Glavni pregovarači Kosova i Srbije u dijalogu kojim posreduje Evropska unija, nisu održali trilateralni sastanak sa izaslanikom za razgovore dve strane, objavio je posrednik u procesu Miroslav Lajčak.
“Žalim što u trilateralnom formatu nismo razmatrali najvažnija pitanja. Stranama ostajem na raspolaganju i nastavićemo u narednim nedeljama”, objavio je Lajčak na društvenoj mreži “Eks” povodom neodržanog zajedničkog susreta sa Besnikom Bisljimijem i Petrom Petkovićem.
Na dnevnom redu tehničkog dijaloga trebalo je da se razmatra primena Ohridskog sporazuma i pitanja koja utiču na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
Susret je organizovan u trenutku pojačanih napetosti, neposredno pošto su kosovske vlasti zatvorile pet institucija koje su radile u sistemu Srbije: opštinske organe u Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću, Mitrovici, kao i kosovski okrug Mitrovica.
Sjedinjene Države i Evropska unija kritikovale su potez Prištine naznačivši da, uz to što narušava bezbednost, ima negativan efekat na srpsku i druge zajednice na Kosovu.
Zvanični Beograd Prištini je tim povodom uputio zahteve koji se odnose na održavanje lokalnih izbora, povratak Srba u institucije iz kojih su se povukli, kao i oslobođanje pritvorenih Srba.
Kosovski pregovarač Bisljimi preneo je da trilaterani susret nije održan jer je, kako tvrdi, glavni pregovarač Srbije Petar Petković izneo neprihvatljive uslove za dnevni red.
“Naglašeno je da bi se moglo razgovarati o dodatnim temama ako se obe strane saglase. O tome smo se dogovorili, ali je Srbija htela da uslovi svoje učešće na sastanku dodatnim tačkama dnevnog reda, koje kosovskoj strani nisu bile prihvatljive”, rekao je Bisljimi, ne precizirajući detalje.
Međunarodni partneri od Kosova i Srbije traže primenu Ohridskog sporazuma i njegovog Aneksa što smatraju osnovom za uspostavljanje normalizacije odnosa, a to se tumači i kao nužni preduslov napredovanja na putu evropskih integracija.
Prema tumačenju predstavnika Srbije Petra Petkovića, kosovska strana je odgovorna za izostanak trilateralnog sastanka.
“Za nas nije nikakav problem da dođe do direktnog susreta, ali su oni odbili da razgovaraju. Imamo šta da kažemo i na teme koje bi oni predložili, ali čemu služi dijalog ako pregovarač Prištine Besnik Bisljimi neće da razgovara o Zajednici srpskih opština (ZSO), mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, poštanskim uslugama, o tome kako žive Srbi, svemu što čini proces normalizacije", rekao je Petković.
Vlasti u Prištini su tokom poslednjih nedelja i meseci preduzele niz mera prema, kako ih označavaju, paralenim srpskim institucijama. Zatvaranju opština koje su radile u sistemu Srbije, prethodilo je zatvaranje ekspozitura Pošte Srbije na severu Kosova, što je izazvalo kritike Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Takođe, potez Prištine koji je početkom godine izazvao tenzije bilo je uvođenje evra kao jedine zakonite valute na Kosovu, što je uticalo na elimisanje srpskog dinara kao platežnog sredstva i, prema navodima međunarodne zajednice, kao i Beograda, otežalo život srpske manjine na Kosovu.
Srbija i Kosovo, koje je 2008. proglasilo nezavisnost, pregovaraju duže od decenije o pomirenju i normalizaciji odnosa - uz posredstvo Evropske unije.
Uspeh tog procesa neizostavan je uslov njihovog napretka u evrointegracijama – na šta učestalo podsećaju predstavnici međunarodne zajednice i njihovi partneri.
Očekivalo se da će Ohridski sporazum i Aneks primene, sa kojima su se Srbija i Kosovo usaglasili početkom 2023, doprineti ubrzanju rešenja njihovog spora.
Ipak, umesto toga, održano je više neuspešnih susreta predstavnika dve strane i razmenjivana oštra retorika.
