Novo istraživanje javnog mnjenja u Ukrajini pokazuje da prvi put neznatna većina Ukrajinaca kaže da je spremna da ustupi svoje teritorije radi mira. Međutim, druge nedavne ankete pokazuju da bi mišljenje građana moglo biti komplikovanije.
Galupove ankete objavljene u utorak, sprovedene u avgustu i oktobru, pokazale su da 52 odsto Ukrajinaca želi da njihova zemlja pregovara o brzom okončanju rata, dok 38 odsto želi da nastavi borbu do pobede.
Iako se u medijskim izveštajima o istraživanju navodi da ono odražava promenu mišljenja javnosti od početka rata, kada je većina Ukrajinaca želela da se bori do pobede, druga istraživanja su pokazala manju podršku za brzo rešenje.
U septembru i oktobru ove godine, Centar za ankete i istraživanja (CISR) Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) utvrdio je da "snažna većina veruje da će Ukrajina pobediti Rusiju u tekućem ratu i podržati ponovno zauzimanje svih izgubljenih teritorija".
Prema toj anketi, objavljenoj 12. novembra i sprovedenoj telefonom uz pomoć kompjutera, krajem septembra i početkom oktobra, na teritorijama pod kontrolom Kijeva, 88 odsto Ukrajinaca veruje da će Ukrajina pobediti u ratu. Ovaj broj je manji od 98 odsto u junu 2022, ali se nije promenio od februara 2024.
Slične rezultate pokazale su i ankete koje su sproveli ukrajinski anketari. Studija Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) sprovedena u septembru-oktobru 2024. pokazala je da 81 odsto Ukrajinaca veruje da Ukrajina može uspeti ako joj Zapad pruži adekvatnu podršku. Samo 14 odsto veruje da je Rusija previše jaka (u odnosu na sedam odsto u decembru 2023.).
Slično tome, nacionalna anketa koju je u avgustu sprovela Fondacija Ilka Kučeriva "Demokratske inicijative" sa sociološkom službom Centra Razumkov ustanovila je da Ukrajinci nisu spremni da kapituliraju pred teritorijalnim zahtevima Rusije.
Samo devet odsto Ukrajinaca je reklo da bi pristali da priznaju okupirane teritorije kao deo Ruske Federacije u zamenu za mir (u odnosu na pet odsto u avgustu 2023.), a 81 odsto smatra da je to neprihvatljivo (manje sa 90 odsto u avgustu 2023.).
Anketari razlike u svojim rezultatima objašnjavaju različitim metodologijama.
Benedikt Vigers, autor Galupovog izveštaja, kaže da dok su oni postavljali pitanja telefonom, anketa Razumkova je postavljala pitanja lično. Postoje i neke razlike u uzorku ispitanika. Na primer, istraživanje IRI-a nije dobilo podatke iz Donjecka ili Hersona.
U pisanom odgovoru Glasu Amerike, Vigers je objasnio da želja da se rat okonča što je pre moguće nije isto što i spremnost da se podele teritorije. On ističe da je samo polovina onih koji žele da pregovaraju o miru otvorena za neodređene teritorijalne ustupke.
"Od 52 odsto koji misle da bi Ukrajina trebalo da pokuša da pregovara o okončanju rata što je pre moguće, oko polovina njih je otvorena za ideju pravljenja nekih teritorijalnih ustupaka kako bi se postigao mir sa Rusijom. Još 38 odsto nije otvoreno za ove ustupke", napisao je.
To znači da je samo četvrtina anketiranog stanovništva Ukrajine otvorena za teritorijalne ustupke u zamenu za mir.
"Još uvek postoji značajan deo društva koji želi da nastavi da se bori do pobede, a za većinu ovih ljudi pobeda znači vraćanje svih teritorija izgubljenih od 2014, uključujući Krim", rekao je Vigers.
Mihail Miščenko, zamenik direktora Sociološke službe ukrajinskog Centra Razumkov, pokazao je kako mala razlika u formulaciji pitanja može da promeni rezultate.
"Kada postavite pitanje 'Da li se slažete da Ukrajina treba da bude otvorena za neke teritorijalne ustupke kao deo mirovnog sporazuma za okončanje rata', dobijate drugačiji odgovor. To ne znači da svih 52 odsto njih koji su rekli 'da' u anketi Galupa pristaje na teritorijalne ustupke. Možda su otvoreni za razmatranje ovog pitanja", rekao je Miščenko za Glas Amerike.
On je naglasio da je ukrajinsko društvo umorno od rata posle 2,5 godine, a broj ljudi koji podržavaju pregovore je povećan. Takođe Ukrajinci mogu da svedoče i promeni retorike ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je rekao da Rusiju treba pozvati na sledeći mirovni samit. Ali Miščenko upozorava da se rezultati anketa ne tumače kao želja Ukrajinaca da se predaju.
U jednom od prethodnih intervjua, Miščenko je istakao da mnogi Ukrajinci ne veruju da bi teritorijalni ustupci okončali rat.
"Među onima koji su spremni na ustupke, 26 odsto je odgovorilo da je cilj Rusije genocid i fizičko uništenje većine Ukrajinaca. Još 20 odsto ove kategorije je navelo da je cilj Rusije uništenje ukrajinske nacije. Ukupno, to je 46 odsto. A samo 15 odsto onih koji su spremni na ustupke odgovorilo je da je cilj Rusije da zadrži već okupirane teritorije bez pretenzija na ostatak teritorija Ukrajine", rekao je on u intervjuu za nezavisni ruski list.
Miščenko ističe da ruske ankete ukazuju na veću spremnost ruskog društva da se Ukrajincima vrate zemlje koje su ruske snage okupirale kako bi se okončao rat. Jedno takvo istraživanje sproveo je u septembru 2024. Levada centar, ruski nezavisni anketar.
"Pitali su ispitanike da li misle da je ’neophodno nastaviti vojne operacije ili započeti mirovne pregovore", rekao je Mičenko.
"Većina (54 odsto) anketiranih Rusa je bila za mirovne pregovore, a manjina (39 odsto) za nastavak neprijateljstava. U septembru 2022. godine, 48 odsto Rusa je podržavalo pregovore, a 44 odsto je podržalo nastavak neprijateljstava", rekao je on.
