Demokratska kandidatkinja Kamala Haris i republikanac Donald Tramp održaće svoju prvu predsedničku debatu.
Radi se o odmeravanju snaga visokog uloga, što bi jednom od kandidata moglo da donese prednost, neposredno uoči novembarskih izbora.
Džo Bajden, koji je do jula važio za verovatnog demokratskog kandidata, povukao se posle lošeg učinka u junskoj debati sa Donaldom Trampom.
Međutim, 2016. opšti utisak bio je da je tadašnja demokratska kandidatkinja Hilari Klinton bila bolja u debatama sa republikanskim kandidatom Trampom, ali je potom on pobedio na izborima.
Debata, koja se održava u Filadelfiji, za Kamalu Haris može da bude prilika da istakne prioritete i odvažnost u odnosu na takmaca koji se ne libi da je javno omalovažava i izlaže rasističkim i seksističkim komentarima.
Sa druge strane, debata će za Trampa biti prilika da oslabi njen zamajac u predizbornoj trci, koja se znatno zaoštrila otkako je promovisana u kandidata Demokratske stranke.
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da Haris ima neznatnu prednost u odnosu na Trampa u većini država ključnih za ishod predsedničkih izbora.
Međutim, prema istim izvorima, Tramp ima dobre izglede za pobedu na novembarskim izborima.
Promena kandidata
Uoči izbora, na kojima će bivši predsednik odmeriti snage sa aktuelnom potpredsednicom, učesnici se predstavljaju kao kandidati koji će doneti promenu i izmeniti, kako se navodi, status kvo.
Haris nastoji sebi da pripiše dostignuća Bajdenove administracije, izbegavajući istovremeno da se optereti njenim pogrešnim potezima.
Istovremeno, potencira da bi njen mandat označio novi početak za državu.
Sa druge strane, Tramp koji je proveo četiri godine u Beloj kući (2017-2021) sebe predstavlja kandidatom koji prkosi vašingtonskim institucijama.
Potencira i svoje, kako ga ocenjuje, iskustvo u međunarodnim odnosima – tvrdeći da bi mogao da okonča sukobe u Ukrajini i Gazi i zaštiti državu od Severne Koreje ili Irana, koji raspolažu nuklearnim naoružanjem.
Narušavanje ličnog integriteta
Otkako je Kamala Haris nominovana za demokratsku kandidatkinju, Tramp je počeo da dovodi u pitanje autentičnost njenog nasleđa i inicirao napade na njenu ličnost, nasuprot smernicama svojih saradnika da se više fokusira na njenu politiku.
Ukoliko sa tim nastavi tokom debate, mogao bi da odbije neopredeljenih birača, posebno one koji su skeptični u vezi sa njegovim temperamentom.
Tokom debata sa Hilari Klinton 2016. Tramp je često bio glasan, prekidao moderatore i upirao prstom u tadašnju demokratsku kandidatkinju. Istu taktiku pokušao je da sprovode i u debate sa Bajdenom 2020.
To je Bajdena navelo da reaguje replikom: “Hoćeš li ućutati, čoveče?“ pošto ga je Tramp nekoliko puta prekidao.
Haris je do sada uglavnom bila imuna na napade kojima je Tramp ciljao njenu ličnost.
Mogućnosti
Za Kamalu Haris debata predstavlja mogućnost da izgradi sopstveni politički identitet za milione američkih glasača.
To što se smatra nedovoljno poznata američkim biračima, procenjuje se da bi joj moglo doneti prednost, kod ljudi koji su ukazivali da ih umara revanš Bajdena i Trampa.
Tramp bi, sa druge strane, mogao tvrditi da Haris nije spremna da vodi državu i da je on bolji izbor.
Takođe, očekuje se da bi je mogao napasti zbog problema na granici, jer aktuelna američka administracija nije uspela da spreči rekordni priliv migranata sa područja centralne Amerike.
Ranjivost
Demokrate već mesecima tvrde da Tramp ima autoritarne tendencije i da predstavlja opasnost po demokratiju.
Haris bi tokom debate mogla da ponovi taj narativ, kao i da izvrši pritisak zbog njegovog protivljenja abortusu, jednom od važnijih političkih pitanja u Americi.
Verovatno će istaći njegovu ulogu u postavljanju konzervativnih sudija u Vrhovnom sudu – što je omogućilo da abortus bude ukinut kao ustavno pravo.
Mogla bi da upozori da će reproduktivna prava žena biti dodatno ograničena tokom drugog Trampovog mandata.
Neke od tema o kojima se očekuje da će govoriti su i Trampovi učinci u oblasti infrastrukture, ekonomije, kao i pandemiji kovida 19 - za koje se smatra da su bili nedovoljni.
Navodi se i mogućnost da bi Haris, između ostalog, Trampa mogla da pokuša da poveže sa "Projektom 2025", radikalnim planom konzervativne fondacije "Heritidž".
"Projekat 2025" kritičari označavaju svojevrsnim uputstvom za zloupotrebu izvršne vlast. Tramp je, sa druge strane, pokušao da se distancira od konzervativne fondacije i njene inicijative.
Procenjuje se da bi Tramp tokom debate mogao da podseti javnost na liberalnu politiku koju je Haris promovisala za vreme predsedničke kampanje 2020, koje se - kako deluje - sada odrekla. Tu spada ukidanje privatnog zdravstvenog osiguranja i podrška takozvanom “Green New Deal”-u, programu proizvodnje korišćenja čiste energije.
Debata Kamale Haris i Donalda Trampa održava se u utorak 10. septembra u udarnom televizijskom terminu, devet sati uveče po lokalnom vremenu, na televiziji Ej-Bi-Si (ABC).
