, kada je Hamas napao Izrael.
Ostin iz bolnice naredio napade na Hute
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin naredio je napade na Hute iz bolnice Volter Rid, gde se leči or raka prostate, saopštio je Pentagon.
Ovo naređenje je samo jedno u nizu koje je Ostin dao iz bolničke sobe. On je od 1. januara hospitalizovan zbog infekcije koja je usledila posle operacije raka prostate.
Njegov boravak u bolnici, kao i od čega boluje, do nedavno je bio tajna. Pentagon i dalje ne saopštava kada će završiti lečenje.
Predsednik Džo Bajden, koji je nadređen Ostinu, saznao je za njegovu dijagnozu tek pre nekoliko dana. On je kazao da misli da je Ostin pogrešno procenio da ne treba da objavi svoju dijagnozu, ali da i dalje ima poverenja u njega da bude šef Pentagona.
Predsednik SAD Džo Bajden je u petak nazvao Hute "terorističkom grupom" i najavio da će Vašington odgovoriti na ponašanje Huta koje je nazvao "nečuvenim". Britanski premijer Riši Sunak rekao je da je kršenje međunarodnog prava, za koje su odgovorni Huti, zahtijevalo snažan odgovor.
Bijela kuća je ranije upozorila pobunjenike u Jemenu da ne odgovaraju na napade.
Portparol Savjeta za nacionalnu bezbjednost Džon Kirbi za MSNBC je rekao da Amerika ne želi rat sa Jemenom, ali da neće oklijevati da preduzme dodatnu akciju u odgovoru na napade pobunjenika u Crvenom moru.
On je naglasio da SAD ne žele konflikt sa Iranom uprkos napadima na Hute, i da nema "razloga za eskalaciju van onoga što se dogodilo proteklih nekoliko dana". Poručio je međutim da Teheran, koji kako navodi snabdeva pobunjenike u Jemenu raketama i dronovima, mora da zaustavi tu podršku.
Pentagon je u petak izneo oprezno optimistične prognoze da Huti neće biti u stanju da ponovo izvedu tako kompleksne napade u Crvenom moru.
Direktor američkih Združenih snaga Daglas Sims rekao je da je u SAD i Velike Britanije pogođeno 28 lokacija i da je korišćeno 150 komada municije.
"Znam da smo im umanjili sposobnosti. Ne verujem da će biti u stanju da ponove napade, ali videćemo".
Huti su obavili da je ubijeno najmanje pet boraca u 73 vazdušna napada. Obećali su da će uzvratiti, a Pentagon je saopštio da to i pokušaju i da su već probali da ispale jednu protivbrodsku balističku raketu u Crvenom moru, ali da nije pogodila cilj.
Iran upozorio: Napadi na Hute destabilizuju region
Iran je u petak osudio američko-britanske napade na Hute u Jemenu i upozorio da će oni doprineti "nesigurnosti i nestabilnosti" u regionu.
"Oštro osuđujemo vojne napade koje su izvele SAD i Velika Britanija na nekolko gradova u Jemenu. Ovi napadi su jasno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jemena i kršenje međunarodnog prava", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Irana Naser Kanani.
Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahian pohvalio je akcije Huta protiv izraelskih brodova i rekao da SAD treba da prestanu sa podrškom Izraelu.
"Umesto da napada Jemen, Bela kuća bi trebalo momentalno da prestane sa svom vojnom i bezbednosnom saradnjom sa Tel Avivom, protiv naroda u Gazi i na Zapadnoj obali, kako bi vratila sigurnost u region", napisao je iranski diplomata na Eksu.
Ne propustite: Ko su Huti i zašto su SAD i Britanija bombardovale njihove vojne meteVazdušni napadi koalicionih snaga dodatno su podstakli strahovanja od širenja konflikta u regionu, gdje se od izbijanja rata Izraela i Hamasa u oktobru povećalo nasilje u koje su uključene grupe koje podržava Teheran - u Jemenu, Libanu, Iraki i Siriji.
Hamas, kojeg američka vlada označava kao terorističku organizaciju, saopštio je da će Britanija i Sjedinjene Države biti "odgovorni za posljedice po regionalnu bezbjednost".
Amerika, Britanija i još osam saveznika saopštili su da je cilj vazdušnih napada "deeskalacija tenzija". Međutim, Iran i druge zemlje u regionu i van njega osudili su poteze Zapada ili su izrazile zabrinutost da bi situacija mogla da se pogorša.
Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su napadi disproporcionalni.
"Kao da žele krvoproliće u Crvenom moru", rekao je Erdogan.
Poslije vijesti o vazdušnim napadima, cijena nafte porasla je za četiri odsto, a analitičari ističu da postoji strahovanje na tržištu da je region "na putu nepredvidljive eskalacije".
Kroz moreuz Bab al-Mandeb obično prolazi oko 12 odsto globalne pomorske trgovine, ali je od sredine novembra broj brodskih kontejnera pao za 70 odsto, navode eksperti.
Pobunjenici kontrolišu veliki dio Jemena od građanskog rata u toj zemlji 2014. godine i dio su regionalnog otpora protiv Izraela i njegovih saveznika, uz podšku Irana.
Stotine građana protestovale su u Teheranu protiv Amerike, Britanije i Izraela, a u znak podrške stanovnicima Gaze i Jemena. Protesta je bilo i u Bahreinu. Palestinci u Gazi pozdravili su poteze Huta i osudili vojnu odgovor Britanije i SAD.
Saudijsko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da Rijad "sa velikom zabrinutošću prati vojne operacije" i pozvalo na "uzdržanost i izbjegavanje eskalacije".
Saudijska Arabija pokušava da se izvuče iz devetogodišnjeg rata sa Hutima, mada su borbe uglavnom zaustavljene od primirja početkom 2022. godine. Kina je saopštila da je "zabrinuta zbog eskalacije tenzija u Crvenom moru", dok je Moskva osudila "nelegitmne" napade.