Donald Tramp pozvao je ruskog lidera Vladimira Putina da deluje kako bi postigao momentalni prekid vatre sa Ukrajinom, opisujući to kao deo njegovih aktivnih napora kao novoizabranog američkog predsednika da okonča rat uprkos tome što ga još nekoliko nedelja deli od preuzimanja dužnosti.
"Zelenski i Ukrajina žele da se dogovore i zaustave ludilo", napisao je Tramp na društvenim mrežama, misleći na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
U televizijskom intervjuu, Tramp je takođe rekao da će biti otvoren za smanjenje vojne pomoći Ukrajini i povlačenje Sjedinjenih Država iz NATO-a. To su dve pretnje koje su uznemirile Ukrajinu, NATO saveznike i mnoge u američkoj zajednici nacionalne bezbednosti.
Upitan u emisiji "Meet the Press" na televiziji NBC da li aktivno radi na okončanju skoro trogodišnjeg rata u Ukrajini, Tramp je rekao: "Da".
Odbio je da kaže da li je razgovarao sa Putinom nakon pobede na izborima u novembru. "Ne želim ništa da govorim o tome, jer ne želim da radim ništa što bi moglo da ometa pregovore", rekao je Tramp.
Trampov poziv na hitan prekid vatre korak je preko stavova o javnoj politici Bajdenove administracije i Ukrajine i izazvao je oprezan odgovor Zelenskog. To takođe označava nastojanje Trampa - koji je neobično "duboko ušao" u napore pre svoje inauguracije 20. januara - da reši jednu od najvećih globalnih kriza sa kojima se suočava Bajdenova administracija.
Tramp je svoj predlog izneo posle sastanka u Parizu sa francuskim i ukrajinskim liderima, gde su se mnogi svetski lideri okupili da proslave restauraciju katedrale Notr Dam nakon razornog požara. Čini se da niko od savetnika koji su putovali s njim nije stručnjak za Ukrajinu.
Kijev bi želeo da zaključi sporazum, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. "Trebalo bi da dođe do momentalnog prekida vatre i da počnu pregovori".
"Vladimira dobro poznajem. Ovo je njegovo vreme da deluje. Kina može pomoći. Svet čeka!", dodao je Tramp govoreći o posredničkim naporima Kine koje mnogi na Zapadu vide kao favorizovanje Rusije.
Zelenski je opisao razgovore sa Trampom, kada ih je okupio francuski predsednik Emanuel Makron, kao "konstruktivne", ali nije izneo više detalja.
Zelenski je upozorio da je Ukrajini potreban "pravedan i čvrst mir, koji Rusi neće uništiti u roku od nekoliko godina".
"Kada govorimo o efikasnom miru sa Rusijom, moramo da govorimo pre svega o efektivnim mirovnim garancijama. Ukrajinci žele mir više od bilo koga drugog. Rusija je donela rat našoj zemlji", napisao je on na društvenoj mreži Telegram.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je na Trampov post ponavljanjem dugogodišnje poruke Moskve da je otvorena za razgovore sa Ukrajinom. Peskov je pomenuo dekret Zelenskog iz oktobra 2022. kojim se proglašavaju "nemogućim" bilo kakvi razgovori sve dok je Putin na čelu Rusije.
Taj dekret je usledio nakon što je Putin proglasio četiri okupirana regiona Ukrajine za deo Rusije, za šta su Kijev i Zapad saopštili da je jasno kršenje ukrajinskog suvereniteta.
Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, penzionisani general H.R. Mekmaster upozorio je da ne postoji takva stvar kao što je brzo rešenje za okončanje rata Rusije sa Ukrajinom.
"Ono što me brine je ovakva pogrešna ideja da Putin može biti umiren, zar ne, da će Putin doći do neke vrste dogovora", rekao je Mekmaster za "Foks njuz nedeljom".
"Mislim da je za predsednika Trampa zaista važno da se pridržava svog instinkta u vezi s tim... mir kroz snagu", rekao je Mekmaster i dodao: "Kako bi bilo dati im ono što im je potrebno da se brane, a onda kazati Putinu: 'Izgubićeš ovaj rat'?"
Dok je Tramp ranije rekao da bi želeo da vidi brzi prekid vatre u Ukrajini, njegov predlog u nedelju je uokviren kao direktan apel Rusiji. Brzi odgovori Ukrajine i Rusije pokazali su ozbiljnost sa kojom se gleda na ideju budućeg američkog predsednika.
I Tramp, i predsednik Džo Bajden, govorili su o ruskom povlačenju u Siriji, gde se vojska te zemlje uglavnom sklonila dok su pobunjenici zbacivali predsednika zemlje, saveznika Rusije, što predstavlja dokaz u kojoj meri je Ukrajina iscrpila ruske resurse.
Bajden je u Beloj kući rekao da je otpor Ukrajine "ostavio Rusiju nesposobnom da zaštiti svog glavnog saveznika na Bliskom istoku".
Bajdenova administracija i drugi podržavaoci Ukrajine su naglasili da ne vide sebe kako pritiskaju Ukrajinu da postigne momentalno primirje. Saveznici Ukrajine strahuju da bi brz dogovor bio u velikoj meri pod uslovima njenog moćnijeg suseda, što bi potencijalno moglo nametnuti Ukrajini štetne ustupke i dozvoliti Rusiji da ponovo nastavi rat kada ponovo izgradi svoju vojnu snagu.
Tramp sebe predstavlja kao spremnog za sklapanje brzih dogovora za rešavanje sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, što remeti mnoge posredničke napore Bajdenove administracije.
Ne postoji zabrana da se zvaničnici koji tek treba da stupe na družnost ili su imenovani sastaju sa stranim zvaničnicima i uobičajeno je i u redu da to čine - osim ako ti sastanci nisu osmišljeni da podriju ili na drugi način utiču na trenutnu politiku SAD.
Loganov zakon zabranjuje privatnim građanima da pokušavaju da intervenišu u "sporovima ili kontroverzama" između Sjedinjenih Država i stranih sila bez odobrenja vlade. Ali zakon iz 1799. proizveo je samo dva krivična slučaja, nijedan od 1850-ih i nijedan nije rezultirao krivičnom osudom.
O NATO-u
U intervjuu NBC, Tramp je obnovio svoje upozorenje saveznicima u NATO-u da ne vidi nastavak učešća SAD u zapadnom vojnom savezu kao siguran tokom svog drugog mandata.
Tramp se dugo žalio da kanadska i evropske vlade u bloku za međusobnu odbranu iskorišćavaju vojne troškove SAD, daleko najmoćnijeg partnera u NATO-u. NATO i vlade članica poručuju da većina zemalja u bloku sada ispunjava postavljene ciljeve za vojnu potrošnju, delom zbog pritiska Trampa u njegovom prvom mandatu.
Upitan da li će razmotriti mogućnost izlaska iz NATO-a, Tramp je rekao da je to otvoreno pitanje.
"Ako plaćaju svoje račune i ako mislim da se prema nama ponašaju pošteno, odgovor je da bih apsolutno ostao pri NATO-u", rekao je on.
Ali ako ne, na pitanje da li bi u tom slučaju razmotrio povlačenje SAD iz saveza, Tramp je odgovorio: "Apsolutno. Da, apsolutno".
Ne propustite: Vojna pomoć, a ne članstvo u NATO prioritet za Zapad u UkrajiniTramp je izrazio istu otvorenost kada je upitan da li Ukrajina treba da se pripremi za moguće rezove u pomoći SAD. "Moguće je", rekao je.
Američko oružje i druga vojna podrška su od vitalnog značaja za napore Ukrajine da se odbrani od invazije ruskih snaga, a Bajden pojačava pomoć Kijevu pre nego što napusti funkciju.
Sekretar za odbranu Lojd Ostin najavio je u subotu skoro milijardu dolara više za dugoročnu podršku u naoružanju Ukrajini. Ostin je razgovarao sa ukrajinskim kolegom o statusu rata i SAD vojnu podršku, saopštio je Pentagon.
Ruske snage su nastavile svoje napredovanje u istočnoj Ukrajini, zauzevši selo Blahodatne, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva odbrane u nedelju. Ako se potvrdi, taj dobitak bi doveo ruske snage korak bliže ka zauzimanju grada Velika Novosilka i ometanju ključne logističke rute za ukrajinsku vojsku, kažu vojni analitičari.