Sjedinjene Države i ključni posrednici Egipat i Katar intenziviraju napore kako bi pogurali Izrael i Hamas ka sporazumu o prekidu vatre za okončanje desetomesečnih borbi izazvanih Hamasovim napadom na Izrael 7. oktobra 2023.
Hamas, grupa koju SAD smatraju za terorističku, signalizirao je da neće prisustvovati poslednjoj rundi pregovora zakazanoj za četvrtak u glavnom gradu Katara, Dohi.
"Očekujemo da nam posrednici kažu da je Izrael prihvatio ono što se nudi, a svaki sastanak treba da se zasniva na razgovoru o mehanizmima implementacije i postavljanju rokova, a ne na pregovorima o nečem novom", rekao je politički oficir Hamasa Osama Hamdan.
Bela kuća saopštava da veruje da će do pregovora doći.
"Uvek postoji politički stav. To vidimo sve vreme pre razgovora, to nije novo", rekla je sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer u sredu tokom brifinga za štampu.
Međutim, predsednik SAD Džo Bajden je priznao da je mir nedokučiv.
"Postaje teško", rekao je on novinarima u utorak na pitanje da li sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca postaje sve udaljenija mogućnost.
"Videćemo šta će Iran uraditi i videćemo šta će se desiti ako dođe do bilo kakvog napada", rekao je on. "Ali ne odustajem".
Mnogi strahuju od eskalacije
Postizanje primirja u Gazi ključno je za obuzdavanje očekivanog napada Teherana na Izrael kao odmazdu za nedavno ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea na iranskom tlu. Izrael nije preuzeo odgovornost za ubistvo, ali se naširoko optužuje za Hanijejevu smrt.
Bajden je rekao da očekuje da Iran odustane od napada ako se postigne dogovor u narednih nekoliko dana.
Dok borbe između Izraela i Hamasa besne u Gazi, a prekogranična razmena vatre Izraela i Hezbolaha u Libanu se intenzivira, mnogi strahuju da bi iranski napad velikih razmera pokrenuo širi sukob na Bliskom istoku.
"Nema više vremena za gubljenje i nema više valjanih izgovora bilo koje strane za bilo kakvo dalje odlaganje", rekao je američki izaslanik Amos Hohštajn u Bejrutu u sredu. "Dogovor bi takođe pomogao da se omogući diplomatsko rešenje ovde u Libanu, a to bi sprečilo izbijanje šireg rata".
Drugi zvaničnici se takođe angažuju u intenzivnoj diplomatiji ove nedelje. Koordinator Bele kuće za Bliski istok Bret Mekgurk otputovaće u Kairo i Dohu, a direktor CIA Vilijam Berns takođe će otputovati u Dohu.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken odložio je svoj odlazak u region, prvobitno zakazan za utorak.
Da bi pojačale odvraćanje, SAD su rasporedile dodatna vojna sredstva na Bliskom istoku, uključujući eskadrile mlaznih lovaca F-35C i F-22 Raptor, nosač aviona USS Abraham Linkoln i podmornicu USS Džordžija.
Izrael krivi Hamas
Izrael je pristao da učestvuje u novoj rundi pregovora u četvrtak. Međutim, već nedeljama, bezbednosni zvaničnici i pregovarači optužuju izraelskog premijera Netanjahua da je odugovlačio ponovnim uvođenjem zahteva koji su ranije bili eliminisani.
Netanijahuova kancelarija negira tu tvrdnju.
"Hamas je taj koji nastavlja da postavlja dodatne uslove i odbio je da postigne sporazum", rekao je portparol vlade Dejvid Menser.
Kako je ove nedelje prvi objavio Njujork tajms, Izrael je krajem jula ponudio posrednicima manje fleksibilne uslove u poređenju sa skupom principa koje je ponudio krajem maja.
"Postoje ljudi koji insistiraju na tome da je Izrael namerno pojačao jer bi više voleo da uvuče svoje saveznike u regionalnu vatru kako bi pružili maksimalnu podršku Izraelu, rekla je Miret Mabruk, direktorka programa za Egipat u Institutu za bliski istok.
"Ovo bi bila samo veoma, veoma loša ideja", rekla je ona za Glas Amerike.
SAD i Iran rešeni da izbegnu rat
Iako je sateran u ćošak zbog svojih javnih obećanja da će se osvetiti, Iran možda takođe traži izlaz kako bi izbegao širi rat, kaže Majkl Sing, viši saradnik vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku.
“Ako odustane od napada, u regionu a možda i unutar Irana bi to moglo da se vidi kao da su ustuknuli zbog američkih pretnji", ocenio je Sing za Glas Amerike. "Međutim, ako realizuju svoj plan, mogli bi da se nađu u ratu u kome ne mogu da pobede."
Iranska misija u Ujedinjenim nacijama je demantovala izveštaje da Teheran razmatra slanje predstavnika u Dohu kako bi učestvovao u diskusijama iza zatvorenih vrata sa Sjedinjenim Državama dok se odvijaju pregovori o prekidu vatre.
Bela kuća nije odgovorila na zahtev Glasa Amerike da potvrdi da li bi Iran mogao da odigra indirektnu ulogu u pregovorima.
Pritisak na Izrael
Dok Bela kuća poriče da je domaća politika motivirajući faktor u pregovorima o prekidu vatre, demokrate žele da izbegnu optiku masovnih antiratnih demonstracija dok se stranka priprema za svoju nacionalnu konvenciju u ponedeljak.
Tada će potpredsednica Kamala Haris i guverner Minesote Tim Valc biti slavljeni kao demokratska predsednička karta za rivala bivšem predsedniku Donaldu Trampu i senatoru Džej Di Vensu, republikansku kartu na novembarskim izborima.
Progresivci, mladi glasači, Arapi i Amerikanci muslimani i drugi u demokratskom biračkom telu pozvali su Bajdena da učini više kako bi izvršio pritisak na Izrael da prekine svoju kampanju.
Laura Blumenfeld, viša naučna saradnica Škole za napredne međunarodne studije Džons Hopkins, sugerisala je da bi Bajden mogao da kaže Netanjahuu: "Igra je gotova. Šta se dešava, bilo da je predsednca Haris ili je predsednik Tramp, neće biti isto neka vrsta dugačkog povodca za vas, dakle, vreme je da to završite i uvedete novu eru".
Ta nova era je regionalna integracija za Izrael u zamenu za palestinsku državnost. Ali, to je na dužem štapu. Prekid vatre u Gazi ostaje neuhvatljiv prvi korak.
"Trenutno je region na ivici eksplozije, a Izrael će biti taj koji prima vatru", rekao je Blumenfeld za Glas Amerike. "Predsednik može da iskoristi ovaj trenutak i kaže: 'Mi vam čuvamo leđa, ali sada moramo da vidimo nešto od vas u zamenu, a to su neki kompromisi'".
Skoro 40.000 ljudi je poginulo u izraelskoj kampanji u znak odmazde za 1.200 ljudi ubijenih i 250 ljudi koje je Hamas zarobio u napadu 7. oktobra. Palestinski zdravstveni zvaničnici kažu da su žrtve rata uglavnom žene i deca, dok Izrael tvrdi da su većinom borci.
Bajden nije iskoristio ono što mnogi kažu da bi bila najefikasnija poluga - uskraćivanje američkog oružja. U utorak je američki Stejt department objavio da je odobrio dodatnih 20 milijardi dolara za prodaju oružja Izraelu, uključujući niz borbenih aviona i naprednih raketa vazduh-vazduh.
